Izvor: SvetGitara.com, 23.Jul.2015, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paklena noć u Beogradu – Black Label Society u Domu omladine!
Ove godine, Beograd se našao na mapi mnogim velikim svetskim bendovima, te smo još u prvoj polovini imali prilike da ispratimo pregršt odličnih koncerata. Još jedan u nizu koncerata bio je i sinoćni koncert sastava Black Label Society u beogradskom Domu omladine.
Za sam početak i zagrevanje atmosfere bio je zadužen sastav The Kryptonite Sparks koji dolazi iz Rumunije. Nekako je postalo tradicija da predgrupe sviraju pred gotovo praznom salom, što je i sinoć bio slučaj, ali to >> Pročitaj celu vest na sajtu SvetGitara.com << je verovatno danak koji manje poznati bendovi placaju kada sviraju sa bendovima koji su praktično institucije.
Pred sam početak nastupa Black Label Society-a, sala je bila poprilično dobro popunjena, što je i bilo za očekivati, i pored lokalne publike, bilo je dosta fanova koji su došli iz zemalja bivše Jugoslavije. Temperatura je bila dovoljno visoka, ali je pravi pakao krenuo kada je sa razglasa krenula numera „Whole Lotta Sabbath“, svojevrsni omaž bendovima Led Zeppelin i Black Sabbath, nakon koje je crna zastava pala, i zagrmeli prvi rifovi pesme „The Beginning… At Last“. Prava eksplozija energije u publici, svi kao jedan, složno i glasno.
Svi već dobro znaju da se radi o odlično usviranoj četvorci, hirurški precizna i beskompromisna svirka, ali i po prvi put zaista fenomenalan zvuk, čak ću biti slobodan da kažem, najbolji zvuk na metal koncertu u Domu omladine.
Numere su se ređale jedna za drugom, bez pauze, bez stajanja, samo surova snaga koja je dopirala iz pojačala. Nakon uvodne numere, usledila je „Funeral Bell“, zatim, „Bleed for Me“, „Heart of Darkness“, „Suicide Messiah“ nakon koje je usledila jako kratka pauza koju je Zakk iskoristio da se po prvi put kratko obrati publici.
Usledile su „My Dying Time“ i „Damn the Flood“ nakon koje se ostatak benda povukao sa bine i prepustio svetla pozornice Zakk Wylde-u. Solo tačka ovog legendarnog gitariste trajala je oko 5 minuta, i za to vreme, publici je pokazao zašto ga danas mnogi smatraju jednim od vodećih gitarista na svetskoj sceni.
Solo je bio uvertira za numeru „Godspeed Hellbound“ nakon koje je usledilo ponovno obraćanje publici i predstavljanje ostlalih članova Black Label Society porodice, kako je sam Wylde to rekao. Sve vreme je bio jako štedljiv na rečima, ali je rekao sve ono što je trebalo da kaže, na pravi način.
Sledeće na redu bile su sporije numere, „Angel Of Mercy“ i „In This River“, posvećena počivšem gitaristi Dimebag Darell-u koji je bio Zakk-ov veliki prijatelj. Sledeća, ujedno i poslednja „mekša“ numera na ovom koncertu bila je „The Blessed Hellride“.
Publika koja je u proteklih nekoliko numera bila ponešena emocijama, ponovo je uzdrmana legendarnom „Concrete Jungle“, a za sam kraj večeri, ostavljena je „Stillborn“ i time je stavljena tačka na gotovo sat i po dug koncert. Članovi benda su se poklonili publici, tradicionalno podelili svoje trzalice i palice, rukovali se sa prvim redovima i na taj, jedan zaista lep način se oprostili.
Iako nikada nisam bio preterano okrenut kao ovom bendu, ovaj koncert je bio i više nego dovoljan da me natera da mu se posvetim, te sam krenuo u detaljno preslušavanje diskografije da bih za neki sledeći njihov nastup bio mnogo spremniji.
Verujem da su iskonski fanovi prezadovoljni ovom svirkom, sve je bilo na najvišem mogućem nivou, i svirka i zvuk i atmosfera, apsolutno sve. Samo reči hvale za kompletnu organizaciju, zaista jedan od najboljih metal koncerata na kome je sve proteklo gotovo idealno.
Pogledajte galeriju fotografija sa koncerta
.jpg)
