Izvor: TvojPortal.com, 27.Mar.2012, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čarobni Ivo Pogorelić
Izvor: dnevnik.rs Čuveni pijanista je održao zapaženi koncert sa Zagrebačkom filharmonijom. - Još u prvoj deceniji života Ivo Pogorelić je izmamljivao divljenja! Muzički kritičar Dušan Plavša je uskliknuo: “Fenomenalna muzikalnost!“, a ruski klavirski pedagog Timakin – „Takav talent se rađa jednom u sto godina!“
Opet je bilo nezaboravno čuti ga posle tridesetak godina, posle Varšave i svetske slave koja mu se obradovala. Marta Argerič, predsednica žirija Šopenovog >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << konkursa je uskliknula: „Taj čovek je genije!“ A bilo mu je samo dvadseset i dve godine tih osamdesetih godina kada je davao smele izjave između ostalih i ovu: „Koncerti moraju da očaravaju, a nema nikoga ko očarava“.
No, njegov koncert sa Zagrebačkom filharmonijom i lenjingradskim dirigentom Dmitrijem Kitajenkom doista su očarali publiku koja je proteklog vikenda do poslednjeg mesta ispunila velelepnu dvoranu „Lisinski“ u Zagrebu. J Osećala sam se kao pijanistkinja Olivera Đurđević posle jednog njegovog koncerta u Beogradu:„Bila sam u transu, kao na velikoj molitvi...“.
Njegov produhovljeni pijanizam, fluidni pianissimo neuhvatljiva i nepredvidiva rubata i duboko lična ekspresija obojili su svaku notu Šopenovog Koncerta u e-molu opus 11. Njegova upotreba pedala je krajnje rafinirana, a mašta magnetska. Prikovao me je za sedište, zaustavio dah, izmamio suze, pokrenuo emocije.
Šopen je ovo mladalačko delo posvetio pijanisti Fridrihu Kalkbreneru i sam ga je svirao na poslednjem javnom nastupu u Varšavi 1830. Pogorelić ga je sa Zagrebačkim filharmoničarima interpretirao iz nota (!?) ali prekrasno, uspostavljajući pravu atmosferu noći kroz najsuptilnije nijanse pijanističkog tušea u laganom stavu ali i briljantno poletne ritmove krakovjaka u virtuoznom zamahu finala.
U drugom delu koncerta Zagrebačke filharmonije, koja pod tim nazivom deluje od 1920 (mada je orkestarsko muziciranje u ovom gradu započelo pedesetak godina ranije, 1874.) čuli smo, uz maestra Kitajenka, koji je posle šefova – dirigenata Fridriha Cauna, Milana Horvata, Lovra Matačića, Mladena Bašića, Pavla Dešpalja, Pavela Kogana... Vjekoslava Šuteja, Uroša Lajovica došao na čelo ovog orkestra – Bramsovu Drugu simfoniju u de-duru iz 1877, inspirisanu romantikom Švarcvalda i Verterzea, koja je upila svetlost, vedrinu i veselost koruške pitomine. Ko je bio u stanju da posle Pogorelića sluša još bilo šta – uživao je u igri oboe u početnom i trećem stavu u „čistoj“ solo horni u laganom stavu i uopšte u pastoralnom štimungu čitavog dela.
Ivo Pogorelić krenuo je u Maribor, gde je već sutradan održao koncert, zaobilazeći i ovoga puta i Beograd i Novi Sad i Srbiju. Oni koji ga s pravom obožavaju krenuli su za njim u Hrvatsku i Sloveniju.
Gordana Krajačić
