Izvor: B92, 12.Nov.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rubini: Italiji spas van evrozone
Njujork -- Italijanski Senat usvojio je paket ekonomskih mera za smanjenje javnog duga, koji iznosi neverovatnih 1.900 milijardi evra.
Usvojeni paket trebalo bi da spreči bankrot treće po veličini privrede u evrozoni i potpuni sunovrat svetske ekonomije.
Međutim, ekonomski stručnjaci smatraju da usvojene mere neće spasti Rim i da svetu predstoji nova ekonomska kriza.
"Teško je očekivati da će narod mirno prihvatiti oštre mere štednje kojima je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predviđeno da zaposleni rade više za manje para. Kao i u Grčkoj, mogu se očekivati štrajkovi nezadovoljnih radnika", naglašava Nurijel Rubini. Poznat po tome što je predvideo krah američkog tržišta nekretnina i globalnu recesiju još 2006, dve godine pre njenog izbijanja, „doktor propast", kako ga zovu sada, predviđa da je pad Italije uvod u krizu koja će biti mnogo veća.
Vruć krompir Montiju
Paket mera usvojen u italijanskom parlamentu odnosi se na kresanje javnih troškova, reformu penzijskog sistema, liberalizaciju, pojednostavljenje administrativnih procedura i podsticaj zapošljavanja. Oštrim merama štednje bi do 2014. Italija trebalo da uštedi 60 milijardi evra. Kada mere borbe protiv krize, na koje se zemlja obavezala EU, budu definitivno usvojene, premijer Silvio Berluskoni uručiće ostavku italijanskom predsedniku Đorđu Napolitanu. Novi mandatar će, kako se očekuje, biti bivši evropski komesar Mario Monti od koga se očekuje da na čelu tranzicione vlade primeni usvojene i uvede nove reforme. Po svemu sudeći Monti će u svojim rukama imati više nego vruć krompir.
"Drugi talas krize je krenuo, a u 2013, a možda i ranije, očekuje nas kulminacija", smatra on i dodaje da je italijanski dug stigao do tačke sa koje više nema povratka.
"Nikakva politička promena ne može promeniti činjenicu da italijanski dug iznosi 120 odsto BDP-a. Italija bi trebalo da ostvari suficit od pet odsto samo da bi mogla da otplaćuje dug", kaže profesor ekonomije sa Njujorškog univerziteta.
Veliko je pitanje kako će Italijani reagovati na usvojene mere, među kojima su povećanje PDV-a sa 20 na 21 odsto i zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014. godine. On je istakao i da bi Italija mogla da napusti evrozonu i vrati se svojoj nacionalnoj valuti - liri. U tom slučaju, to bi značilo i raspad jedinstvene monetarne unije - kaže Rubini, koji je objasnio i razlike između dužničke krize u Grčkoj i Italiji.
"Italija je sedma po veličini ekonomija na svetu i treća u Evropi. Udeo Italije u BDP-u EU iznosi 17, a Grčke svega dva odsto. Dug Italije iznosi neverovatnih 1.900 milijardi evra, dok je Grčka u minusu 'svega' 350 milijardi. Kada pogledate kako su reagovala svetska finansijska tržišta poslednjih deset dana, za vreme Grčke drame, nije teško zaključiti šta bi se desilo kada bi i Italija dospela u istu situaciju", ističe ekonomski stručnjak.
On ističe da je nemoguće da evropartneri, pre svih Nemačka i Francuska, nateraju bankarski sektor da Italiji otpiše deo duga.
"Otpis duga Italiji se u Briselu i ne uzima u razmatranje jer su dugovi Rima astronomski visoki. U evrozoni jednostavno nema dovoljno novca za spas Italije. Jedno je kad otpišete 100 milijardi kao Grčkoj, a druga stvar je oprostiti Italiji polovinu duga, odnosno 1.000 milijardi evra. Čak i u Evropskom fondu za pomoć ugroženim zemljama, koji je povećan na 1.000 milijardi evra, nema dovoljno sredstava za spas Italije", zaključuje Rubini.
Pogledaj vesti o: Nju Jork, Štrajk
