Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Okt.2018, 21:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZAOKRET u spoljnoj politici SAD: Skrivene poruke Trampa u govoru na Generalnoj skupštini UN-a

Na 73. Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija u Njujorku, 25. septembra 2018. godine, govorio je predsednik SAD Donald Tramp. U svom govoru američki lider se osvrnuo na određene poteze koji su povučeni unutar SAD a od strane njegove administracije, ali se posvetio i globalnim pitanjima i dao određene naznake postupanja Vašingtona u vremenu koje dolazi.

Prvi deo teksta možete pročitati OVDE.

Od Varšave do Brisela, do Tokija do Singapura, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << bila mi je najviša čast da predstavljam SAD u inostranstvu. 

Tramp nije slučajno naveo baš ove prestonice. Iako je gostovao i u drugim gradovima, izdvajanje ova četiri grada se može protumačiti na sledeći način.

UZBUNA U SAD! Pronađen eksploziv u blizini kuća Klintonovih i Obame!

Varšava – Poljska je država koju je Tramp naročito apostrofirao u svom govoru. Na ovom mestu možemo protumačiti da je to učinjeno pre svega zbog divnog dočeka i veličanstvenog mitinga koji je priređen u njegovu čast i koji je na njega očigledno ostavio snažan utisak.

Brisel – sedište NATO, gde je Tramp izneo zahteve za većim izdvajanjem članica Alijanse za svoju zaštitu i time udario pečat suverenističkom pristupu koji gaji u međunarodnoj politici. Brisel bismo u ovom kontekstu mogli tumačiti i kao sedište administracije EU sa kojom Tramp želi savezništvo, ali na drugačijim osnovama, nego li što je to sad slučaj.

Tokio – iako zamera Japanu na „nefer odnosu u međusobnoj trgovini“ i pokušava da ispravi deficit koji SAD ima u trgovinskom odnosu sa ovom državom, Tramp i dalje percipira Japan kao jednog od najznačajnijih saveznika i kao državu za koju ga vežu prijatne uspomene, još iz vremena dok se bavio biznisom. Trampa su takođe srdačno dočekale japanske vođe i to ne samo u Tokiju, već odmah po stupanju na vlast, a japanska elita je bila i retko blagonaklona prema Trampu još u vreme izborne kampanje 2016. godine.

Singapur – mesto istorijskog susreta sa severnokorejskim liderom, što Tramp očito smatra velikim dostignućem svoje spoljne politike kako se bliži polovini mandata.

PRVA KAZNENA MERA Amerika uskraćuje vize 21 Saudijcu zbog slučaja Kašogi

Ja sam gradio bliske odnose i prijateljstva i jaka partnerstva sa liderima mnogih nacija u ovoj prostoriji, a naš pristup je već doveo do neverovatnih promena.

Uz podršku mnogih zemalja danas, angažovali smo se s Severnom Korejom da zamenimo spektar sukoba hrabrim i novim naporom za mir.

U junu sam otputovao u Singapur kako bi se susreo licem u lice sa liderom Severne Koreje, predsedavajućim Kim Džong Unom. 

Poslednja rečenica odiše Trampovim naporom da se susret sa Unom prikaže kao odvažan potez, hrabrog državnika, od kog je korist imao čitav svet. Ipak, interesantan je termin kojim Tramp oslovljava Una.

Naime, ustav Severne Koreje, u drugom odeljku, član 100. definiše poziciju lidera ove države. Severnom Korejom upravlja „predsedavajući Komisije za državne poslove Demokratske Narodne Republike Koreje“. A ulogu predsedavajućeg, shodno ustavnim amandmanima iz 2016. godine, zauzima „vrhovni vođa Demokratske Narodne Republike Koreje“.

Činjenica da je Tramp Una oslovio titulom predsedavajući, sa jedne strane predstavlja izražavanje respekta prema severnokorejskom lideru, s obzirom na činjenicu da se precizno izgovara njegova titula. Takođe, za razliku od severnokorejskog ustava koji zapravo u prvi plan stavlja titulu „vrhovnog vođe“, a u drugi plan „predsedavajućeg“, Tramp je učinio upravo suprotno.

Za pretpostaviti je da Tramp ne samo što nije želeo da Una oslovi „vrhovnim vođom“, jer bi se takav gest mogao tumačiti i kao bespotrebno unizan odnos lidera svetske super-sile prema nekome ko se u SAD ipak percipira kao diktator i bezobzirni totalitarac. Ipak, termin vođa, istina u nešto drugačijem kontekstu nije izostao pri Trampovom obraćanju, čime je zapravo pomirio dve krajnosti. Nije se prema Unu ophodio na način na koji to čine njegove pristalice, što bi se moglo tumačiti i kao provokativno-pežorativan pristup, ali takođe nije ni ignorisao formalnu titulu koju Un nosi.

