Izvor: Telegraf.rs, 21.Feb.2017, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vitalij Čurkin, čovek koji voleo i branio Srbe: Zapadu je udarao šamare zbog Srbije (FOTO) (VIDEO)
Vitalij Čurkin, koji je juče iznenada preminuo u Njujorku, slovio je za iskusnog diplomatu koji je tokom svoje poslednje dužnosti - šefa ruske Misije pri UN - oštro ulazio u verbalne sukobe sa, pre svega, američkim kolegama o ključnim svetskim pitanjima.
Srpska javnost pamtiće ga kao političara koji je na sednicama Saveta bezbednosti UN oštro kritikovao institucije u Prištini zbog položaja Srba i nealbanaca na Kosovu, ne libeći se da stane na stranu Srbije. Učestovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << je kao specijalni predstavnik predsedika Rusije na pregovorima o bivšoj Jugoslaviji.
On je i 2015. godine u ime Rusije uložio veto pred Savetom bezbednosti UN na rezoluciju Velike Britanije da se u Srebrenici dogodio genocid. Tada je izjavio da bi rezolucija samo dovela do povećanja tenzija na Balkanu.
On je rekao da bi usvajanje rezolucije, pošto nema konsenzusa o njenom sadržaju, bilo kontraproduktivno i da bi vodilo ka povećanju tenzija u regionu.
Foto: Tanjug / AP
Ruski ambasador je dodao tada da se Rusija nadala da će komemoracija u Srebrenici biti iskorišćena za pogled u budućnost, što je Rusija i prenela Misiji Velike Britanije, zemlje koja je radila na nacrtu rezolucije. Međutim, konstatovao je da je Velika Britanija krenula drugim pravcem, koji nije bio konstruktivan i čiji rezultat bi bio pripisati krivicu samo jednom narodu. Takav pristup, prema njegovim rečima, izazvao bi samo velike podele.
Rusija je želela izbalansiran dokument, ali je izjava Moskve ignorisana, primetio je i dodao da je važno što će u Srebrenici, na obeležavanju godišnjice zločina, učestvovati predstavnici Srbije te da ne bi bilo dobro da se rezolucijom utiče negativno na napore u cilju mira i stabilnosti.
Čurkin je naveo i da je nacrt rezolucije bolno dočekan u BiH, ali i šire u regionu, te da je time nesreća politizovana, zbog čega smatra da Savet bezbednosti treba da se bavi aktuelnim situacijama, a ne istorijskim događajima.
Preminuli ambasador Rusije podsetio je tada da se njegova zemlja uvek zalagala za istragu svih zločina u BiH, naglasivši da se ne može zaključiti ko je najviše patio tokom konflikta.
Navodeći da se na osnovu podataka da je više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove, Čurkin je rekao da se može zaključiti da su Srbi jednako patili, ako čak ne i više od drugih.
Na početku izjašnjavanja predstavnika zemalja članica SB UN u julu 2015, ambasador Čurkin zatražio je da se žrtvama u BiH oda pošta minutom ćutanja.
Foto: Tanjug / AP
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je na svojoj stranici na Fejsbuku objavilo sećanja šefa spoljnopolitičkog resora Sergeja Lavrova na kolegu i prijatelja Vitalija Čurkina.
- Išao sam s njim kroz život rame uz rame - napisao je Lavrov, preneo je Sputnjik.
Rukovodilac spoljnopolitičkog resora se podsetio njihove zajedničke karijere. On se dotakao teškoća sa kojima je Čurkin morao da se suočava u borbi protiv objektivnosti. Kao primer, Lavrov je ispričao kako je Čurkin pokušavao da pokrene istragu o eksploziji na pijaci u Sarajevu.
- U proleće 1990. godine istovremeno smo bili imenovani za zamenike ministra, ja sam bio zadužen za UN, a on za Balkan, kada je postao stalni predstavnik predsednika Rusije za rešavanje krize na teritoriji bivše Jugoslavije. U tom svojstvu, on je praktično čitav februar 1994. godine proveo u Bosni i Hercegovini koja je bila zahvaćena sukobima, tražeći objektivnu istragu eksperata UN za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, za koju su odgovornost jednodušno hteli da prebace na Srbe - napisao je Lavrov.
On je dodao da je u Sarajevu, gde su svakodnevno bili aktivni snajperi, Čurkin dočekao 42. rođendan. Postigavši željeni rezultat, poželeo sam da mu čestitam stihovima.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs)
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
