Izvor: BalkanRock.com, 13.Okt.2016, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloš Stošić i Nebojša Kuzmanović (Mnjenje): “Ovde su prošlost i budućnost zamenili mesta, a sadašnjost nikako da stigne”
Beogradska alternativna grupa Mnjenje, iako relativno kratkog postojanja, uspela je da privuče solidnu publiku zahvaljujući svojoj unikatnoj i kvalitetnoj muzici, odnosno debitantskim albumom “Zubima po ljudima” iz 2014. godine. Uoči koncerta koji će se 15. oktobra, uz podršku grupa VVhile i Cryptic Commands, održati u beogradskom klubu Elektropionir, porazgovarali smo s pevačem Milošem Stošićem i gitaristom Nebojšom Kuzmanovićem.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << />
BR: Kakvi utisci publike sa turneje po regionu s beogradskom grupom VVhile koju ste upravo završili? Koji su vam koncerti ostali u najlepšem sećanju?
Miloš: Nedelja dana na putu sa Andrijom i Stevom bila je nezaboravna, emotivna i veoma edukativna. Ne bih znao koje reči da upotrebim, a da izbegnem da skliznem ili da upadnem u patetiku ili kliše. Mi se znamo decenijama, ali na turu smo se Upoznali. Zanimljivo je da je latmotiv turneje, ili jedan njen lajtmotiv, upravo spoj VVhilea i Mnjenja. Praktično nespojivi muzički oblici, VVhile u visokim tonovima, a Mnjenje u basovima.
Nebojša: Nama je bilo super zabavno, nadam se da je i ljudima koji su nas gledali. Ne mogu specijalno da izdvojim neki koncert, svaki je imao svoje čari i bio odličan na svoj način. Baš smo lepo razvaljivali, oba benda.
BR: Kako ste došli do saradnje sa austrijskim bendom Cryptic Commands i do toga da dele binu sa vama u Beogradu?
Nebojša: Ljudi su svojevremeno pomagali VVhileu oko nekih svirki, ispostavilo se da su sad na turneji i da im treba datum u BG, VVhile su nas pitali da li nam smeta da i oni upadnu u line-up, naravno da nam nije smetalo, i to je to. Treba se pomagati međusobno.
BR: U bendu sviraju vrlo raznovrsni muzičari, s različitim afinitetima. Kako ste uspeli da se “dogovorite” oko toga kakvu ćete muziku tačno svirati, ili je to došlo sasvim spontano? Primećuje se širok dijapazon žanrovskih uticaja u muzici Mnjenja.
Nebojša: Nije bilo dogovora, jednostavno sedneš i kreneš da praviš muziku. Kad si mlađi, obično si u fazonu “e ajde da sviramo to i to, taj i taj žanr”, dok sa godinama sve to leže u jedan veliki kazan u kome se meša i krčka, i onda ga samo služiš toplo kad je gotovo. Svako od nas četvorice ima različite uticaje i unosi ih u bend.
Miloš: Nisam siguran da je bilo ko od nas došao u studio i rekao svirao bih to i to. Svi slušamo veoma raznovrsnu muziku, ali kvalitetnu. Znamo afinitete ostalih i znamo kakvu muziku ne bismo želeli da sviramo; znamo i na kakav način želimo da sviramo. Dovoljno smo odrasli i dovoljno se poznajemo, da znamo ko je kakav čovek, i u kojoj meri je ko Čovek; znamo šta želimo muzikom i sviranjem da postignemo i vrlo dobro znamo šta može da nam se vrati.
BR: Kako otprilike izgleda vaš kreativni proces? Tekst i muzika su kod vas, stilski, u neraskidivoj vezi. Da li stvaranje jednog utiče na stvaranje drugog i obrnuto?
Nebojša: Nema specijalnog pravila. Stole ponekad ima svoje već gotove tekstove koji se uglavljuju u novu muziku, a ponekad je obrnuto. I da, jesu u neraskidivoj vezi, ne smatramo da je tekst nešto što dolazi na muziku čisto reda radi, to je i razlog zašto se piše na srpskom jeziku, pošto još nismo došli do stadijuma da razmišljamo i sanjamo na nekom drugom. Prosto, potreba da se bude autentičan do kraja. Naravno, ne mislim da je drugačije loše, ovo je samo naš trip.
