Izvor: Politika, 06.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rogozin sumnja u dobronamernost NATO
Ruski stalni predstavnik pri alijansi ponudio nagradu od milion dolara onome ko ga ubedi u suprotno
Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO, ponudio je milion dolara onome ko ga ubedi da zapadna vojna alijansa ne planira ništa zlo protiv njegove zemlje. Rogozin je ponudu izneo na svojoj stranici na Tviteru, i to na ruskom i na engleskom jeziku.
Povod za ovako neuobičajenu reakciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ruskog diplomjate je najava vojnih manevara koje bi alijansa trebalo da održi u nekim baltičkim zemljama već tokom ovoga meseca. „Za uslovnog protivnika u ovim vežbama označena je fiktivna država pod imenom „Istland”. Imate pravo tri puta da pogađate na koju se državu to ime odnosi”, prenela je ahencija „Interfaks” Rogozinove reči.
Nešto ranije, ruski diplomata je izjavio da će od Brisela tražiti objašnjenje o predstojeći manevrima koji, po njegovim rečima, izazivaju prilično nespokojstvo u njegovoj domovini. „Nadam se samo da nas neće ubeđivati kako je cilj vežbi na Baltiku – priprema za odbranu od eventualne agresije sa strane Irana”, napomenuo je sarkastično Rogozin, dodavši da nema sumnje da je planirana akcija, u stvari, odgovor na manevre „Zapad 2009” koje je ruska armija, u sadejstvu sa beloruskom, sprovodila u septembru prošle godine. Podsetimo, na tim manevrima učestvovalo je 12.500 ljudi, uz podršku 40 aviona i oko 200 artiljerijskih oruđa.
Rogozin je dodao i da je Rusija svoje manevre sprovodila na sopstvenoj suverenoj teritoriji, dok će baltička vežba snaga NATO, u stvari, predstavljati premeštanje dela oružanih snaga SAD do samih ruskih granica. „Sve ovo više liči na direktno sučeljavanje vojne sile i tehnike na evropskom prostoru, nego na partnerske odnose NATO sa Rusijom, o kojima u Briselu tako mnogo govore”, mišljenje je ruskog predstavnika. Sem toga, prema njegovim rečima, pozornost izazivaju i vojne vežbe koje NATO sprovodi u Gruziji u okvirima „Partnerstva za mir”.
Sumnje Moskve u dobre namere NATO posebno su narasle nakon nedavne odluke Vašingtona da u Rumuniji razmesti delove svoje protivraketne odbrane, kao i hitrosti Bukurešta da prihvati ponuđeno. U Moskvi su podsetili da su u toku pregovori o zaključenju novog dogovora START-1 o ograničenju nuklearnog naoružanja i da dolazak novih američkih raketa u Evropu, u tom smislu, definitivno nije korak u dobrom pravcu. Stari dogovor istekao je još u decembru 2009. i mada je bilo dosta optimističkih najava da će brzo biti produžen, do sada nije pronađen zajednički imenitelj koji bi to omogućio.
Rogozin je objasnio da njegov stav prema planovima NATO nije u suprotnosti sa onim što govori generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen. „Uveren sam da je gospodin Rasmusen iskren kada tvrdi da zapadna alijansa nije neprijatelj Rusije. Moguće je da on sam veruje u to. Problem je, međutim, što je od gorbačovskih vremena u Rusiji došlo do velikih promena. Ako je ranije sovjetsko rukovodstvo i verovalo takvim tvrdnjama, sadašnji ruski pregovarači drugačijeg su mišljenja”.
Moskva je svesna da joj je u pregovorima sa NATO glavni sagovornik Vašington, a ne Brisel. Upravo stoga na pojavljivanje američkih raketnih sistema na evropskom tlu u Kremlju ne gledaju kao na akciju NATO, nego kao na direktnu pretnju sa strane SAD. Takvu uverenost izneo je i Rogozin potvrdivši nedavno da Rusija nema nikakvog interesa da postane članica Zapadne vojne alijanse sve dok presudnu reč u njoj vode američki generali.
S. Samardžija
[objavljeno: 07/03/2010]
Pogledaj vesti o: Twiter
