Izvor: TvojPortal.com, 12.Sep.2011, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)kontrolisani talas improvizacije
Izvor: dnevnik.rs
Aplauzima publike američko-nemačkoj postavi pijaniste Metju Šipa i trija Peri Robinsona, potom i džem sešnom, kojem je sva tri dana ritam davao sastav Janoša Aveda iz Mađarske, u Kanjiži je završen je 17. međunarodni festival „Džez, improvizovana muzika...”. Uoči njihovog muziciranja, koje je oduševilo nešto proređeniju publiku nego prethodnih festivala kada je udarni termin završne večeri uvek rezervisan za gostovanje eminentnih izvođača iz postojbine >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << džeza, publici su se obrataili ataše za kulturu ambasade SAD u Beogradu Rajan Rolands i predsednik kanjiške opštine Mihalj Njilaš.
Udarni koncert minulog festivala upravo je ostvaren zahvaljujući podršci ambasade SAD, a Rolands i Njilaš su istakli da renomirana manifestacija podršku zavređuje i ubuduće.
- Kanjiža se već ne može zamisliti bez festivala koji je deo bića ove varoši i sigurno ćemo čuvati i negovati ovu manifestaciju, koja omogućava da se uživa u muzici koja spaja i povezuje različite kulture. Bez obzira što je kolevka džeza Amerika, povezuje srpske i mađarske izvođače i kulture, ali i umetnike drugih zemalja - kaže Njilaš.
I pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje AP Vojvodine Milorad Đurić napomenuo je na otvaranju kanjiškog festivala, da iako ima utisak da je u Kanjiži uvek sve na svom mestu, svaki put se ide sve dalje u zanimljivom istraživanju.
- Ovaj festival doživljavam kao laboratoriju u kojoj se razmatraju neka važna pitanja ne samo muzike, nego umetnosti uopšte. To su pitanja određenosti i neodređenosti, nečeg što je planirano i nečeg što je improvizovano, nečeg što je fleksibilno i nečeg što je kontrolisano. Sve to imamo priliku da uživo pratimo i uživamo, i mislim, da uvek dobijamo odgovore na večna pitanja koja prosecaju savremenu umetnost u Evropi i Svetu. Organizatori iz Kanjiže zaslužuju čestitke za istrajnost, doslednost i visoki kvalitet - naglašava Đurić.
Početak festivala protekao je u sećanju u velikom poštovanju na preminulog mađarskog pijanistu i kompozitora Đerđa Sabadoša, koji je ulivao energiju i bio inspiracija mnogim generacijama muzičara koji su stasavali i na kanjiškom festivalu.
U neku ruku u ulozi domaćina, koleginica iz Radio Novog Sada Beba Stepanović ubeđena je da će na kanjiškoj sceni mnoge teme i improvizacije i ubuduće biti posvećene sećanju na Sabadoša. Ako se bude razmišljalo da li treba Sabadošu podići spomenik ili po njemu dati ime nekoj ulici, zapravo treba napraviti divan vodopad, onakav kakav je on bio, da se u beskraju sliva, kao što će se savremena muzika slivati sa ove scene, njen je utisak.
Violista Silard Mezei iz Sente i njegov američki partner pijanista Majkl Džefri Stivens, upravo su radionicu otpočeli Sabadoševom kompozicijom „Ovde„. Mezei se u Kanjiži u svakoj prilici dočeka na noge, bilo da svira note Sabadoša, sopstvene kompozicije, klasičnu muziku ili mađarski narodni melos.
- Dobro je da na kanjiškom festivalu ima klasične muzike, džeza, narodne muzike i naravno puno improvizacije. Sviram kada god me organizatori pozovu, što znači da se uklapam u koncepciju festivala koji se odlikuje raznolikošću muzičkih i umetničkih žanrova. ovog puta imao sam sasvim dva različita koncerta, improvizacije sa Stevinsom i vojvođanske mađarske pesme u kvartetu s Belom Buranjem i drugim kolegama. I sam sam zatečen s dva nastupa, ali šta ću kad je već tako ispalo. U svakom slučaju bolje i dvaput na istom festivalo nego nikako - konstatuje Mezei, napominjući da mu je svako iskustvo na sceni dobrodošlo u ispunjavanju obaveza na komponovanju pozorišne muzike.
Violončelista Milan Vrsajkov, rodom Novosađanin, treći put je nastupao na kanjiškoj sceni, ovog puta sa Jasnom Nadles (Slovenija), s kojom ga čvrsto povezuju muzičke niti. Prvo iskustvo imao je 1994. godine na drugom festivalu, nastup je imao i u decembru 1996. pa mu ovo je dolazak u Kanjižu posle nepunu deceniju i po.
- U Piranu organizujemo festival posvećen Đuzepeu Tartiniju, koji je tamo rođen, pa su na repretoaru osim njegovih dela i kompozije Baha, Kodalja - napominje Vrsajkov. - Pored toga što je publika u Kanjiži fantastična i što su ljudi dragi, posebno me je dirnulo da je posle našen nastupa predstavu imao Jožef Nađ. S Nađom sam počeo da sarađujem pre dvadesetak godina, jer sam s njim i Stevanom Tikmajerom krenuo u svet, otišao u Francusku i Austriju, pa smo se sreli posle desetak godina. Sada živim u Ljubljani, tamo radim, predajem i sviram u jednom nemačkom orkestru.
Minuli festival obeležilili su još nastupi „Feral hora„ koji je okupio Fil Minton, a za učesnike i publiku bio je zanimljiv doživljaj. Publika je uživala još u nastupima kvarteta Mihalja Dreša, argentinske tango grupe „Astilero„ i naravno, kao i više puta do sada imala privilegiju da prva vidi radnu premijeru, odnosno prvi deo novog ostvarenje Jožefa Nađa „U početku„.
Tekst: M. Mitrović
Publika od Pešte do Beograda
Od samog začetka festivala „Džez, improvizovana muzika”, Zoltan Balint u ulozi izvršnog direktora smatra da festival opstaje i traje zbog speficičnog programa, koji odudara od programske orijentacije drugih festivala i što postoji grupa ljudi koji su naklonjeni muziku koja se u Kanjiži promoviše.
- Pored specifične koncepcije, drugi rzalog je što uvek uspevamo da ispoštujemo najavljene programe. Mi već precizno znamo i program festivala za iduću godinu, unapred se spremamo da ne izneverimo ljude, jer u publici samo su čtvrtina Kanjižani, ostali dolaze iz Budimpešte, Segedina, Subotice, Novog Sada, Beograda... To nam daje podstrek i snagu da uvek idemo dalje - kaže Balint.
muzikadžezkanjiža17. međunarodni festival „Džez, improvizovana muzika...”
