Izvor: BalkanRock.com, 16.Jun.2015, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Triggerfinger: “Među nama postoji fenomenalna hemija koju nismo našli ni sa kim drugim”
Triggerfinger u Beču; foto: Kristina Ćirić
Belgijska rokenrol trojka Triggerfinger vraća se na naše prostore u okviru svoje evropske turneje na kojoj promovišu svoj album “The Absence of The Sun“. Prvi put ikada sviraće u Beogradu i to 3. jula, a dan ranije zagrebačka publika će imati prilike da ponovo čuje njihove hitove. Samo desetak dana kasnije nastupiće i na banjalučkom Jelen Demofestu.
Ekipa Balkanrocka zadesila se na bečkom >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << festivalu Rock in Vienna i uspela da je popriča sa ovim harizmatičnim triom, koji čine Ruben Blok, Pol van Brujstegem i Mario Gusens, o njihovim iskustvima na turneji, o snimanju u Americi kao i o pesmama koje najviše vole da izvode uživo.
BR: Trenutno ste na evropskoj turneji. Kako ide do sada?
Triggerfinger: Zapravo, vrlo dobro. Izbacili smo album pre godinu dana i odmah smo krenuli na turneju. Godinu dana kasnije još uvek smo na turneji i tako će biti do kraja godine. Život je divan!
BR: Svirate na festivalu Rock in Vienna, koje su vaši utisci o Beču?
Triggerfinger: Danas nismo imali priliku da obiđemo grad, ali kako smo već mnogo puta svirali u Beču, prethodnih puta smo uspeli da obiđemo ceo grad, i to pešaka! Naravno, predivan je.
BR: Vaš poslednji album “By Absence of the Sun” je drugačiji u poređenju sa njegovim prethodnikom, “All this Dancin’ Around”. Šta vas je inspirisalo na promenu?
Triggerfinger: Pa, svaki album je nužno drugačiji jer se na njemu nalaze nove pesme. Sigurni smo da dok stvaraš podsvesno želiš da napraviš novu verziju albuma koji mu je prethodio, ali to nam nije posebno zanimljivo. Stoga se mi trudimo da pravimo drugačije pesme i da komponujemo na drugačiji način. Jedini način da album bude zanimljiv jeste da ga napraviš tako da tebi bude zanimljiv. A kasnije publika i obožavatelji odlučuju da li uživaju u njemu.
BR: Prethodna dva albuma snimali ste u Los Anđelesu. Koje su mane i prednosti snimanja u Evropi, konkretno u Belgiji i u Sjedinjenim Američkim Državama?
Triggerfinger: Mislim da ne postoje mane u snimanju albuma u Belgiji. Generalno u svetu postoji mnogo dobrih studija u kojima se može snimiti album. Na našem albumu “All This Dancin’ Around” hteli smo da iskoristimo priliku da radimo sa Gregom Gordonom, koji je producirao album, a on živi u Los Anđelesu. Javio nam se i izrazio želju da radi sa nama u njegovom studiju Sound city. Što je super jer su Rage Against the Mashine ili Nirvana su tamo snimali. Dolar je bio toliko nizak u tom trenutku, da nam se više isplatilo da snimimo tamo nego u Belgiji. Što se tiče “The Absence of the Sun” situacija je bila slična, samo što Sound city nije više postojao. Tako da smo taj album snimali u Sunset soundu, kroz koji su prošli i Van Halen, Ringo Star, The Who, opet, legendarni studio sa legendarnim imenima. Ne znamo šta će biti za sledeći album, možda završimo u Mađarskoj, ko zna.
BR: Prošle godine ste osvojili nagradu za najbolji belgijski bend. Koliko vam to znači, kako je uticalo na vas i da li mislite da ove nagrade imaju bilo kakav uticaj na dalju popularnost?
Triggerfinger: Naravno da je lepo dobiti takvu nagradu jer je to dokaz da mnogo ljudi ceni ono sto radiš. S druge strane, postoji mnogo dobrih bendova u Belgiji, pa je uvek čudno kada jednog izdvoje kao najboljeg. Nekako ne možeš da procenjuješ ko je tu bolji od drugog, ili ti se nešto dopada ili ne. Generalno ne možeš da porediš ko je bolji u muzici, u umetnosti jer je to astraktan pojam sam po sebi… Vrlo cenimo to što nas ljudi vole, ali istovremeno je ovo izdvajanje vrlo cudno, a i svaki izgovr za žurku je dobar.