Ne treba smetnuti sa uma još jednu činjenicu. Tramp je mogao osloviti Una „predsednikom“, iako on tu titulu ne nosi, ali je najbliža u slučaju traženja pandana sa titulom koja postoji u američkom sistemu. Tramp je očito izbegao ovu soluciju kako ne bi, čak ni indirektno, izjednačavajući dve titule doveo makar i do komparacije dva sistema i ništa manje važno, do stavljanja u istu ravan na osi legitimiteta sebe i severnokorejskog lidera.

Poslednje upozorenje za Trampa! Kina neće tolerisati ucene Vašingtona

Imali smo visoko produktivne razgovore i sastanke, i složili smo se da je u interesu obe države da nastave denuklearizaciju Korejskog poluostrva. Od tog sastanka, već smo videli brojne ohrabrujuće mere koje je malo ko mogao zamisliti pre samo kratkog vremena.

Projektili i rakete više ne lete na sve strane. Nuklearna ispitivanja su prestala. Neki vojni objekti se već demontiraju. Naši taoci su pušteni. I kako je obećano, ostaci naših palih heroja se vraćaju kući, da počivaju na američkom tlu. Želeo bih da se zahvalim predsedavajućem Kimu za njegovu hrabrost i za korake koje je preduzeo, mada još mnogo posla ostaje da se uradi. Sankcije će ostati na snazi dok ne dođe do denuklearizacije.

Takođe želim da se zahvalim mnogim državama članicama koje su nam pomogle da dođemo do ovog trenutka - trenutak koji je stvarno daleko veći nego što bi ljudi razumeli; daleko veći - ali i zbog njihove podrške koja će nam biti neophodna, kako bismo napredovali.

Posebno zahvaljujem predsedniku Južne Koreje Munu, premijeru Japana Abeu i predsedniku Kine Điju. 

Jasno, Tramp umanjivanje opasnosti od vojnog sukoba SAD i Severne Koreje, ali i rata među susedima na korejskom poluostrvu, tumači kao veliku pobedu svoje spoljne politike, koja se pokazala kao kombinacija pretnje silom i diplomatsko-političkog pritiska. Ova taktika je nesumnjivo, na primeru do nedavno veoma agresivne Severne Koreje, dala određene rezultate.

Zahvalnost Unu lično samo je nastavak Trampove taktike ostvarivanja rezultata i kroz lični kontakt. Tramp se trudi da ostvari, kako je to sam naglašavao, „pozitivnu hemiju“, sa svim onim državnicima koje procenjuje kao autoritarne lidere i gde je volja pojedinca, iznad državnog sistema, odosno sistem je podređen jednom čoveku. Uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju Vašington i Pjongjang u procesu daljeg približavanja dva, do pre nekoliko meseci arhi neprijatelja, Tramp ne odustaje od svoje taktike i na suptilan način pokušava odobrovoljiti Una.

Zahvalnost liderima Južne Koreje i Japana nije iznenađenje i predstavlja izvesnu vrstu ohrabrenja ključnim saveznicima SAD na Dalekom istoku. Zahvalnost Pekingu je zanimljiva i govori o slojevitosti politike Trampove administracije prema svom najvećem trgovinskom partneru.

U Beloj kući danas Kinu percipiraju kao ključnog protivnika. Protivnika koji ne samo da nanosi „štetu SAD kroz nelojalnu konkurenciju, trgovinski deficit, manipulaciju valutom i krađu intelektualne svojine“, nego izaziva i uspostavljeni poredak Dalekog istoka nakon Drugog svetskog rata. No, Tramp ne želi da potpuno antagonizuje Kinu, već se trudi da okvir narastajućeg sukoba dve sile zaustavi na trgovinskoj dimenziji, ne dozvoljavajući joj da se prelije i na političku ravan.

ŽESTOKA TUČA U BELOJ KUĆI: Pobili se Trampovi savetnici, razdvajala ih TAJNA SLUŽBA (FOTO)

Posebno je zanimljivo što Tramp nije pomenuo još jednu zainteresovanu državu regiona i nuklearnu silu – Rusku Federaciju. Izostanak zahvalnosti Moskvi na pacifikaciji Pjongjanga, iako se RF samoinicijativno uključila u ovaj proces na diplomatski visokom nivou, ne govori o posledici neke opšte namere da se RF izoluje, jer ovaj stav Tramp nikada nije prihvatio. Realnije je da Tramp na RF jednostavno ne gleda kao na državu koja ima bitan uticaj na Severnu Koreju, odnosno kao na činioca koji je nezaobilazan u dalekoistočnom gambitu.

Na Bliskom istoku, naš novi pristup takođe stvara odlučne korake i izrazito istorijske promene.

