Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Okt.2019, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haradinaj povukao zahtev za prijem Kosova u Interpol, prebrojali podršku
Priština je danas povukla zahtev za prijem u Interpol, a ovu odluku je donela, kako navode diplomatski izvori bliski delegaciji Srbije u Santjagu, gde se održava sednica generalne Skupštine Interpola, nakon što je prebrojan potencijalni broj zemalja koje bi podržale prijem Kosova u ovu organizaciju.
Nota, koju je odlazeći kosovski premijer Ramuš Haradinaj uputio sedištu Interpola u Lionu i o povlačenju zahteva za prijem Kosova u Interpol, kako je Tanjugu izjavio ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << inostranih poslova Ivica Dačić, dostavljena srpskoj ambasadi u Parizu nešto pre 15 časova.
U noti sedištu Interpola Haradinaj kao razlog za povlačenje zahteva navodi to što su na Kosovu 6. oktobra organizovani prevremeni parlamentarni izbori, da su glasači odlučili da promene Vladu i da je u toku tranzicioni period za izglasavanje nove.
Haradinaj zato moli, kako se navodi u noti dostavljenoj našoj ambasadi da se zato " zahtev za prijem Kosova odloži za sledeću skupštini Generalne skupštine Interpola", kada se nada da će biti primljeni u tu organizaciju.
Stefanović: Velika pobeda Srbije i međunarodnog prava
Povlačenje kosovskog zahteva za prijem u Interpol velika je pobeda Srbije i međunarodnog prava, prokomentarisao je Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.
"Velika pobeda Srbije i međunarodnog prava! Zahvaljujući ogromnom radu delegacije Republike Srbije, aplikacija takozvanog Kosova je povučena neposredno pred početak Generalne skupštine Interpola u Santjagu", objavio je Stefanović na Tviteru.
U prethdnom tvitu, pre tri sata, on se zahvalio svima koji poštuju teritorijalni integritet Srbije.
"Eventualni prijem takozvanog Kosova u Interpol izazvao bi dalekosežne posledice i narušio globalnu borbu protiv kriminala", poručio je pratiocima Stefanović na engleskom jeziku.
Garsija: Čile nije pozvao Prištinu na skupštinu Interpola
Predsednik parlamenta Čilea Ivan Flores Garsija kaže da njegova država nije poslala posebnu pozivnicu vlastima u Prištini za učešće na godišnjoj skupštini Interpola koja se ove godine održava u Santjagu te da je to jutros potvrdio i sa čileanskim ministrom unutrašnjih poslova.
U izjavi koju je dao Tanjugu pre vesti da je Priština nakon što je utvrdila potencijalni broj zemalja koje bi glasale za njen prijem u Interpol koji je bio na dnevnom redu Generalne skupštine, povukla svoj zahtev za prijem u ovu organizaciju Garsija navodi da je "Čile uputio pozivnicu Srbiji", a ne Prištini.
ČIle ostaje pri stavu o podršci teritorijalnom integritetu i Srbiju vidimo kao jedinstvenu zemlju", rekao je Garsija za Tanjug i dodao da se Čile pridržava međunarodnog prava i Rezolucije 1244 SBUN.
" Kosovu nije upućen poziv iz ČIlea, jer je Čile uvek vodio koherentnu politiku. Ne znam prosto na koji način delegacija Kosova prisustvuje Generalnoj skupštini", objašnjava Garsija, i navodi da su mu i iz vlade i drugih nadležnih organa u Čileu potvrdili da direktan poziv Prištini nije upućen sa ovih adresa.
Komentarišući dijalog Beograda i Prištine i njegovo ponovo pokretanje, Garsija je rekao da je pozicija njegove zemlje uvek bila, bez obzira da li se radi o vlastima u različitim zemljama koje su naklonjene levici ili desnici, da treba insistirati na dijalogu i na mirnom rešavanju kriza i konflikata.
"To je zato što dijalogom mogu da se spreče veće nesreće koje mogu da dovedu do oružanih sukoba, što je nešto najgore što može da se desi", naglasio je predsednik parlamenta Čilea.
Govoreći o aktuelnom stanju međunarodnog prava, njegovom poštovanju kada je reč o velikim silama i malih zemalja, Garsija smatra da mora da se insistira na njegovom poštovanju posebno u današnjem globalnom svetu, koji je suočen sa velikim izazovima, ratnih konflikata, velikim brojem izbeglica, porastom delinkvencije u svetu …
"Sve su to stvari koje su veliki izazovi pred međunarodnom zajednicom, a u tom smislu, sa jedne strane Ujedinjene nacije, a sa druge Interparlamentarna unija, imaju veliku ulogu. UN koje okupljaju vlade svih država, a IPU koja uspostavlja saradnju između parlamenata", objašnjava Garsija.
Komentarišući ulogu međunarodnog prava i njegovo tumačenje u rešavanju kosovskog problema, Garsija kaže da mora da se insistira na osnovnim postulatima međunarodnog prava, odnosno prava na autonomiju, teritorijalni integritet i nezavisnost država.
"To znači da druge zemlje ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje stvari zemalja, osim ukoliko ne dođe do kršenja osnovnih ljudskih prava. Dakle, danas u svetu imamo dva tasa koja su podjednako važna, s jedne strane međunarodno pravo, a sa druge, jako važnu stvar, a to je poštovanje osnovnih ljudskih prava", zaključio je Garsija.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
