Izvor: Večernje novosti, 12.Jul.2015, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kratka priča sa onog sveta

KAFANA maršala Gijoma Brina, preko puta bivše pošte u kojoj smo svi nekada plaćali telefonski račun. Na stolu, "Književne novine". Otišli su Jelka Ređep, Ginter Gras, Tomas Transtremer. Prolazimo i mi. Živimo u vreme u kom su ulice gelerije, ekscentričnost sasvim normalna pojava, a dan izuzetna priča. Te naše intimne pripovetke, po ritmu srca i taktu kolanja tramvaja na versajskim vratima Pariza, redovno ispisuje Vlastimir Stanisavljević >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Šarkamenac, tragajući za onim normalnim tokom stvari u naopako vreme i zao čas. Rođen je u raskoraku svoje majke, između Salaša i Šarkamena u Negotinskoj Krajini, i meha oca narodnog harmonikaša, Bore, koji je bio Šarkamenac, kao što je Mija bio Krnjevac, a Života Valjevac. Učitelj po pozivu, iako magistar arhitekture što nikada nije primenio u praksi, u Pariz je došao pre nekih trideset godina. Kad je dobro pogledao na sva četiri oka i konačno do kraja raspakovao kofer pun uspomena, shvatio je da su mu se utisci razišli i izbledili, da je kofer prazan, a da je samo nostalgija nastavila put. Otvorio je onda svesku, već je imao olovku, i upisao svoju prvu knjigu, "Gračanica posle hiljadu godina". Bilo je to dvehiljadite. Ušao je tad već u šezdesetu. Pre nekoliko dana objavio je jubilarni, trideseti naslov. Pročitaš li jedan, sigurno ćeš i sve ostale. Čitavu biblioteku nenapisanih knjiga nosi u glavi, samo je pitanje kada će da ih premetne. Mnoge se bore u njemu u istom trenutku. Onomad je u Srbiju krenuo sa šest rukopisa odjednom. Pisao je o kralju Petru, prvoj ljubavi i Jovanu Dučiću. Otkrio novi datum smrti Leonarda da Vinčija, pomoću skrivene strelice na zidu kapele s dva kraka, od kojih jedan pokazuje ka grobu, a drugi ka krstu, pretvarajući jedinicu u četvorku, i o tome knjigu napisao. Leonardo je, tako, iz inata, nadživeo samog sebe za dobrih trideset godina, ali i Fransoa Prvog, francuskog kralja i mecenu, koji mu je oteo Mona Lizu. I Vlasti se dogodilo nešto slično. Pobrkao je datum odlaska na onaj svet. Već je bio tamo, ali se vratio. Dan uoči Badnje večeri, pre pet godina, preživeo je kliničku smrt. Bez ikakve opomene. Devet dana bio je ni na nebu ni na zemlji. Zaledili su ga, skinuli mu životnu temperaturu. Neka hemija je, ipak, radila. U tangencijalnoj ravnini, hodao je po tankoj niti, jednom nogom s ove, drugom s one strane. Kad zgaziš s obe noge, povratka više nema. Tamo je moć da učiniš sve, da te ispale iz topa, da razgovaraš sa svevišnjim, možeš da letiš, da smrviš automobil u šaci. Jedino glasovi namere ne prolaze. Kad se posle vratio među nas, shvatio je da čovek živi više kratkih života odjednom i požurio da ih, pišući, u drugoj mladosti, povezuje među sobom.n NAGRADE Nagrađivali su ga u Frankfurtu, Dortmundu, Beogradu, Negotinu, Paraćinu i Parizu, uvrstili ga u elektronske leksikone, zbornike Svilajnca i Toronta, aranđelovački fond, švedsku redakciju proze, temišvarsku hrestomatiju i rusku antologiju srpskog pesništva.

Nastavak na Večernje novosti...