Izvor: S media, 27.Maj.2010, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrebna efikasnija borba protiv piraterije
Za uspešnu borbu protiv piraterije neophodna je specijalizacija sudova, odnosno dodatna obuka sudova, oštrija kaznena politika, kao i tesna saradnja svih državnih organa nadležnih za zaštitu intelektualne svojine, saglasili su se danas učesnici okruglog stola o pirateriji u muzičkoj industriji.
Konstatovano je da je porazna činjenica da se u legalnim prodavnicama prodaje muzika štampana na nelegalnim diskovima, kao i da registrovani emiteri neretko emituju sadržaje sa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nelegalnih servera.
Pomoćnik direktora za Sektor za autorsko pravo i medjunarodnu saradnju Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić je rekao da piraterija jeste jedna vrsta ekonomske bolesti, ali da visok stepen piraterije u našem društvu govori i o stanju naše svesti, o tome koliko poštujemo autorska prava i kreativno-stvarački rad kompozitora, aranžera, tekstopisaca.
"Neophodno je da imamo dobro izgradjen sistem zaštite intelektualne svojine, jer je takav sistem zapravo garancija da je naše društvo zrelo i da se u njemu poštuje stvaralački rad", kazao je on i dodao da je to dobra preporuka i za strane investicije.
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić je u izjavi Tanjugu objasnila da, za razliku od evropskih zemalja gde preovladjuje internet piraterija, Srbija i dalje ima problem sa fizičkom piraterijom, koja se preselila sa ulica u prodavnice.
Totićeva je naglasila da država sa svoje strane mora da pojača inspekcijski nadzor, sudovi moraju da izriču oštrije kazne i neophodno je stalno pratiti i uhvatiti se u koštac sa najsofisticiranijim oblicima piraterije, kao što je Internet.
Šef Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine Mikailo Tijanić rekao je Tanjugu da postoje zakonske pretpostavke za borbu protiv pirateriije, ali da je potrebno mnogo više raditi na jednoj permanentnoj edukaciji gradjana, koji nisu svesni da nešto, što nije njihova svojina, ne smeju da koriste.
On je naveo da se gubitak države od celokupne piraterije procenjuje na godišnjem nivou na oko 100 miliona evra, od kojih 25 miliona evra otpada direktno na neplaćene poreze i dodao da je neophodno pojačati mere koje se donose protiv izvršilaca krivičnog dela piraterija i efikasnije sprovoditi postojeće zakone.
Prema njegovim rečima, Srbija je sa oko 70 odsto piratskih izdanja na sredini lestvice medju eropskim zemljama, a posle Hrvatske ima najnižu stopu piraterije na Balkanu.
Tijanić je kazao da veliki problem sa piraterijom ima, na primer Rusija, dok zemlje zapadne Evrope imaju nisku stopu piraterije prvenstveno zbog edukacije gradjana, efikasnije i strožije primene zakona i brzog i efikasnog donošenja presuda po prekršajnim postupcima.
On je pomenuo i da mnoge zemlje omogućuju svojim gradjanima da po pristupačnim cenama dodju do potrebnih sadržaja, a u saglasnosti sa nosiocima autorskih prava, pri čemu se izlazi u susret odredjenim kategorijama stanovništva, kao što su studenti, i dodao da bi bilo dobro takve popularne mere uvesti i u našoj zemlji.
U radu okruglog stola učestvovali su i sekretar Ministarstva kulture Predrag Blagojević, zamenik predsednika Saveta Rapubličke radiodifuzne agencije Goran Karadžić, direktor SOKOJ-a Aleksandar Kovačević, direktor Organizacije proizvodjača fonograma Petar Djurić, muzički producent Slobodan Nešović i muzičar Vlado Georgiev.
