Izvor: Vesti-online.com, 13.Apr.2017, 09:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapad krenuo u ofanzivu na Srbiju zbog Rusije

Ako je Amerika glavni glasnogovornik NATO-a, a Nemačka, sila koja želi da Srbiju uvede u EU, ali bez Kosova, i ako tome dodamo da im je zajednička tema da se Srbija po svaku cenu drži dalje od Rusije – onda je jasno da je Beograd od zapadnih gostiju dobio mnogo više od čestitki novoizabranom predsedniku države.

Posle kratkog zatišja prestonicu Srbije opet pohode zapadne diplomate. Osim čestitki srpskom premijeru >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na izbornom uspehu za predsednika republike, američki senator Džon Mekejn upravo je završio posetu Srbiji sa porukom da je Srbija "sila pomirenja“ u regionu. Elem, ovako lepe reči obično ne ostaju samo na tome, pa prirodno, posle njih sledi jedno veliko - ali.

Mekejnovo "ali" odnosilo se na njegovu zabrinutost zbog, kako je rekao, "ponašanja Rusije u regionu“, navodeći kao primer nekada nama bratsku Crnu Goru.

Mekejn još nije ni sleteo u Vašington, ili kud se već zaputio, a u Srbiju je sleteo nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel. I nemački visoki funkcioner uoči posete izrecitovao je, posle tapšanja po remenu Srbije koja galopira na punopravnom članstvu u EU, poneku rečenicu, doduše sa prizvukom zapovednog tona, da "Nemačka podržava dijalog Srbije i Kosova, a za EU je važno da oba procesa - pregovori o pristupanju i normalizaciji odnosa sa Kosovom - teku paralelno“.

Oba gosta sa Zapada od Srbije su dobila odgovore da ostajemo vojno neutralni, nastavljamo put ka EU i da smo privrženi briselskim pregovorima. Međutim, diplomatski rečnik razumeju samo izabrani, a šta je rečeno između redova ili u četiri oka, ostaje samo da nagađamo.

Kakve poruke su zapadni gosti mogli doneti u Beograd?

Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže da dolazak Mekejna i Gabrijela u Beograd treba posmatrati u sklopu kontinuiranih poseta predstavnika zapadnih institucija Srbiji, koje traju u dužem vremenskom periodu i sa daleko većom učestalošću od poseta zapadnih državnih i nedržavnih institucija Zagrebu, Sofiji, Skoplju, Tirani ili Podgorici.

- Srbija ipak predstavlja jedno ostrvo u moru NATO i Evropske unije u ovom delu Evrope. Srbija ima sasvim drugačiju spoljnu politiku nego Hrvatska, Rumunija, Bugarska ili Albanija, i to se vidi i prema odnosu prema Rusiji, ali i u nekim našim aktivnostima vezanim za Siriju. Srbija je jedina evropska zemlja koja je uputila humanitarnu pomoć ovoj državi 2016. godine i tako poslala jedan politički signal Bašaru Al Asadu. Srbija je takođe strateški partner Kine, tako da su sve te posete u funkciji vršenja daljih pritisaka na Srbiju i pokušaj instrumentalizacije naše spoljne politike u interesima NATO i EU - konkretan je Proroković.

On napominje i da veruje da je Rusija, pored Kosova, jedina tema svih poseta zapadnih zvaničnika Beogradu u poslednjih godinu i po dana, i smatra da su te dve teme i te kako povezane.

- Srbija bez Kosova i Metohije zauzima jednu važnu poziciju, ali ako pogledamo broj stanovnika, našu vojnu moć i ekonomske parametre, nije to subjekt u međunarodnim odnosima kojim zapravo treba posvećivati ovoliku pažnju. Gde je tu problem? U političkoj moći Srbije i našem političkom kapacitetu da se okupe Srbija i Crna Gora i deo BiH i Makedonije i da se u određenom kontekstu i uz podršku Rusije pravi neka čvršća saradnja sa Bugarskom. To može da poremeti dugoročno planove atlantskih centra moći u ovom delu Evrope - kaže on.

Srbija, navodi Proroković, predstavlja krupan regionalan zalogaj za zapadne centre moći zbog činjenice da je van Evropske unije i NATO-a.

 - I pored svega što su nam radili 20 godina, Srbija nije slomljena, a srpsko pitanje nije rešeno onako kako je to NATO želeo. U novim okolnostima u nekom širem međunarodnom kontekstu sa Rusijom kao jednim od važnih polova u multipolarnom svetu, to sve dobija sasvim novu dimenziju i otuda neka vrsta pritisaka na nas. Dakle, sa jedne strane odustati od Kosova, čime bi se legitimizovala intervencija NATO-a i čime bi se sav njihov pritisak stavio u sasvim drugačiji kontekst. E onda Srbija ne bi mogla da bilo šta traži, niti da iskazuje bilo kakve namere ni u Crnoj Gori ni u BiH niti Makedoniji. A s druge strane je pokušaj udaljavanja Srbije od Rusije, koja takođe želi da pokvari računicu NATO-i u ovom delu Evrope - zaključuje Proroković.

Posetu Amerikanca Mekejna i Nemca Gabrijela Beogradu i njihove poruke Srbiji, spoljnopolitički analitičar Dragan Đukanović različito vidi od Dušana Prorokovića. Obe posete Đukanović komentariše kao posledicu kontinuiteta naše višedimenzionalne spoljne politike.

- Ona nije okrenuta samo jednom centru nego je disperzivna od Vašingtona preko Brisela do Moskve, tako da u tom smislu treba i čitati poruke koje su doneli sa sobom. Od Srbije se, pretpostavljam, očekuje nastavak evropskog puta, nema nikakve promene oko članstva u NATO-u, tako da su to neke temeljne koordinate - kaže on.

Đukanović u Mekejnovoj bojazni od ruskog uticaja ne vidi ništa novo.

- Kontinuitet američke politike prema Balkanu je očigledan nakon dolaska Trampove administracije. Njima je i dalje prioritet ulazak pojedinih zemalja u NATO. Ovoga puta u fokusu je Crna Gora i u tom smislu oni vide neku vrstu jačanja vlastitog prisustva. S druge strane, Srbija je vojno neutralna i nema nikakvih značajnijih pritisaka da se ta odluka promeni - uveren je on.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...