Izvor: Politika, 20.Jul.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lenonov poziv na revoluciju
Vrhunac političkog angažmana rokera bilo je delovanje Džona Lenona posle razlaza „Bitlsa”, jer su njegove reči i kompozicije shvatane za ozbiljno sa jasno izraženim stavom
Suština rok muzike od početka bila je – pobuna: pobuna protiv učmalosti društva u drugoj polovini 20. veka, protiv neravnopravnosti, rasne i socijalne, koja je vladala u svetu. Rokeri su kroz muziku zahtevali nešto novo, naprednije, nešto što će svet učiniti boljim i pravednijim, što će običnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudima obezbediti da svi uživaju jednake blagodeti savremene civilizacije.
Ali, istovremeno, rokeri nisu išli dalje od verbalnih protesta. Čak i veliki koncerti poput „Vudstoka”, „Lajv ejda” ili „Lajv ejta”, nisu ukazivali na to da rokeri u ime svojih sledbenika prenose konkretne političke poruke. Kao da je sve bilo samo dobar provod i ništa više.
Ipak, bilo je i onih koji su upirali prstom na svekolike nepravde. Ulogu bundžija su najjasnije iskazali muzičari pank pokreta. Ipak, ni njihovo delovanje nije shvatano ozbiljno. Zatvoreni u zagušljivim klubovima predstavnici ove vrste roka mogli su da iskazuju šta god požele, ali po izlasku na svež vazduh njihova revolucionarnost kao da se lagano utapala u mučnu svakodnevicu.
Verovatno je vrhunac političkog angažmana rokera bilo delovanje čuvenog „Bitlsa” Džona Lenona. Ne samo stoga što je bio svetski poznat i cenjen muzičar, već i stoga što su njegove reči uzimane ozbiljno, a kompozicije, posebno po raspadu liverpulske četvorke, sve više poprimale oblik umetničkog delovanja sa jasno izraženim stavom.
Njegova kompozicija „Zamisli” (Imagine) jedan je od pravih primera kako rok autori počnu da razmišljaju kada zađu u zrelije godine i kada počnu da shvataju da se to što rade ne svodi tek na zabavljanje publike i prodaju ploča, već i na uticaj na sledbeničko mnoštvo. Slično je bilo i sa kompozicijom „Moć narodu” (Power To The People), a Lenonova pesma „Heroj radničke klase” (Working Class Hero) još je otvoreniji primer političkog razmišljanja u tom smislu, jer u njoj poziva: „Sledi me! ”.
Lenon koji je rano ostao bez roditelja, i čija je scena odrastanja bio lučki grad Liverpul, prepun svega onoga što takva mesta karakteriše – od kriminala i prostitucije do nemaštine i svakodnevne potrage za bilo kakvim plaćenim poslom – napunio je svoju dušu jedom. Svetska slava i bogatstvo koje je stekao kao član „Bitlsa” nisu tokom godina ublažili taj jed. Naprotiv.
„Heroj radničke klase” snimljena je 1970, za prvi Lenonov album po razlazu „Bitlsa”. Reč je o komentaru, tačnije kritici razlika između socijalnih klasa. Po rečima autora, pesma govori o radniku koji se probija u, takozvanu, srednju klasu, kako kaže Lenon – u mašinu.
Snimio ju je sam, svirajući akustičnu gitaru i nasnimavajući vokale. Pošto se u kompoziciji pominje i jedan „nepristojni izraz”, protivnici ovakvog načina pobune uhvatili su se za pomenutu reč u pokušaju da spreče emitovanje „Heroja radničke klase”. Ipak, nisu mogli da spreče da Lenonova poruka stigne do miliona slušalaca.
Sa druge strane, izazvala je kontroverze pošto je Lenon kao dete podizan u porodici koja je pripadala višoj srednjoj klasi. Kako je objasnio: „Niko o pesmi ne razmišlja na pravi način i kao da je izrečena sa zlobom. Nije nikakva reč o socijalizmu. Stvar je u tome da ako čvrsto želiš da pređeš određeni put i stigneš ovde gde sam ja, to ćeš i postići.”
„Mislim da je njen koncept revolucionaran i nadam se da je bliži radnicima nego prostitutkama i homoseksualcima”, objasnio je autor jednom za časopis „Rolingstoun” i dodao: „Reč je o sopstvenom iskustvu i nadam se da je ovo tek upozorenje ljudima. To je revolucionarna pesma: ne sama po sebi, već pesma za revoluciju.”
Kako je povodom godišnjice Lenonove smrti napisao jedan njegov poštovalac: izraz „radnička klasa pokriva sve nas koji ustajemo rano svaki dan i radimo do iznemoglosti ne bismo li uspeli da platimo sve pristigle račune”.
Džon Lenon ubijen je 8. decembra 1980. u Njujorku. Imao je tek 40 godina.
-------------------------------------------------------------------------
Heroj radničke klase
Čim se rodiš teraju te da se osećaš beznačajnim
Tako što ti ni za šta ne daju vremena
I dok bol ne dostigne vrhunac, ništa i ne osećaš
Treba biti heroj radničke klase
Vređaju te kod kuće, ponižavaju u školi
Mrze te ako si pametan, preziru lude
Dok ne poludiš ne možeš da igraš po njihovim pravilima
Treba biti junak radništva
Pošto te tako maltretiraju i plaše dvadeset godina
Očekuju da odlučiš čime ćeš da se baviš
Kada od silnog straha ne možeš valjano ni da funkcionišeš
Treba biti lider radničke klase
Drogiraju te religijom i seksom i televizijom
A ti misliš da si tako uman i da ne pripadaš klasama, da si slobodan
Ipak, koliko mogu da vidim, ostaješ i dalje običan seljak
Heroj radničke klase je prava stvar
Govore ti da na vrhu još ima mesta
Ali prvo moraš da naučiš da ubijaš sa osmehom
Ako hoćeš da budeš poput tih na vrhu
Treba biti heroj radničke klase
Ako hoćeš da budeš heroj, sledi me...
Slobodan Samardžija
objavljeno: 21.07.2014.