Miloš: Nebojša je pokretač sa svojim rifovima, škripanjima, zujanjem i repeticijom. Na to se nadovezuje Dule sa bubnjem i ritmovima koji apsolutno nisu karakteristični za (srpski) “pank”. Ilić plete po basu i ja sa recitalom, opskurnim pevanjem i vrištanjem. Sve je to spontano uklopljeno u ono što nas četvorica jednim delom u suštini jesmo. Muzika nas je otkrila. Bar deo svakoga od nas.
BR: U tekstovima se, između ostalog, primećuju motivi iz monotonog i kafkijanskog života modernog čoveka. Da li inspiraciju za njih crpite i iz sopstvene svakodnevice?
Miloš: Ono o čemu Mnjenje govori kroz tekstove inspiraciju crpi iz svega. Iz uskih ulica, opšteg duhovnog i materijalnog stanja društva oko mene, iz porodičnih odnosa, iz stanja u medijima i u državi poslednjih 500 godina, iz klonule umetničke scene Srbije, iz muzičke scene koja, iako kvalitetna, nema podršku šire muzičke strukture; iz oborenog saobraćajnog znaka i vožnje od 80 km/h pored škole; iz izjava, ponašanja, duhovnog siromaštva kreatura sa TV-a, iz jalovog radijskog programa… Iz blata i bara koja nas polivaju svaki put kada padne kiša (a u Srbiji de facto kiše padaju od kad pamtim za sebe), a vozači ne prilagode brzinu vozila jadnim beogradskim ulicama, iz U se, Na se, i poda se duha koji jede sve pred sobom… Inspiracija u Srbiji rađa bolje od malina i šljiva. Samo treba da ispružiš ruku i da ubereš. Ipak, i pregršt inspiracije ne znači svaki put da će roditi. Na primer, mučim sebe i Mnjenje poslednjih godinu dana, ako ne i više, jer rečenice ne dolaze. Dolazim u iskušenje da jedan te isti tekst iskoristim na sledećem izdanju. Za svaku pesmu isti tekst, samo drugačije aranžiran. Repeticija je odgovor. Dete, čovek, ponavlja dok ne nauči. Čovek sa Balkana ponavlja da bi živeo i da bi preživeo. Bez ikakve pouke. Zato sam insistirao na strofi u Zamisli, tišina nezamisliva (“Iskustvo nam je palanačko…”): izvikano je, naravno da jeste. Ali ponovi ga još jednom. Neka na silu uđe u svest ako ne može drugačije. Verujem da treba ponavljati dok se gradivo ne savlada, a onda preći na drugo slovo. Možda otud taj utisak kafkijanskog u našim pesmama.
BR: Da li možete reći nešto o tome kako napreduje stvaranje sledećeg albuma? Čini se da idete u nekom još mračnijem i beskompromisnijem pravcu u odnosu na debi album “Zubima po ljudima”.
Nebojša: Za sada napreduje dosta sporo, što je značajan pomak u odnosu na situaciju od do pre mesec dana, kada nije išlo nikako. Ne znamo u kom smeru će ići, prvi album je jednostavno bio skup 7 pesama za koje smo u tom trenutku odlučili da će se snimati i objaviti, pošto nam je sve to delovalo kao celina. Tako da, kada dođe trenutak u kome ćemo imati određen broj pesama koje nam se ukažu u vidu albuma, to će biti to. Npr, dve nove koje već neko vreme sviramo uživo su realno potpuno stilski različite, a opet ne liče ni na one sa prvog. Kakve će biti ostale, to se nikad ne zna.
Miloš: Delimično sam odgovorio pomenuvši kako meni idu tekstovi. Mi već sad imamo tri-četiri pesme koje smo skoro cele uradili, ali nešto nam u njima nedostaje, pa ih i ne sviramo na koncertima. Mnjenju svakako ne manjka inspiracije: Nebojša, još dok smo snimali Zubima po ljudima, imao je rifove i ideje za još dva albuma. I Ilić je počeo da dolazi sa svojim melodijama, i Dule sa ritmovima. Nisam dosad imao priliku da pesmu počnemo da radimo od ritma, a to je fenomenalno iskustvo kojem se radujem! Verujem da će ovaj nalet energije koji je proizvod snažnog zadovoljstva nastao na turneji sa Vvhile uticati da se ubrzamo – mada se meni lično nigde ne žuri. Neka se krčka gulaš polako i na tihoj vatri, a onda ćemo svi uživati u gozbi.
