Izvor: B92, 03.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO: Poziv Hrvatskoj i Albaniji
Bukurešt, Ljubljana -- NATO će u punopravno članstvo primiti Hrvatsku i Albaniju, ali za sada neće pozvati Makedoniju, zbog protivljenja Grčke.
Takođe, članstvo još neće biti ponuđeno ni Ukrajini ni Gruziji, jer bi se time rizikovalo da se pogoršaju odnosi NATO-a sa Rusijom, o čemu među članicama NATO-a vladaju podeljena mišljenja. Inače, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na zgradi rumunskog parlamenta u kome se održava samit, jutros je osvanuo grafit uvredljiv za NATO, napisan na jeziku jedne od bivših jugoslovenskih republika.
Ceo zapadni Balkan treba da bude integrisan u evroatlantske institucije i s obzirom na nedavnu prošlost tog regiona članstvo Hrvatske i Albanije posebno je važno, rekao je, obraćajući se liderima tih država, generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer.
"Vi ste iz regiona koji je do pre nekoliko godina bio zahvaćen stravičnim konfliktima, i zato je vaše članstvo naročito važno. Ovim se označava početak novog poglavlja za zapadni Balkan i ukazuje se na put ka budućnosti u kojoj će ceo taj region biti poptuno integrisan u evro-atlantske institucije", kazao je on.
Lideri budućih članica NATO-a nisu krili zadovoljstvo.
Hrvatski premijer kaže da će ulazak njegove zemlje u NATO doprineti stabilizaciji čitavog regiona i da se nada da će i ostali slediti taj put, a posebno je pomenuo Srbiju.
''Mislim da će ulazak Hrvatske u NATO doprineti stabilnosti u regionu i nadam se da će i Srbija slediti ovaj put. Očekujem da izbori 11. maja pokažu opredeljnost građana Srbije za evro-atlantske integracije", rekao je Ivo Sanader.
I premijer Albanije Sali Beriša rekao je da je poziv za ulazak u NATO od ogromnog značaja za njegovu zemlju.
"Poziv za članstvo u NATO je najbolje što se ikada dogodilo Albaniji, to će ubrzati evropske integracije zemlje, ali i privući strane investitore, jer ulazak u Alijansu pokazuje da je Albanija sigurno mesto za investitore", naveo je Beriša.
Buš žali zbog Makedonije
Američki predsednik Džordž Buš izrazio je žaljenje što lideri zemalja članica NATO-a nisu uspeli da postignu dogovor da Makedoniji upute poziv da se priključi tom vojnom savezu. "Pitanje imena mora brzo da bude rešeno", izjavio je Buš tokom samita NATO-a u Bukureštu.
Posle odluke da poziv za članstvo Makedoniji bude odložen sve dok se ne reši spor s Grčkom oko imena, makedonski novinari napustili su salu, a delegacija se vratila u Skoplje.
"Složili smo se na nivou šefova država u NATOu - da se poziv bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji uputi što pre, čim se postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ime države."
NATO je na sličan način odložio i pozive Ukrajini i Gruziji, što je bilo očekivano, s obzirom na snažno protivljenje Nemačke i Francuske, koje ne žele da ugroze odnose sa Rusijom.
Jeremić: Ključni trenuci za region
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Bukureštu da će zapadni Balkan biti mesto potencijalnih problema dok god sve zemlje regiona ne budu primljene u Evropsku uniju.
"Sve dok ceo region ne bude u EU, rukovođenu specifičnim vrednostima i iskustvom, i koja deli suverenitet umesto da se bori oko njega, zapadni Balkan će uvek biti mesto potencijalnih problema", rekao je Jeremić na sednici Komiteta Evroatlantskog partnerskog saveta.
On je ocenio da se region nalazi u ključnom trenutku u kome se "preklapaju" prošlost i budućnost.
"Da bismo odgovorili na globalne pretnje 21. veka, moramo da se posvetimo regionalnim izazovima i da uradimo sve što je potrebno da bismo prevazišli razlike na lokalnom nivou", rekao je Jeremić.
Šef diplomatije Srbije je objasnio da je Srbija posvećena tome da uloži značajne napore kako bi na polju regionalne politike pokazala svoje suštinsko verovanje u važnost promovisanja zajedničkih vrednosti, međusobnog razumevanja, pomirenja i jednakog prava na suverenitet svih država.
"Zato smo pristupili Partnerstvu za mir, zato smo aktivno angažovani u mnogobrojnim formama Evroatlantskog partnerskog saveta i zato na konstruktivan način doprinosimo regionalnim institucijama posvećenim bezbednosnim pitanjima", objasnio je Jeremić.
Jeremić je kazao i da je regionu, kao rezultat oružanih sukoba, potrebno i dalje prisustvo mirovnih snaga i podsetio da se najveći broj pripadnika mirovnih snaga nalazi na Kosovu.
"Na Kosovu je raspoređeno više od 15.000 vojnika. Očekujemo da ostanu statusno neutralni, da održavaju red i mir, da ulože više napora kako bi iskorenili jedan od najrazvijenijih puteva organizovanog kriminala u Evropi i, što je najvažnije, da zaštite kosovske Srbe", rekao je šef srpske diplomatije.
On je ocenio da kosovski Srbi predstavljaju jednu od najranjivijih zajednica i da ne sme biti dopušteno da ona postane talac političke borbe i međunarodnih sukobljavanja.
