Izvor: Politika, 21.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat kao dobar posao
Ne stvaram pesme u kojima izražavam želju da bilo ko umre, ali u slučaju „Gospodara rata” nisam mogao drugačije, priznao je Bob Dilan
Rokenrol kompozicije, od nastanka ovog pravca, nosile su u sebi jasnu antiratnu crtu. Oslikavajući vremena u kojima su nastajale one su, sa manjom ili većom žestinom, ukazivale na najveću pošast savremenih vremena, na ratove koji se svakodnevno dešavaju.
O ratovanju velikih protiv malih, moćnih protiv slabijih, verujućih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv nevernika... pevali su: „Bitlsi”, „Rolingstonsi”, „Flitvud mek”, „Ajron mejden”..., kantautori: Bob Dilan, Donovan, Džoan Baez, Beri Megvajer... Svi pomenuti o ratu su govorili iz perspektive svoje generacije, znači onog životnog doba koje je za ratovanja davalo najskuplju a istovremeno najpotrošniju komponentu – ljudske živote.
Pri tome, rok stvaraoci su precizno uočili da ratove ne vode pojedinačni narodi međusobno, već da iza svega stoje velike industrijske korporacije koje se bore za svetska tržišta i koje svoje blago stiču proizvodnjom naoružanja svih vrsta. To naoružanje mora da nađe svog kupca, a to se najlakše ostvaruje izazivanjem ratnih sukoba. Pri tome, gubici ljudskih života računaju se tek kao – kolateralna šteta.
Kako stoji u jednoj analizi kompozicije „Gospodari rata” američkog kantautora Boba Dilana, rane šezdesete godine prošlog veka bile su užasavajuće za većinu Amerikanaca čija je zemlja bila duboko uvučena u takozvani hladni rat. Mnogima se smučila već i sama pomisao da bi se mogla ponoviti kataklizma slična Drugom svetskom ratu. Dilan je svoje zemljake naterao da dobro razmisle o tome šta im rade i u šta ih uvlače vladari vojne industrije sa svojim nekontrolisanim i bespotrebnim ratovima uglavnom van teritorije SAD, kao i problemima koje takva politika nosi sa sobom.
Dilan je u svojoj osudi „gospodara rata” otišao do kraja: „Nadam se da ćete umreti i da će vam smrt doći skoro. Ići ću za vašim kovčegom, u sumorno popodne, i gledaću kako vas spuštaju u vaš samrtni krevet. I stajaću nad vašim grobom dok se ne uverim da ste – pokojni.”
Osvrćući se na ovu kompoziciju Dilan je jednom prilikom priznao: „Ne stvaram pesme u kojima izražavam želju da bilo ko umre. Ali u ovom slučaju, jednostavno, nisam mogao drugačije. Bila je to reakcija na činjenicu da smo došli do izvlačenja ’poslednje slamke’. To je onaj osećaj kada se pitate da li išta možete da učinite da sve to sprečite.”
„Gospodari rata” je jedna od najeksplicitnijih antiratnih kompozicija. Izdata je 1963. kada je Dilan bio u svojim dvadesetim godinama. Iako mlad, shvatio je kakva se pretnja nadvila nad celim svetom. Jer, bio je to period čuvene „Kubanske raketne krize” koja je SAD i Rusiju dovela na ivicu nuklearnog sukoba.
Dodajmo da je i bivši američki predsednik Dvajt Ajzenhauer u svom oproštajnom govoru prilikom odstupanja sa dotadašnje dužnosti (20. januara 1961) jasno istakao kuda zemlju može da odvede nezajažljivost „gospodara rata”, upravljača vojnoindustrijskog kompleksa.
Gospodari rata
Poslušajte vi, gospodari rata
Vi što lijete velike topove
Vi što gradite avione smrti
Vi što pravite tolike bombe
Krijući se iza zidova
Iza svojih radnih stolova
Želim samo da znate
Prozreo sam vas kroz maske
Vi koji nikada ništa niste uradili
Osim stvaranja za uništavanje
Igrate se mojim svetom
Kao nekom dečijom igračkom
Trpate mi pušku u ruke
Krijući se od mog pogleda
Okrećete se i bežite daleko
Kada tanad počnu da zuje
Kao nekada drevni Juda
Lažete i izdajete
Tvrdite da je svetski rat moguće dobiti
I tražite da vam poverujem
Ali prozreo sam vas
Ja mogu da čitam vaše misli
Kao što vidim kroz vodu
Dok se sliva u odvod
Vi povlačite sve oroze
Za druge da pucaju
A onda sedite i gledate
Kako raste broj poginulih
Krijete se po svojim vilama
Dok krv mladića
Ističe iz njihovih tela
I meša se sa blatom
Stvorili ste najveći strah
Koji je ikada mogao da se stvori
Strah od donošenja dece
Na ovaj svet
Zbog toga što pretite mom čedu
Nerođenom, i bez imena
Niste vredni kapi krvi
Koja teče vašim venama
Koliko sam ja uopšte pozvan
Da govorim o preokretu
Možda mislite da sam premlad
Ili da sam još neuk
Ali nešto sigurno znam
I ovako mlađi od vas
Da vam čak ni Isus
Ne bi oprostio to što radite
I samo da vas pitam
Da li je vaš novac toliko vredan
Da li će vam obezbediti oproštaj
Da li je to uopšte moguće
Mislim da ćete shvatiti
Kada i vaša smrt dođe na red
Sav novac koji imate
Ne može da vam otkupi dušu
Nadam se da ćete umreti
I da će ta smrt doći skoro
Ići ću za vašim kovčegom
U sumorno popodne
I gledaću kako vas spuštaju
U samrtni krevet
I stajaću nad vašim grobom
Dok se ne uverim da ste – pokojni.
