Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Avg.2019, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel malo popustiila, Makron čvršći oko rešenja irskog čvora za Bregzit
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas u Parizu da nema popuštanja u stavu 27 članica EU oko rešenja za granicu između dve Irske u sporazumu o izlasku Velike Britanije iz EU.
Francuski predsednik je naglasio da ponovno otvaranje pregovora o Bregzitu "nije opcija" >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << o kojoj treba razmišljati, ali da bi za 30 dana moglo da se nađe rešenje za spornu klauzulu "bekstop" o pitanju irske granice, da bi izlazak Britanije iz EU bio organizovan, ali u okviru onog što je već postignut sporazum.
Uoči razgovora s britanskim premijerom Borisom Džonsonom, Makron je novinarima rekao i da to rešenje mora da garantuje stabilnost Irske i celovitost jedinstvenog tržišta Unije.
Džonson je, međutim, stavio do znanja da je "ohrabren jučerašnjim razgovorom s (nemačkom) kancelarkom Angelom Merkel" u Berlinu.
Mediji u EU danas ocenjuju da je Merkel ublažila čvrt stav EU da zaštitna mera "bekstop" ne može da bude izbačena iz sporazuma o Bregzitu, postignutog u pregovorima Unije i vlade u Londonu. Klauzula "bekstop" predviđa da posle Bregzita nema "tvrde granice" između Irske, članice EU, i Severne Irske, koja je u sastavu Velike Britanije.
Odredba "bekstop" veoma je važna pošto postoji opravdan strah da bi "tvrda granica" između dve Irske obnovila ranije krvave sukobe i terorizam između irskih katolika i protestanata, koji su mahom po svaku cenu za ostanak u Velikoj Britaniji.
U nekim osvrtima medija ocenjuje se da Merkel mora da bude zabrinuta zbog mogućnosti da 31.oktobra dođe do grubog raskida veza EU i Velike Britanije, što poručuje Džonson, jer bi nemačka privreda pretrpela najveću štetu među članicama Unije usled takvog scenarija, pre svega nemački izvoz u Veliku Britaniju.
Dok "Bregzitu" po svaku cenu naklonjeni britanski list Dejli telegraf smatra da će EU konačno popustiti pred zahtevima Džonsona i navodi da "kad EU traži celu ruku, u stvari očekuje da dobije jedan prst", komentatori u drugim delovima Unije misle da bi to bila greška, jer bi Džonson onda tražio ustupke.
Makron je nastojao da uveri da ipak nema većih razlika u stavovima Berlina i drugih članica EU i naveo da "ono što je juče rekla kancelarka Merkel jeste ono o čemu razgovaramo od početka".
Rešenje za irsku granicu u sporazumu je utvrđeno kao prelazno, na dve-tri godine, kako bi se u međuvremenu našao konačan mehanizam. Makron je rekao se ne mora čekati, već da treba odmah nastojati da se "dobro rešenje nađe i pre 31.oktobra", što je istakla i Angela Merkel.
Ali, francuski predsednik je jasno predočio da politička klasa i narod na Ostrvu moraju da budu ti koji će ključno doprineti možda nekom brzom rešenju za "bekstop".
"Moramo da pomognemo Britancima da razreše svoju unutrašnju demokratsku krizu, ali mi ne smemo biti taoci te krize niti je izvoziti", kazao je Makron.
Džonson tvrdi da bi, kad bi "bekstop" ostao u sadašnjem vidu, Severna Irska nastavila da primenjuje mnoge propise jedinstvenog tržišta EU, čak i ako Velika Britanija i EU ne uspeju da postignu trgovinski sporazum posle Bregzita.
On navodi da bi Velika Britanija takođe ostala u jedinstvenoj carinskoj teritoriji sa EU i usklađivala se sa sadašnjim i budućim propisima Unije o konkurenciji i državnoj pomoći, a to Džonsova vlada nikako ne želi i svakako će istrajati na Bregzitu, sa ili bez nekog dopunjenog sporazuma 31.oktobra.
Stavovi Angele Merkel ipak donekle odudaraju od celine EU, jer je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk upravo odlučno odbacio Džonsonov zahtev da se ponovo pregovara o "bekstopu", rekavši da oni koji to u Londonu traže, u suštini ništa ne nude.
Evropska komisija je u internom dokumentu za vlade 27-orice predočila da je neprihvatljivo to što "vlada u Londonu pokušava da preinači pravno operativno rešenje da se u prelaznom razdoblju nađe rešenje".
Da velike bojazni postoje i u Londonu, ako bi se sve završilo brodolomom i Bregzitom bez sporazuma 31.oktobra, svedoči i u medije procureli poverljivi izveštaj same Džonsonove vlade da bi naročito loše posledice imao prestanak razmene obaveštajno-bezbednosnih podataka između Velike Britanije i EU, i da bi britansko finansijsko tržište pretrpelo veliku štetu jer više ne bi moglo da posluje unutar Unije.
U dokumentima objavljenim u Sandej tajmsu navode se reči zvaničnika da do 85 odsto kamiona neće biti spremno za francusku carinu na prelazu na Lamanšu tog dana, i da će to izazvati formiranje kolona koje bi mogle da potraju danima.
Takođe je predočeno da oko 75 odsto lekova koji ulaze u Veliku Britaniju stiže preko tog prelaza.
U Londonu se jedino oglasio ministar zadužen za pripreme za Bregzit bez dogovora Majkl Gouv, s tvrdnjom da je u tom dokumentu predstavljen "najgori scenario", iako sama vlada navodi da je to "osnovni scenario".
Velika Britanija uvozi i velike količine hrane iz EU i ljudi na Ostrvu su odmah primili k znanju da bi Bregzit bez sporazuma to mogao ozbiljno da poremeti, te su, kako javlja briselski portal "I-ju obzerver", već nakupovali zalihe hrane za 4,6 milijardi funti, odnosno preko pet milijardi evra.
.jpg)
