Izvor: Politika, 18.Okt.2010, 02:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Garažni samit
„Kad bih stvarno znao da pevam, bio bih Nolan Strong”, rekao je decembra prošle godine Lu Rid Dejvidu Friku, uredniku magazina „Rolingston”. Ko je tip koga je ultimativni pesnik njujorške mijazme označio kao pevački ideal? Radi se o zaboravljenom muzičaru iz Detroita koji je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, sa pratećom grupom The Diablos, imao nekoliko zanimljivih hitova. Njegova pesma „The Wind” zauzima 11. mesto na listi 100 najboljih pesama nastalih u Detroitu. Žanrovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi se Nolanova muzika mogla odrediti kao skaradna mešavina ritam i bluz žustrine i „doo-wop” osećajnosti.
Grupa entuzijasta okupljenih oko diskografske kuće „The Wind Records” stavila je sebi u zadatak da sačuva Nolanovu muziku od zaborava. Album „Daddy Rockin’ Strong: A Tribute To Nolan Strong & The Diablos” je rezultat tih aktivnosti.
Odličan izbor interpretatora učino je ovaj projekat izuzetnim delom.
Odabrani su korifeji detroitskog neogaražnog buma. Tu su „The Dirtbombs”, Deni Kroha (eks „The Gories”) sa novom grupom „The Del Toros”, „Outrageous Cherry” i „Hentchmen”. Pored njih učestvuju i „Reigning Sound”, najelegantniji garažni bend današnjice, zatim britanski pank/nju vejv heroj Rekles Erik i poročni Andre Vilijams, Nolanov savremenik i čest beogradski gost. Posthumni „nastup” Kaba Kode – legendarnog muzičkog kritičara, čiji tekstovi na sajtu www.allmusic.com predstavljaju najbolje moguće rok štivo, i lidera kultnog garažnog benda „Brownsville Station” –najzanimljiviji je. U njegovoj zaostavštini je pronađena obrada Strongove pesme „You’re The Only Girl, Delores”. Kodino javljanje sa one strane još jednom pokazuje da garažna rokerska priča ima početak ali ne i kraj.
Strongove pesme se mogu shvatiti kao songovi iz imaginarnog mjuzikla koji je dramaturgiju pozajmio od čuvene brodvejske predstave „Priča sa zapadne strane” i filma Ejbela Ferare „China Girl”. U skladu sa njihovom „doo-wop” prirodom teška ulična drama se valja kroz ove napeve. Detroit pedesetih godina, kao prljavi i zagađeni fabrički grad, sa brojnom, etnički raznolikom radničkom populacijom koja je opterećena socijalnom i svakom drugom osujećenošću, pojavlje se u uobrazilji. Tragika i heroizam koji se vuku gradskim pločnicima pretvoreni su u muziku. Pesma „I Wanna Know” u izvođenju Lenija Keja, čija je kompilacija „Nuggets” spasla garažni rok od zaborava, mogla bi da bude muzička podlaga za ljubavnu scenu koju Džems Din i Doroti Dendridž nikad nisu odigrali.
Album „Daddy Rockin’ Strong: A Tribute To Nolan Strong & The Diablos” izašao je samo u LP formatu. Vratio je na scenu rokenrol kao muzičku transpoziciju adolescentne, ulične drame. Nije samo podsetio na Nolana Stronga, koga je veliki Smoki Robinson označio kao svoj pevački uzor. Istovremeno predstavlja samit garažnih bendova na najvišem nivou. Pravi je nastavak legendarne zbirke Džeka Vajta „Sympathetic Sounds Of Detroit”.
Žikica Simić
objavljeno: 18/10/2010