BR: Naslućuje se da ste muzički dosta naslušani. Izdvojte nam po par bendova sa kojima ste oduševljeni, a da oni nisu toliko poznati široj publici.
Nebojša: Ne znam šta je poznato ili ne široj publici, ali ja sam u poslednjih godinu dana potpuno odlepio na Žen iz Zagreba, slušam ih maltene svaki dan. Laktovima i zubima sam se izborio da baš ja budem taj koji će im raditi beogradski koncert, i neverovatno sam srećan što je sve prošlo super.
Miloš: Eh… to je teško. Oduševljen sam VVhileom, pogotovo uživo. Još se sećam zrenjaninskog koncerta sa njima u sada već zatvorenom Zelenom zvonu. A iskustvo slušanja njih svakog dana, na drugoj opremi, u drugom prostoru, kao što je i bio slučaj na ovoj turneji, fenomenalno je. To je kao kad u crtaću lik otvori usta, a vilica zvekne o pod! Od vratot nadolu (Skopje, Makedonija, sada već pokojni bend-dvojac) svakako; Ilić je dosta u elektro muzici, Nebojša u nojzu i krautroku, Dule u džezu i hiphopu, ja u afrobitu.
BR: Kako vam se čini uticaj moderne tehnologije na muziku i njenu distribuciju i kako se vi snalazite u svemu tome?
Nebojša: Generalno dobra stvar, mnogo lakše se dolazi do nove muzike za slušanje, lakše se plasira ljudima. Sa druge strane, ubija hiperprodukcija, potrebno je mnogo vremena da u milion loših stvari iskopaš dobru. Ja i dalje mnogo više volim ploče, ali te stvari gledam odvojeno – nisam u fazonu da plaćam digitalnu muziku (osim ako mi tako ne dođe u trenutku), niti smatram da je neko obavezan da plaća moju. Nek ripuju i skidaju ljudi, šta fali.
BR: Kako zamišljate jednu video sliku vaše muzike?
Miloš: Krupan plan na baru po kiši. Scena je podeksponirana. Bara je ispod krova tako da samo ono što se sliva sa krova upada u nju. Krupan plan je na bari. Samo bara i zvuk dobovanja kapi kiše.
Nebojša: Ja ih imam možda par stotina u glavi, neke su postojane, a neke se menjaju. Nadam se da ćemo se jednom prilikom nakaniti da nešto i realizujemo, čim nađemo dovoljno efikasan način da to bude bez glomazne logistike i sa minimalnim materijalnim sredstvima.
BR: Pre Mnjenja, svirali ste u različitim kultnim beogradskim hardkor/pank bendovima kao što su Unison i Stand Point. Šta pronalazite u zvuku i estetici tih srodnih žanrova što ih odvaja od ostale muzike i čini ih posebnim?
Miloš: Rekao bih ogoljenost i iskrenost, ali to može da zvuči pretenciozno onima koji ne razumeju šta sam hteo da kažem. Ovo je odgovor za one koji znaju šta sam hteo da kažem.
BR: Zašto logo benda sadrži jedno slovo “nj” ćirilično, a drugo latinično? Pretpostavljam da nije slučajno.
Nebojša: Sasvim slučajno. Par dana pošto smo dobili ime, drugar Ogi mi je poslao nešto što je smatrao za draft žvrljotinu na kojoj bi trebalo još da se radi. Usvojen je u sekundi.
BR: Zašto smatrate da treba “zubima po ljudima” i po kojim to ljudima?
Miloš: Zato što treba. Iskustvo je pokazalo da lepa reč ne pomaže. Ovo je u vezi sa tekstovima i inspiracijom, odnosno o čemu sam govorio: ovde je zaborav uzeo danak, ovde su prošlost i budućnost zamenili mesta, a sadašnjost nikako da stigne. Koliko je prošlo godina od oslobođenja od Turaka?
BR: I za kraj – da li imate nešto da najavite ili otkrijete u vezi koncerta u subotu, u Elektropioniru? Šta publika može da očekuje?
Nebojša: Nema ništa specijalno da se otkrije niti najavi, publika može da očekuje da će otići kućama oštećenog sluha, kao i uvek. Ali onako lepo, kako samo mi umemo da oštetimo. VVhile su nadrealni uživo.
.jpg)
