Izvor: B92, 25.Sep.2011, 04:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije više ne mogu da rastu
Beograd -- Trebalo bi javno da se saopšti da penzije više ne mogu da rastu, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
On objašnjava da ovakav penzioni sistem nema perspektivu i zato današnje generacije moraju da budu svesne da će im njihove penzije biti dovoljne da ne budu gladni.
Srbija je posle Italije druga evropska zemlja po najvećim rashodima za penzije u odnosu na ono što njena ekonomija stvori (13,8 odsto BDP). Oko polovine potrebnog novca direktno se dotira iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžeta i to naš penzijski sistem čini neodrživim.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da su se rashodi za isplatu penzija od 2005. i više nego duplirali te da će u 2011. iznositi više od 400 milijardi dinara.
Prosečna penzija iznosi oko 25.000 dinara i u skladu sa troškovima života je niska, ali i tako niske penzije su veliko optrećenje za budžet jer se isplaćuju dodatnim zaduživanjem države. Još ako se zna da nam sledi povećanje penzija u oktobru, to jest njihovo usklađivanje sa rastom plata u javnom sektoru i polovinom rasta BDP-a, onda se vidi da situacija nije nimalo ružičasta.
Razlozi ovako lošoj situaciji jesu neusklađenost penzija sa skromnim ekonomskim rastom, visoka nezaposlenost, nesavesni poslodavci koji ne uplaćuju doprinose, ali i veliki broj ljudi koji odlaze u preveremenu penziju.
Aleksandar Stevanović zato smatra da je potrebno da se proširi osnova za prikupljanje sredstava potrebnih za isplatu penzija "Bez obzira na političke igre i zahteve jednog od koalicionih partnera, doći ćemo do toga da penzije ne mogu da rastu ma koliko god da se vlada igra sa budžetom", kaže on.
"Ako hoćete da reformišete penzioni sistem, za to treba bar dve decenije i to je ono što čeka ne samo sledeću vladu, već i nekoliko narednih. Pa nije bitno samo da neko ima nategnutu penziju danas, mora da vlada sistem međugeneracijske solidarnosti", smatra Stevanović.
Stalni predstavnik misije Međunarodnog monetarnog fonda Bogdan Lisovolik izjavio je da penzije nisu realno velike, ali da su velike u odnosu na ekonomsku situaciju.
Kao probleme penzionog sistema Lisovolik je naveo velike troškove za isplatu penzija, mali broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera, kao i slabu naplata doprinosa. On je naglasio da je potrebno motivisati ljude da duže rade i povećati efektivne godine radnog staža.
U PIO kažu da sa isplatama penzija nemaju problema i da poslednjih godina nisu kasnili nijedan dan. "Što se tiče reformi, one se sprovode od 1995. godine, ali treba znati da je potrebno regulisati i ekonomsku situaciju u zemlji, povećati rast BDP-a i smanjiti nezaposlenost jer bez toga čak ni smanjenje penzija ne bi rešilo situaciju", kaže izvor iz PIO fonda koji je žele da ostane anoniman.
Nikola Altipamarkov, ekonomista i član Fiskalnog saveta, kaže da je "prva prava reforma izvršena 2002. godine, ali su kasnije donošeni razni propisi koji su imali takozvane pingpong efekte i tako anulirali ranije dobro urađene stvari."
"Jedan od većih problema našeg penzijskog sistema je činjenica da je Srbija rekorder u prevremenom penzionisanju i to mora da se što pre reši. Takođe, sistem mora da se usklađuje sa demografskim okolnostima, pa je logično da kako se produžava prosečni starosni vek da se produžava i radni vek", objašnjava on.
Podaci potvrđuju priču ekonomista. Zakonski uslovi za odlazak u penziju se stiču po ispunjavanju 40 godina radnog staža za muškarce, odnosno 35 za žene ili najranije sa 60 godina starosti za žene i 65 godina za muškarce uz obavezu da imaju bar 15 godina staža.
U Srbiji muškarci u proseku rade 36 godina, a žene 31. Veliki je problem i ogroman broj (oko 300.000) onih koji primaju invalidsku penziju. Ukupno uzevši, muškarci su u proseku invalidsku penziju dobijali s 27, a žene s navršene 23 godine radnog staža.
Prema rečima Altiparmakova, moguće rešenje za masovno prevremeno penzionisanje je preuzimanje evropske prakse po kojoj se za takvo ponašanje smanjuju penzije za pet odsto za svaku godinu penzionisanja pre regularne dobi.
