Izvor: Politika, 05.Jun.2011, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedan album i povlačim se
U mojim pesmama ima mnogo ljubavnih razočarenja, koja su nažalost uglavnom lična iskustva, ne krije vokal grupe „Vaja kon dios”
Još dok sam bila beba stalno sam pevušila i kada bi me roditelji stavili u krevet da spavam, uspavljivala sam se pevajući na svoj način, seća se u intervjuu za naš list Dani Klajn, pevačica grupe „Vaja kon dios”.
Trenutno pišem autobiografiju, uz pomoć jedne novinarke. Imam u planu još jedan album i turneju, a posle toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se povlačim sa muzičke scene, jer smatram da treba prekinuti na vreme, uverena je Dani Klajn, zaštitni znak hitova: „Nah Neh Nah”, „Just A Friend Of Mine”, „Johnny”, „Don’t Cry For Louie”, „What’s a Woman”, „Puerto Rico”.
Kao mladi, da li ste verovali da će muzika biti deo Vašeg života?
Nisam. Školu sam napustila rano, radila sam sitne poslove uglavnom u modi i tako preživljavala. Usput sam pisala reči za pesme koje bih pevušila ili pokušavala da komponujem sa najviše šest akorda koje sam znala. Otišla sam u Ameriku i Meksiko, gde sam upoznala mnogo muzičara, a po povratku u Belgiju rešila sam da počnem karijeru pevačice, jer su mi svi govorili da imam vrlo specifičan glas.
Kako je nastala grupa „Vaja kon dios”?
Slučajno smo se okupili. Družila sam se sa gitaristom Vilijem Lambregtom i basistom Dirkom Šufsom, a moja prijateljica kreatorka zamolila nas je da sviramo na otvaranju njenog butika u Gentu, jer je grupa koja je trebalo da svira otkazala nastup. Prihvatili smo predlog i te večeri smo imali neverovatan uspeh. Svi su nam prilazili, raspitivali se da li imamo snimljene ploče i gde sviramo.
Bez obzira na uspeh, pre 15 godina, odlučili ste da napustite muzičku scenu, ali ste se ipak predomislili...
Bila je to kratka pauza, a onda su novine počele da pišu o mom velikom povratku. Taj izraz mi se ne dopada, jer imam utisak da nisam nikuda odlazila, da sam uvek bila prisutna na muzičkoj sceni, ali mediji više vole da pišu o velikom povratku, nego o novoj ploči.
Koliko su tekstovi koje pišete deo Vaših ličnih iskustava?
To je neizbežno. Svaki umetnik kroz svoja dela ispoljava ono što je duboko u njemu i ono što preživljava. U mojim pesmama ima mnogo ljubavnih razočarenja, koja su nažalost uglavnom lična iskustva, ali to ima veze sa ženskim senzibilitetom. Ranije generacije nisu očekivale od ljubavi ono što žene danas neprekidno traže.
U Beogradu ste čest gost. Kakve utiske nosite sa tih koncerata?
Kada pomislim na koncerte u Beogradu setim se fantastične publike i nezaboravne atmosfere. Svi uvek igraju, pevaju i znaju napamet reči pesama, što je za muzičare fantastičan podstrek. Međutim, Beograda se sećam i odranije, nevezano za turneje. Moj poznanik Žan-Žak Roskan neko vreme je svirao u grupi „Galija”, tako da sam u Beogradu bila na jednom od njihovih koncerata. Bila je to odlična svirka. Dopada mi se temperament ljudi u Srbiji, imate mnogo emocija, i život vam je vrlo intenzivan.
Odlično govorite francuski, flamanski i engleski. Koliko je u pesmama važan izbor jezika?
Osamdesetih godina, a i ranije, uticaj anglosaksonske muzike je bio veliki. Pevati na engleskom je bilo skoro obavezno, inače ste bili potpuno demodirani. Pošto sam živela u Americi i Engleskoj, nije mi bio problem da reči pesama pišem na engleskom. Međutim, to ne znači da ne volim da pevam i na francuskom.
Poslednji album „Comme on est venu”je upravo na francuskom...
Ta ideja je došla iz želje da ugodim sebi. Poželela sam da album bude potpuno na francuskom. Dve pesme na albumu su dela Lea Ferea koga cenim. Znate, umetnici su vrlo sebični. Kada stvaraju oni ne misle na druge, već na ono što je duboko u njima i što žele da ispolje u tom trenutku.
Vaš sin je producent albuma, a čuveni belgijski džez muzičari Tuts Tilmans i Filip Katrin sviraju sa Vama. Šta su vam podarili?
U početku sam želela da napravimo klasični džez album, međutim projekat je propao i onda smo promenili plan. Predložila sam mom sinu da bude producent albuma, a kada je Tuts Tilmans prihvatio da radi sa nama, bila sam oduševljena, jer je on star, možda neće moći još dugo da svira, a i obožavao ga je moj otac. A Filip Katrin, pa on je jedan od vodećih džez gitarista današnjice…
----------------------------------------------------------------------
Muzikom smo se borili za ideale
Koji muzičari su uticali na Vas i šta zamerate današnjoj muzici?
Slušala sam klasičnu muziku, džez, soul, naročito Aretu Frenklin, francuske šansone, kasnije Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Boba Dilana, a u jednom periodu života mnogo sam slušala fado. Nekada je bilo vrlo dubokih ideja koje su se prenosile kroz muziku. Bilo je važno boriti se za ideale! Danas je sve tako osrednje i površno, a muzika je odraz slike današnjeg društva.
Mina Aksentijević
objavljeno: 06.06.2011.
