Izvor: Politika, 11.Dec.2014, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više kongresa u Beogradu nego u Njujorku i Los Anđelesu
Od svih grana turizma, kongresni je najunosniji: glavni grad očekuje da će od predstojećeg samita zemalja centralne i istočne Evrope i Kine zaraditi oko 2,5 miliona evra. – Kongresni turista u Beogradu se zadrži u proseku 3,3 dana, a svakog od njih potroši od 400 do 450 evra. – Kandidature se predaju godinama unapred: sada se „bukiraju” skupovi za 2017. i 2018.
Borba gradova da ugoste neki kongres podseća na bitku za organizaciju Olimpijskih igaraKao centar kongresnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << turizma, Beograd je atraktivniji od Dubrovnika i Bleda, Milana i Firence, čak i od Njujorka i Los Anđelesa. Na listama Međunarodne asocijacije kongresa i konvencija (ICCA), koja rangira gradove po tome koliko su međunarodnih stručnih skupova i konferencija ugostili, Beograd je godinama prvi u regionu i među najuspešnijima u istočnoj Evropi.
Od svih grana turizma, kongresni je najunosniji – u toj činjenici leži odgovor na pitanje koje mnogi sebi postavljaju – šta će Beogradu svi ti mali hoteli visoke kategorije, otvoreni u proteklih nekoliko godina. Broj internacionalnih konferencija u srpskoj prestonici stalno raste, što je za investitore bio putokaz da ulažu u objekte za smeštaj poslovnih ljudi. Zbog manjka luksuznih hotela, mnogi kongresi su nas do 2010. zaobišli.
U „Kraun plazi”, „Hajatu” i „Falkenštajneru” kako nezvanično saznajemo, odsešće državnici i biznismeni koji sledeće nedelje dolaze na samit Kine i 16 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Očekuje se da će tih dana od smeštaja i potrošnje visokih zvanica Beograd zaraditi 2,5 miliona evra, procenjuju u Kongresnom birou Srbije.
Samit će biti održan u „Sava centru”. To zdanje, koje može da ugosti 3.700 učesnika kongresa, prednost je Beograda u odnosu na konkurenciju u ovom delu Evrope.
To preimućstvo bismo uskoro mogli da izgubimo, jer Zagreb i Budimpešta grade velike kongresne centre. Koliko napredujemo mi, napreduju i ostali, tako da je Beograd, uprkos tome što ima sve više kongresa, godinama je oko 40. pozicije na listama ICCA.
Ipak, ulaganje se isplati – svaki skup od hiljadu do dve hiljade učesnika donese gradu domaćinu miliondo dva miliona evra.
– Korist nije samo ekonomska. U nekoliko dana kongresa, taj gradpostaje centar sveta u oblasti okupljenih profesionalaca. To su ugledni ljudi, koji utiču na javno mnjenje u svojim zemljama i poboljšavaju naš imidž – kaže Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.
Profit je ipak glavni dobitak od kongresnog turizma – svetskim metropolama, poput Barselone i Beča, unapređenje imidža nije nužno, a one se ipak svesrdno trude da privuku međunarodne konferencije. Primera radi, kongresni turista u Beogradu se zadrži u proseku 3,3 dana, a svakog od njih potroši od 400 do 450 evra. U velikim gradovima razvijenih zemalja prilika za trošenje je još više, pa je i profit veći. Zbog toga borba gradova da ugoste neki kongres podseća na bitku za organizaciju Olimpijskih igara.
– Kongresi za naredne dve godine su već bukirani, sada traje nadmetanje za one koji će biti održani 2017. i 2018. Gradovi dostavljaju svoje kandidature, a predstavnici ICCA dolaze da se uvere da stvarni uslovi odgovaraju onima koje smo ponudili. Naša prednost je geografska pozicija, blizina centara iz kojih učesnici takvih skupova uglavnom dolaze – objašnjava Mlađan Miškeljin, direktor Kongresnog biroa Srbije.