Nakon mog putovanja u Saudijsku Arabiju prošle godine, zemlje Zaliva otvorile su novi centar kojim se targetira finansiranje terorizma. Oni sprovode nove sankcije, radeći s nama identifikuju i prate terorističke mreže i preuzmaju veću odgovornost za borbu protiv terorizma i ekstremizma u svom regionu.

UAE, Saudijska Arabija i Katar su izdvojili milijarde dolara da pomognu ljudima Sirije i Jemena. I oni traže više načina za okončanje jemenskog užasnog, užasnog građanskog rata.

Na posletku, na narodima u regionu je da odluče kakvu budućnost žele za sebe i svoju decu.

Iz tog razloga SAD sarađuju sa Većem za saradnju u Zalivu, Jordanu i Egiptu radi uspostavljanja regionalnog strateškog saveza kako bi bliskoistočne zemlje mogle unaprediti prosperitet, stabilnost i sigurnost u svom matičnom regionu.

Zahvaljujući vojsci SAD i našem partnerstvu sa mnogim vašim nacijama, zadovoljan sam što objavljujem da su krvoločne ubice poznate kao ISIL izbačene sa teritorije koju su nekada držale u Iraku i Siriji. Nastavićemo da radimo sa prijateljima i saveznicima da uskratimo radikalnim islamskim teroristima bilo kakva sredstva, teritoriju ili podršku ili bilo koji način infiltriranja unutar naših granica.

Tramp i dalje u Saudijskoj Arabiji vidi ključnog saveznika. Pompezno, otvoreno je to stavio do znanja kada se odlučio da prvu posetu u svom mandatu obavi upravo u El Rijadu. SA je životno važan partner za američku namensku industriju i odnosi ove dve države će u Trampovom mandatu samo bivati ojačani. Vašington više čak ni simbolično ne insistira na višem stepenu poštovanja ljudskih prava u ovoj državi. Naprotiv, pristup je drugačiji, a to će biti očitije u nastavku govora.

TRAŽE OPROŠTAJ? Saudijski kralj i prestolonaslednik se sastali sa porodicom iskasapljenog novinara

Tramp na akcije koalicije predvođene SA u jemenskom građanskom ratu gleda kao na napor da se ovaj sukob okonča. Podrška SA i saveznicima od strane SAD u logistici i putem političkih instrumenata će se nastaviti.

Iran, Kina, Jordan i Poljska su strane države koje Tramp najviše puta pominje u svom govoru. S tom razlikom što potonje dve navodi isključivo u pozitivnom kontekstu. Jordan i SAD su na kratko bili u fazi zahlađivanja odnosa, nakon odluke Vašingtona da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela.

Ipak, relacije poslednjih meseci su u usponu, kako na planu vojne saradnje, tako i u političkoj sferi i sva je prilika da će se sa ovim trendom i nastaviti. Očito, Tramp Jordan doživljava kao važnijeg partnera na Bliskom istoku, nego li što su to smatrali njegovi prethodnici. Odnos prema ovoj državi treba posmatrati i u kontekstu rešavanja palestinsko-izraelskog sukoba. Tramp je voljan okončati ovo pitanje tako što bi deo Zapadne obale bio pripojen Jordanu, pojas Gaze Egiptu, a delovi Zapadne obale u kojima žive Jevreji i gde je to fizički moguće, ostali u sastavu Izraela.

Trampu je ova ideja daleko bliža nego formiranje zasebne države Palestine. Tramp se od početka postavlja kao ultimativni zaštitnik Izraela. Za razliku od Baraka Obame koji je pokušao da ublaži svedržavni američki stav o nedodirljivosti Izraela, Tramp je otišao nekoliko koraka dalje u odnosu i na Džordža Buša mlađeg i u odnosu na Bila Klintona.

Ipak, njegova briga za Izrael ne staje samo na rešavanju pitanja statusa Jerusalima i vojnoj zaštiti ove države. Tramp je generalno skeptičan prema multikulturalizmu u kom udeo uzima i islamski faktor. Zbog toga je oštar zagovornik što je moguće bržeg razdvajanja Jevreja i Arapa u Izraelu i u Jordanu vidi nezaobilaznog činioca u bliskoistočnom mozaiku.

Posebno apostrofiranje Egipta takođe ne sme ostati nezapaženo. Egipat je ključna država regiona. Od dolaska na vlast generala Sisija koji se inače školovao i u SAD, Kairo je započeo sa oštrim spoljnopolitičkim diskursima. Nekada država koja je smatrana isključivim saveznikom SAD, počela je da razvija političke, kulturne, vojne i ekonomske veze sa Ruskom Federacijom.

