Izvor: Politika, 19.Jul.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rokeri u pukotini cenzure
Pre tri decenije, novi talas je promenio muzičku sliku SFRJ: od „Paket aranžmana”, preko jedinog albuma „Šarla akrobate”, do izdanja „Idola” i „Električnog orgazma”
Ovih dana navršavaju se tri decenije od kada su članovi grupe „Šarlo akrobata” objavili prvi i jedini album – „Bistriji ili tuplji čovek biva kad...”. Album je sniman za PGP RTB ali ga je u julu 1981. izdao Jugoton. Danas smatran izdanjem koje je kamen temeljac jugoslovenskog roka, album >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bio eksperimentalno remek-delo te je, probijajući okvire postojećih muzičkih trendova, stvorio plodno tlo za nov i svež način muzičkog razmišljanja.
Jedini preostali član grupe Dušan Kojić Koja priznaje da mu je uspeh albuma mnogo značio, jer kao osamnaestogodišnjaku bila je to „potvrda da je na pravom putu”. Kada bi mogao sa ove distance od 30 godina nešto da promeni, idejno i koncepcijski ne bi menjao ništa, ali…
– …kada bih imao vremeplov, sigurno bih sprečio odlazak ljudi, u ovom slučaju muzičara, koji su prerano otišli. Ali, vremeplov ne postoji – kaže setno.
Ali, sećanje i brojne zabeleške kažu da je pre objavljivanja „Šarlovog” jedinog albuma ondašnju muzičku scenu, već umornu i „udavljenu hipi varijantama”, kako kaže muzički kritičar Petar Janjatović, potpuno neočekivano uzburkao album koji je, takođe, objavio Jugoton – „Paket aranžman”. Album je bio prekretnica na rok sceni bivše SFRJ i njegovim objavljivanjem započeo je „novi talas”, pravac koji je promenio scenu.
Jugoton je prepoznao snagu i svežinu koje su sa sobom nosile tri beogradske grupe: pored „Šarla”, bili su tu „Idoli” i „Električni orgazam”. Nisu imali smelosti da svakoj od grupa ponude snimanje solo albuma, već je svaka učestvovala sa po nekoliko pesama na „Paket aranžmanu”. Prve dve grupe sa po četiri, a „Orgazam” se predstavio sa tri.
Momcima se to baš i nije svidelo.
– Relativno je poznato da ni jedna od grupa nije želela tu kompilaciju, već svoj album. Ja sigurno nisam i do kraja sam gunđao, pogotovo što su tu počeli da se muvaju i ubacuju neki već prisutni ostareli rokeri i tadašnji rok establišment, želeći da imaju udela i zasluge u priči. A to nikako nije moglo da se desi, jer smo želeli da menjamo isti taj establišment, svesno ubacujući nervozu u tu uljuljkanu ekipu koja rimuje neke mačo ljubavne stihove, tačnije peva ni o čemu, i svira izanđale hard-rok klišee – priznaje Koja.
Za razliku od njega, Srđan Gojković Gile iz „Električnog orgazma” na tu odluku Jugotona više ne gleda sa gorčinom.
– U to vreme zakon šou-biznisa je govorio da se početnicima da singl ploča pa da se bend sa njom dokaže kako bi dobio album. Pošto su se pojavila tri benda u isto vreme na istom mestu, Beogradu, odlučili su da izdaju jedan album sa svima. I pre snimanja postojala je euforija oko alternativne scene zvane BAS – seća se Gile koji smatra da je „Paket aranžman” bio samo kruna svega, jer su se tada stvorili uslovi za drugačije stvaranje muzike.
– Titova smrt je povećala liberalizaciju u svakom smislu. Pojavila se pukotina u čvrstom, monolitnom bloku cenzure u koju smo se mi ušunjali. I, novi talas je promenio sve. Nekako i danas se u istoriji jugoslovenskog rokenrola to doživljava kao nulta tačka. Kao da je tada sve počelo što, zapravo, nije tačno. Ali, počela je muzička revolucija – smatra Gile.
U to vreme pojavio se prvi privatni muzički studio „Druga maca” Enca Lesića, u kojem su prvi snimali „Idoli”.
– Da nije bilo tog studija, ne bi bilo ni novog talasa. Mi smo prvi tamo snimali. Ušli smo da snimimo „Maljčike”, zatim su tu radili i „Šarlo” i „Orgazam”. A da je bilo cenzure, i te kako smo osetili. I „Maljčiki” i „Retko te viđam sa devojkama” bile su zabranjene na RTB-u – podseća Vlada Divljan.
Priče koje su tada lansirane pre nego što su se „Idoli” pojavili na sceni postale su neka vrsta urbane legende.
– Krenula je priča o „dečacima”, Beograd je osvanuo u grafitima, o nama se pričalo i pre nego što smo se pojavili, i to je najveća zasluga Dragana Papića. Bilo je to na granici između šale i ozbiljnosti. On je želeo da eksperimentiše u jednoj komunističkoj zemlji ali ja sam želeo da se bavim muzikom – priseća se Divljan.
Pričalo se kako „Idoli” ne znaju da sviraju što je, prema rečima Divljana, donekle i bilo tačno jer Srđan Šaper i Nebojša Krstić nisu znali.
– Ali, znali smo šta radimo. I sve smo radili svedeno. To je i bila suština novog talasa. Zabluda je da postoje bendovi koji ne znaju da sviraju. Ako ne znate da svirate, ne znate ni pesmu da izvedete. Činjenica je da niste morali da budete virtuoz, nije se išlo na impresioniranje virtuoznošću već smislom pesme – kaže Divljan.
Sa njim se slaže i Srđan Gojković koji smatra da je suština svih promena u to vreme ležala u činjenici da je ideja bila važnija od realizacije.
----------------------------------------------
Pevali o stvarima koje ih tište
Na pitanje kako bi danas izgledala muzička scena bivše SFRJ i Srbije da nije bilo novog talasa, najslikovitiji odgovor daje Koja:
– Sigurno zaostalo i glupavo sa svim onim besmislenim tekstovima i opširnim, skoro simfonijskim poimanjem rokenrola. Novi talas jedoneo pomak u tekstovima, prvi put ljudi su pevali o stvarima koje ih tište.
Snežana Čikarić
objavljeno: 19.07.2011