U prilog nam ide što je mnogo hotela sa četiri i pet zvezdica izgrađeno u okolini „Sava centra”, zbog čega taj kraj profesionalci poput Miškeljina nazivaju kongresni distrikt. Time smo dobili mnogo luksuznih soba u blizini velikog kongresnog centra, što olakšava prevoz do mesta događanja. I aerodrom je na manje od sat vremena vožnje, što je još jedan razlog zbog kojeg kongresnog turizma u Srbiji ima gotovo samo u Beogradu i nešto malo u Novom Sadu.
Naša prestonica, međutim, ima i nedostatke što stoje na putu ovom biznisu, koji zahteva savršenu organizaciju. Ekonomska snaga grada i, uopšte, države veoma je važna jer u takvoj sredini biće i predstavništva velikih kompanija, koje su sponzori bez kakvih velikog kongresa nema. Tu je i još jedna velika mana „Sava centra”, građenog u vreme socijalizma, kada se o sponzorima nije razmišljalo. Ispred njegove kongresne sale nije ostavljen dovoljno veliki prostor gde bi sponzori smestili štandove i promovisali svoje proizvode učesnicima skupa – na primer, tako se novi lekovi i oprema, od stetoskopa do ortopedskih pomagala, nude lekarima.
– „Sava centar” ima oko 2.500 kvadrata izložbenog prostora. Za velike kongrese sponzori žele da imaju barem 5.000 kvadrata za štandove – navodi Miškeljin.
-----------------------------------------
Biznismeni vuku konce
O važnosti međunarodnih konferencija za privredu, svedoči i struktura uprave Kongresnog biroa Srbije. Premda je on deo Turističke organizacije Srbije, zapravo je posredi neka vrsta javno-privatnog partnerstva, pošto u njihovom odboru sede predstavnici tri najuglednijahotela u Beogradu i ostali važni privrednici. Oni suštinski vode posao jer znaju koliko im prihoda to donosi.
-----------------------------------------
Rezervisano pola Skadarlije
Da bi kongres smatrali uspešnim, učesnicima je važno i kako će se provesti u slobodno vreme. Večere za njih u Beogradu organizuju se i u Kraljevskom dvoru. Za veće skupove, „Belekspocentar” može se pretvoriti u salu za večere na nivou. Kongresni centar Srbije zakupljuje i restorane u Skadarliji i „Beton hali”, po nekoliko njih u nizu. Na izlete van grada ide se do Novog Sada, Topole... ne dalje od sat vremena vožnje od prestonice.
-----------------------------------------
Broj kongresa u 113 rangiranih država
SAD 829
Nemačka 722
Španija 562
Francuska 527
Velika Britanija 525
41. Hrvatska 69
42. Srbija 66
47. Slovenija 57
79. Mekedonija 15
87. BiH 11
95. Crna Gora 7
-----------------------------------------
Broj kongresa u 46 evropskih država
Nemačka 722
Španija 562
Francuska 527
Velika Britanija 525
Italija 447
22. Hrvatska 69
23. Srbija 66
24. Slovenija 57
35. Makedonija 15
38. BiH 11
39. Crna Gora 7
-----------------------------------------
Broj kongresa u 379 svetskih gradova
Pariz 204
Madrid 186
Beč 182
Barselona 179
Berlin 178
44. Beograd 52
51. Firenca 46
55. Milano 43
64. Njujork 36
79. Zagreb 32
84. Ljubljana 31
117. Dubrovnik 20
219. Los Anđeles 10
265. Sarajevo 8
294. Novi Sad, Skoplje 7
328. Bled, Split 6
-----------------------------------------
Broj kongresa u 205 evropskih gradova
Pariz 204
Madrid 186
Beč 182
Barselona 179
Berlin 178
22. Beograd 52
42. Zagreb 32
47. Ljubljana 31
70. Dubrovnik 20
134. Sarajevo 8
148. Novi Sad, Skoplje 7
Izvor: Međunarodna asocijacija kongresa i konvencija, podaci za 2013. godinu
V. Vukasović - D. Mučibabić
objavljeno: 11.12.2014.
.jpg)