BR: Kada pravite pesmu, u kojoj meri razmišljate o njenom potencijalu da postane “hit pesma”?
Triggerfinger: Bili bismo mnogo bogati kada bismo znali koja pesma ce da bude hit. (smeh) U principu samo ideš na to da napraviš dobru pesmu. A kada završiš album onda pokušavaš da izabereš pesme koje će se izbacivati kao singlovi. I opet se vraćamo na onaj čudan osećaj, nije jedna pesma bolja od druge zato sto je prikladnija da postane hit. Ima pesama koja imaju komplikovanu strukturu ili se kroz njih provlači posebna i čudna atmosfera, ali da li je ta pesma gora od one koja ima neki pevljiv refren? Mi mislimo da nije to baš tako. Samo se treba da se potrudiš da napraviš dobru pesmu koje imaju sopstveni identitet i kvalitet.
BR: Koju pesmu najradije svirate uživo?
Paul: Za mene se nije to promenilo, ostala je “On my Knees”.
Mario: “Let it ride”, “My Baby’s gotta Gun”, “Big Hole”…
BR: U principu sve?
Mario: Da mi se ne sviđaju sve, ne bi bilo poente raditi ovo što radimo! (smeh)
Rubens: Slazem se sa Mariom, postoji mnogo različitih raspoloženja i melodija u pesmama na našoj set listi. Lepo je imati set listu koja je treperuća energija puna ludila.
BR: Pored bavljanja muzikom, šta vas još ispunjava u životu?
Rubens: Volim da trčim i provodim vreme sa svojom decom, završavam radove na svom studiju, idem u bioskop ili muzej. Uobičajene neke stvari,
Mario: Čitam i pravim muziku. (smeh) Svaki put kada imamo slobodan dan nikada ne znam šta bih radio, pa uzmem da stvaram muziku, ili kupim neki album u prodavnici. Da provodim vreme sa decom, ćerka mi je napunila četrnaest godina, kažu da mi sledi zabavan period (smeh). Doduše, volim da izlazim u restorane i da jedem.
Paul: Isto, pravim muziku. I vozim bicikl. Prepodne vozim oko 60 kilometara i onda odem u studio. Poprilično dosadno.
BR: Bili ste podrška velikim Stonesima na njihovoj turneji 2013. Kakav je osećaj biti opening act takvom jednom bendu? Koja su vaša iskustva sa turneje?
Triggerfinger: Nije lako. Mnogi, odnosno, većina dođe da bi slušalo Stonese. Samo nekolicina je zainteresovana da odsluša i nešto pored njih, ali ti to unapred znaš. Sviraš na koncertu Stonesa, nebitan si tu i pomiriš se s time. Ali naravno da je to jedna velika privilegija.
BR: Prošle godine ste imali par koncerata u našem regionu u okviru vaše evropske turneje. Hrvatsko izdanje časopisa “Rolling stone” proglasio je vaš koncert u Zagrebu za najbolji koncert 2014 godine. Koji su vaši utisci iz Zagreba?
Triggerfinger: Bili smo u malom klubu, i nismo znali šta da očekujemo. Ali koncert je bio rasprodat, a ljudi su nas oduševili svojom energijom.
BR: Srbija će prvi put imati priliku da vas sluša 3. jula. Zašto bi trebalo da se tog dana beograđani pojave baš na vašem koncertu?
Triggerfinger: Nikada ne znaš kakav će koncert da bude. Niko nije vidovit, ali mi ćemo svaki put potruditi da damo sve od sebe i da svirka bude sjajna. Nas trojica smo svirali sa mnogim sjajnim muzičarima pre ovog benda, ali među nama postoji fenomenalna hemija koju nismo našli ni sa kim drugim i zaista umemo da cenimo to. A i lažnu skromnost na stranu šanse da bude loše su 0% jer smo odlični (smeh).
Intervju uredila Sanja Dojkić
.jpg)