Spasojević: Donete odluke tiču se i Srbije
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije Dušan Spasojević izjavio je danas je učesnicima Bukureštanske konferencije, na marginama samita NATO-a, preneo principijelni stav Srbije da je za bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi najvažnije da se svi drže principa međunarodnog prava.
"Najvažnije je da se rešenja ne nameću i da se do rešenja dođe zajedničkom saglašnošću i konsenzusom. Naravno, kada smo govorili o tome, mislili smo na situaciju na Kosovu i Metohiji", rekao je Spasojević.
Spasojević, koji je predvodio delegaciju Ministarstva odbrane na konferencija koja je održana na marginama samita NATO-a u glavnom gradu Rumunije, naveo je da je učešće delegacije Srbije bilo zapaženo.
Državni sekretar je naveo i da je delegacija Ministarstva odbrane imala niz bilateralnih susreta, uključujući razgovore sa delegacijama Slovačke, Španije, Češke i Grčke.
"Važno je da smo bili tu i da smo partnerima iz tih zemalja još jednom potvrdili naš stav i za njega dobili podršku", rekao je Spasojević.
Prema njegovim rečima, važno je da je delegacija Ministarstva odbrane Srbije u Bukureštu bila "na izvoru informacija" i iz prve ruke saznala na koji način se donose odluke.
Spasojević je naveo da se donete odluke "tiču i Srbije, pošto mi živimo u jugoistočnoj Evropi, sa ambicijom da imamo vodeću ulogu u našem regionu".
Tokom Bukureštanske konferencije, državni sekretar Spasojević je u bilateralnim susretima izrazio snažno protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i kršenju međunarodnog prava.
Putin ipak doputovao
Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je večeras u Bukurešt, gde će sutra učestvovati na zasedanju Saveta NATO-Rusija u okviru samita NATO-a.
Putin je prvi ruski lider koji dolazi u Rumuniju od 1990. godine, posle raspada Sovjetskog Saveza.
Putina su dočekali na aerodromu rumunski ministar spoljnih poslova Adrijan Čorojanu i ruski ministar odbrane Sergej Ivanov koji je
ranije bio doputovao.
Duže vreme se spekulisalo o dolasku Putina na samit NATO-a, a analitičari su smatrali da njegov dolazak nije siguran dok ne siđe iz aviona.
Prvi koji je potvrdio da će ruski predsednik učestvovati na samitu NATO-a bio je američki predsednik Džordž Buš, koji je juče rekao na konferenciji za novinare da će razgovarati s Putinom i u Bukureštu i 6. aprila u Sočiju.
Brojni analitičari smatraju da Putin ne bi došao u Bukurešt da je na samitu NATO-a odlučeno da se Ukrajini i Gruziji predloži Akcioni plan za članstvo, čemu de Rusija kategorično protivi.
Rogozin: Uvažene primedbe Rusije
Severnoatlantska alijansa nije spremna da ponudi Ukrajini i Gruziji potpisivanje Akcionog plana za učlanjenje, jer te zemlje nisu dovoljno spremne za to, uvažene su i primedbe Rusije, a i unutar NATO-a postoje nesuglasice o daljem putu njegovog širenja, izjavio je danas ranije stalni predstavnik Rusije pri Alijansi Dmitrij Rogozin.
Rogozin je u izjavi ruskim medijima u Bukureštu rekao da sumnja da će do decembra ove godine, kada se planira da ministri inostranih poslova ocene situaciju u Gruziji i Ukrajini, biti rešeni "zamrznuti konflikti" sa Abhazijom i Južnom Osetijom, a da će Ukrajina dobiti podršku stanovništva za stupanje u NATO.
Za Rogozina je najava lidera zemalja NATO-a da će te dve zemlje "vremenom biti primljene u NATO" diplomatska fraza kako bi se ublažilo razočaranje Kijeva i Tbilisija.
U glavnom gradu Rumunije, gde se održava samit NATO-a, zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško rekao je da bi priključenje ruskih suseda NATO-u bila velika strateška greška, "koja bi imala najozbiljnije posledice za evropsku bezbednost".
Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko, pak, misli da će se Rusija vremenom pomiriti sa priključenjem njegove zemlje tom vojnopolitičkom bloku.
"Mi vodimo neprestane diplomatske konsultacije sa našim ruskim kolegama, i mislim da će oni na kraju priznati da je priključenje Ukrajine NATO-u nepovratan proces".
"Ukrajina je više puta govorila i nastavlja da ukazuje da jačanje saradnje Ukrajine i NATO-a, ni danas, ni ubuduće, neće nositi sa sobom nikakve pretnje Ruskoj Federaciji. Mi smo spremni da to, u slučaju potrebe, garantujemo našim ruskim partnerima u bilo kojoj formi", rekao je Juščenko.
Francuska šalje dodatni bataljon u Avganistan
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi potvrdio je na samitu NATO-a u Bukureštu da će ta zemlja uputiti u Avganistan dodatni bataljon, odnosno više od 800 vojnika, koji će biti zadužen za operacije na severu zemlje, saopštila je Jelisejska palata.
"Francuska će takođe da preuzme komandu nad regionom u centralnom delu Avganistana na godinu dana, počevši od leta", rekao je Sarkozi na zatvorenom sastanku sa partnerima iz Alijanse.
Slanje dodatnih trupa u Avganistan, koje je Sarkozi najavio pre dve sedmice, predmet je oštre političke rasprave u Francuskoj.
Socijalistička opozicija vidi ovu inicijativu kao još jedan znak proatlantske politike Sarkozija i njegovog približivanja administraciji u Vašingtonu.
.jpg)
