Izvor: Politika, 14.Mar.2015, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagonetna tajna sevdaha
Sve je veći broj mladih muzičara i pevača koji se opredeljuju za sevdalinku, a sve je više publike koja odlazi na koncerte gde se izvodi sevdah
Jedna od najslušanijih pesama šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bila je ona koju je maestralno izvodio Cune Gojković – „Kafu mi draga ispeci”. Mnogi su odrasli uz ovu numeru, ali većina nije znala da je reč o sevdalinki. I danas je jedna od omiljenijih uz mnoge druge koje se u Beogradu sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << češće čuju u izvođenju umetnika koji i dalje neguju sevdah.
U čemu je tajna sevdaha, kako je odoleo zubu vremena i kako to da sve više mladih ljudi posećuje koncerte na kojima se izvodi sevdah?
– Da li je to vreme za kojim žalimo? Vreme kada su se te pesme izvodile na posebnim mestima koje su voleli pesnici, književnici, boemi i narod. Bilo je to davno, kada su u kafanama pevane najlepše pesme sa ovih prostora. Pesme koje su uzdisale za dragim, pevale o vatri koja plane i o svim tajnama i lepotama. Te pesme i danas uključuju sva naša čula dok ih slušamo, jer su nastale direktno iz duše i srca. One nam nedostaju, bude osećaj zaustavljenog vremena. Zato ih i volimo – smatra Bilja Krstić
Pevačica koja neguje tradicionalnu srpsku muziku kaže kako su mnogi bosanski solisti i orkestri doprineli da danas sevdalinka dobije posebno mesto, ne samo na ovim prostorima već i na svetskoj sceni.
– Nisu samo oni uključeni, tu je i mnogo kulturnih institucija koje rade na popularisanju sevdalinki. Ovih dana Beograd je domaćin velikom broju muzičara koji izvode sevdalinke, Amira Medunjanin, „Divanhana”, „Mostar sevdah rijunion”... Naše podneblje je nepresušna riznica, zato čuvajmo i mi tradicionalne pesme, posebno iz Vranja, pesme izuzetne lepote i izražajnosti koje su i kolevka naše književnosti. Te najlepše meraklijske pesme se vezuju za prostor, Vranja, Niša i Leskovca – ukazuje Bilja Krstić i dodaje kako Bosna na najlepši način promoviše sevdah.
– Ugledajmo se na njih. Mi imamo merak. Setimo se divnih pesmopojaca i učimo od njih posebno od Stane Avramović Karaminge – poručuje naša poznata pevačica.
Na pitanje u čemu je tajna sevdaha Amira Medunjanin odgovara – pitanjem:
– U čemu je tajna ljubavi? Pa verovatno kada s(v)e bezgranično dajete i ne tražite ništa zauzvrat. I bude vam rajski lepo.
Koliko vaš glas celoj toj priči daje dodatnu dimenziju, pitamo pevačicu koja je sinoć napunila Centar „Sava”.
– Interpretatori sevdalinke su sedamdesetih godina 20. veka postavili visoke standarde u izvođenju pesama koje su, pre svega, obogatile mene kao ličnost i ulepšale moje detinjstvo. Ta snaga i lakoća u izvođenju je meni bila inspiracija. Kroz vreme sigurno ćete naći vrsne interpretatore, ali meni je važna ta veza sa legendarnom plejadom pevača, poput Ksenije Cicvarić, Nade Mamule, Safeta Isovića, Silvane... koji su na poseban način donosili pesmu slušaocima. To je momenat kada ostanete u tom svetu pesme, iako je pesma davno utihnula. Onda shvatite koliko je, između ostalog, važna interpretacija. I imate pravo, to daje novu dimenziju u promišljanju o poruci pesme i tumačenju stihova pesme.
Kada bi morala da odabere jednu koja joj je posebno draga Amira bi se malo zamislila.
– Sve zavisi od situacije u kojoj se nalazim, kakvo je raspoloženje ili koje je doba dana. Da li je proleće ili zima? Kao sevdalinka „Il’ je vedro, il’ oblačno, il’ je tamna noć…”. Svaka sevdalinka ima svoju priču – smatra Amira.
I ona kao i Bilja Krstić smatra da je važno raditi na očuvanju i promociji tradicionalnih vrednosti naroda.
– Isticati osnovne društvene vrednosti koje će nam omogućiti da bolje sagledamo svet oko nas i da generacije koje dolaze imaju mogućnost izbora. Meni je drago da je sve veći broj mladih muzičara i pevača koji se opredeljuju za sevdalinku i što je još važnije, ugrađuju deo sebe u to. Taj individualni pristup je bitan – kaže Medunjanin.
Snežana Čikarić
-----------------------------------------
Za posebne pevače
Sevdalinka je karakterističan muzičko-poetski izraz bosansko-hercegovačkog podneblja. Ova gradska pesma nastajala je u narodu davno, još u vreme turske vladavine, kako tvrde stručnjaci negde u 17. veku. Nekada su sevdalinku žene izvodile bez instrumentalne pratnje, a muškarci isključivo uz saz, podseća Bilja Krstić. Sevdalinka se brzo proširila i rado je bila pevana u celom regionu. Posebno je bila popularna u Jugoslaviji. U to vreme je važilo pravilo da samo posebni, daroviti pevači mogu da je izvode, poput Himze Polovine, Zaima Imamovića, Zehre Deović, Nade Mamule, Safeta Isovića….
-----------------------------------------
Zavodljiv i neodoljiv
– Sevdah je ostao ozbiljna institucija. I etnomuzikolozi u svetu sevdah prepoznaju kao takav. Zapad se otvorio prema muzici trećeg sveta i sevdah je tu našao svoje mesto. Nedavno sam bio na koncertu „Kultur šoka” koji izvodi etno-pank verziju sevdaha. I to krajnje zavodljivo. Za nove klince jedna prosto neodoljiva kombinacija – kaže muzički kritičar Petar Janjatović.
objavljeno: 15.03.2015
