Izvor: Politika, 05.Jun.2011, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suzanin ljubavnik, zauvek
Leonard Koen spada u one pesnike koji su svoja dela uvek više voleli da pevaju, nego da ih deklamuju
Želja pesnika da svoja dela interpretiraju lično, u direktnom kontaktu sa publikom, razumljiva je. Teško da postoji narator koji taj posao može da obavi sa jednakom iskrenošću kao autor. A ako je pesnik još i izuzetno talentovani muzičar, onda mnogo šta dobija novu, višu dimenziju, neretko, dostižnu samo najboljima.
Jedan od onih koji su svoju poeziju „pevali” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radije nego da je čitaju, jeste i Leonard Koen, kanadski kantautor i romanopisac, rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Prvu pesmu objavio je davne 1956, a prvi roman sedam godina kasnije. Publika ga je upoznala tek 1967, kada je objavio album pod nazivom „Pesme Leonarda Koena” na kojem se našlo nekoliko predivnih balada, a svakako najupečatljivije bile su „Priča o Isaku”, autorovo viđenje poznate biblijske teme, i „Suzana” posvećena, kako je potvrdio sam Koen, mladoj plesačici Suzani Verdal, supruzi skulptora Armanda Vilankura.
Spisateljski rad Leonarda Koena, kako su protumačili kritičari, istražuje religiju, usamljenost, seksualnost i odnose između dve osobe. To ga je u jednom periodu života na nekoliko godina vezalo za budistički manastir gde se posvetio Zen Budizmu.
Sve to nije mu, međutim, smetalo da korene svojih melodija potraži u evropskoj folk-muzici. Kasnije, okrenuo se kabareu, popu, džezu i drugim muzičkim izrazima. Čak mu je i glas tokom godina menjao izražajnost, silazeći u sve niže registre.
Priča o Suzani ostala je do danas jedan od zaštitnih znakova kanadskog pesnika. Prihvatili su je mnogi. Nije zahtevala poseban pevački artizam i bila je relativno jednostavna za sviranje, mada je iziskivala veštinu klasičnog gitariste. Njena najveća snaga bila je u činjenici da su u priči o Suzani mogli da se prepoznaju i ljubavnik i ljubavnica.
Kako je u intervjuu objasnila Suzan Verdal, njeno poznanstvo sa Koenom odigravalo se u neobično prijatnim okolnostima. „Sećam se lepe scene, svirao je džez, a mi smo plesali satima... Većina nas je živela skromno, sa malo para, ali uvek je bilo dovoljno da se cunja uokolo... Bilo je mnogo energije, inspiracije...”
Koenova „Suzan” bila je poetsko podsećanje na to vreme. „Jedan zajednički prijatelj mi je skrenuo pažnju na pesmu, i rekao da je pisana za mene, ili o meni. Pošto sam neko vreme bila odsutna, nisam ni znala šta se dešava. A onda je Džudi Kolins naterala Leonarda da napiše i muziku. Kada sam čula kompletnu pesmu shvatila sam da sam to, definitivno – ja”, bila je iskrena Verdalova.
Leonard Koen se 1967. preselio iz Kanade u SAD kako bi podstakao svoju karijeru „trubadura” i obogatio je novim uticajima. Prvi album, na kojem se našla i „Suzan”, postao je brzo kultna ploča. Usledile su turneje na kojima je muziku izvodio ili sam ili uz pratnju drugih muzičara, najrazličitijih muzičkih usmerenja. Zato su njegovi koncerti uvek predstavljali nešto novo, čak i za one koji su pomno pratili njegovu karijeru. A takvih posvećenika bilo je mnogo.
--------------------------------------------------------------------------
Suzana te vodi dole do njenog mesta uz reku,
Možeš da čuješ brodove u prolazu,
Možeš pored nje da provedeš celu noć.
I mada znaš da je luckasta,
Upravo stoga želiš da si pored nje.
A ona ti nudi čaj i pomorandže,
Pristigle čak iz Kine.
I taman kada nameriš da izustiš
Kako ne možeš da joj uzvratiš ljubav,
Ona te ponese na svojim talasima,
I prepusti reci da ti odgovori
Kako ćeš zauvek biti njen ljubavnik
Slobodan Samardžija
objavljeno: 06.06.2011.