Amerika u rukama saudijske propagande: Trampov ministar finansija posetio sve izolovanijeg Mohameda bin Salmana (FOTO)

General Sisi je bio u neskrivenom sukobu sa administracijom Baraka Obame i činilo se da su potezi koje vuče nešto dublje prirode, te da je moguće izvesti „filipinizaciju Egipta“, odnosno da procesi u Kairu mogu krenuti pravcem kakav je vidljiv u Manili gde novi predsednik Rodrigo Duterte od države koja je slovila kao mogući 51. federalni subjekt SAD, postaje nepouzdan saveznik Vašingtona i utočište za spoljnopolitičke ambicije Pekinga, čije su pretenzije do skoro bile doživljavane kao neprijateljsko delovanje na Filipinima.

Ipak, Egipat direktno zavisi od finansijske pomoći Saudijske Arabije. Toga su dobro svesni u sve tri prestonice. Ovu činjenicu, kao i manjak insistiranja na odbrani ljudskih prava pripadnika organizacije „Muslimanska braća“, koja je naročito omiljena u Kataru i za koju su simpatije imali u Turskoj, otvorile su Trampu mogućnost povratka u nešto snažniji, saveznički zagrljaj Egipta. Tramp generalno izbegava insistiranje na poštovanju ljudskih prava jer ne veruje u potpunosti u liberalni poredak.

Uhapšen pisac zbog knige o ekonomskoj politici Vlade Egipta!

Za Trampa su politička korektnost i politika poštovanja ljudskih prava, generalno gledano više alat za ostvarivanje interesa levoliberalnih elita i stvaranje prostora za izbegavanje direktnog sučeljavanja mišljenja. Naročitu inspiraciju za izgradnju ovakvih stavova Tramp izvesno pronalazi u članu svoje administracije, sekretaru za graditeljstvo i urbani razvoj dr Benu Karsonu.

Karson, vrhunski hirurg, je tokom unutarpartijskih izbora u Republikanskoj partiji često isticao kako se bori protiv politike političke korektnosti, koja „razara demokratiju“. Karson je vremenom postao prilično blizak Trampu, uprkos veoma oštrim napadima aktuelnog američkog predsednika tokom izborne kampanje. Napadima koji su neretko bivali i ličnog karaktera. Danas Karson važi za Trampovog „političkog duhovnika“, sa kojim predsednik redovno razgovara o biblijskim temama i koji ga podučava o značaju hrišćanstva u savremenoj politici.

Tekuća tragedija u Siriji izaziva grudobolju. Naši zajednički ciljevi moraju biti deeskalacija vojnog sukoba, zajedno sa političkim rešenjem koje poštuje volju sirijskog naroda. U tom smislu, pozivamo na obnavljanje mirovnog procesa pod vođstvom Ujedinjenih nacija. Ali, budite sigurni, SAD će odgovoriti ukoliko Asadov režim upotrebio hemijsko oružje.

Tramp nije zadovoljan činjenicom da proces iz Astane ne uključuje i SAD u kreiranje postratne Sirije. Iran, Turska i RF su pokušali da samostalno odluče o sudbini ove države, svesno isključujući SAD iz procesa. To, ipak nije moguće. SAD imaju vojne efektive u Siriji. Vojni su saveznici Kurda na ovom prostoru, koji kontrolišu nemali deo teritorije ove države kroz vojni pokret „Sirijskih demokratskih snaga“.

SAD su još u vreme Baraka Obame 2013. godine, nakon što je prekršio sopstveno obećanje i odbio da interveniše u Siriji nakon što je obavešten o korišćenju hemijskog oružja od strane Asadovog režima, u defanzivi.

Time je Vašington propustio priliku da direktno utiče na ishod sirijskog građanskog rata i ostavio prazan prostor koji je popunjen od strane RF, Irana i Turske.

SAD su i u Obamino vreme veoma ograničeno podržavale FSA, očito iz straha da oružje predato ovim borcima ne završi u rukama džihadista. Dolaskom Trampa, Vašington se definitivno orijentisao samo ka savezništvu sa Kurdima i pokušaju kreiranja kurdsko-arapske koalicije koja je formirana na prostoru istočne i centralne Sirije. Činjenica jeste da su upravo borci ove koalicije, uz podršku SAD i saveznika zauzeli Raku, neformalnu prestonicu ISIL-a, kao i gotovo kompletnu teritoriju istočno od Eufrata.

Oštra reakcija Vašingtona i pojedinih saveznika iz NATO protiv eventualnog korišćenja hemijskog oružja pripadnika SAA pri ofanzivi na Idlib i pretnje intervencijom nakon koje se i odustalo od napada na ovu provinciju, govore u prilog teoriji po kojoj će SAD ostati u Siriji u ograničenom vidu i naposletku primorati one koji su popunili prazan prostor nakon njihovog povlačenja 2013. godine, da ih uključe aktivnije u konačan proces kreiranja novog ustrojstva Sirijske Arapske Republike.

Pratite nas na našem instagramu SrbijaDanas.
Pogledaj vesti o: Nju Jork,   Donald Tramp

Nastavak na SrbijaDanas.com...