Izvor: Politika, 20.Sep.2010, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri decenije bez „levorukog boga”
Džimi Hendriks je 1970, sa samo 27 godina, napustio ovaj svet: prerano za život, ali dovoljno za umetnost koju je stvorio
Električnu gitaru brojni eminenti muzičari sredinom prošlog veka nisu shvatali baš najozbiljnije. A onda se pojavio Džimi Hendriks! Ovo je zajednička konstatacija većine svetskih medija poslednje četiri decenije. Prošle subote navršeno je upravo 40 godina od smrti slavnog muzičara.
Amerikanac po rođenju, kosmopolita u duši, Hendriks >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i danas važi za gitaristu za koga se svetski rok kritičari slažu u oceni da ne postoji muzičar koji je u tako kratkom vremenskom periodu ostavio tako dubok trag.
Mnogi ovim zaslugama pripisuju njegov dečački duh, večitu želju za eksperimentisanjem i neosporni, vanserijski talenat.
– Mašta je ključ mojih tekstova, ostatak dugujem nežnom dodiru naučne fantastike – govorio je Džimi.
Iako bi konkretnija priča o Džimijevoj karijeri zahtevala obiman feljtonski format, ona bi, da je pišu fanovi, mogla da jednostavno glasi „Levoruki gitarski bog”.
Hendriksa su osim muzike interesovali popularna kultura, umetnost, film... Poslednje godine proveo je u Londonu, inspirisan njegovom arhitekturom, istorijom i načinom života mladih Britanaca, s kraja šezdesetih.
Baš kao i njegove kolege Džim Morison, Dženis Džoplin, Džimi je svet napustio sa 27 godina. Prerano za život, ali dovoljno za umetnost.
-----------------------------------------------------------
Promenio ulogu gitare u rok pesmi
Urednik muzičke redakcije „Beograda 202”, muzički veteran i vrsni poznavalac domaće i inostrane rok scene Vladimir Janković Džet smatra da se Džimijeva veličina ne ogleda samo u maestralnom sviračkom umeću već i u samom poimanju instrumenta.
– Hendriks je promenio ulogu električne gitare u rok pesmi. Ona od tog perioda nije više samo prateći instrument, već se oko nje grade čitave kompozicije. Ono što možda muzičari poput Pita Tausenda i Džefa Beka nisu uspeli da izguraju do kraja uspeo je Džimi. Slobodno se može reći da ova muzička revolucija začeta kasnih šezdesetih traje i razvija se i danas.
A. Č.
objavljeno: 20/09/2010
