Izvor: Objava, 05.Dec.2020, 13:07

МОЦАРТ

Композитор Волфганг Амадеус Моцарт, један од најизразитијих представника класицизма у музици, рођен је у Салцбургу (који је у то време био главни град независне државе) 27. јануара 1756. године. Имао је посебну судбину. Моцартов отац је био виолиниста и композитор на двору салцбуршког надбискупа. Веома рано је открио изванредне музичке способности свога сина и одмах започео рад на његовом музичком образовању. Већ у трећој години мали Моцарт, чудо од детета, је свирао лакше композиције на чембалу, да би касније учио и виолину. У шестој години је био изванредан чембалиста и писао је мање менуете за овај инструмент. Његов отац путује са сином и ћерком по целој Европи: Минхен, Беч, Брисел и Париз 1763, Лондон наредне године, Хаг, потом Италија... Од краљевског двора до владарске резиденције, овај мали виртуоз на чембалу је чудо. Сви су били задивљени талентом тог дечака, који не само да је знао да свира, већ и да компонује.

Моцарт је искористио ова путовања да што боље упозна музику земље у којој борави. Касније ће као прави европски музичар од свог дела направити синтезу немачког, италијанског и француског стила. Унаточ своје преурањене смрти у тридесет петој години, компоновао је преко 600 ремек-дела. Моцарт се опробао у свим музичким облицима доводећи их до савршенства. Сва његова дела се одликују елеганцијом и грациозношћу, као и драматиком и снажним емоцијама. Познавао је техничке могућности инструмената за које је писао и своје надахнуће повинује њиховим ограничењима. И поред овога често је био несхваћен међу савременицима: "Сувише тонова, драги мој Моцарте!", рекао му је свети римски цар Јосип II када је чуо његову оперу "Отмица из сараја".

По завршеним путовањима Моцарт се враћа у Салцбург. Постаје концертмајстор оркестра у коме свира његов отац. Ту се није дуго задржао због става надбискупа какав је испољио према њему. Напустио је тај посао и покушао да живи као самостални уметник. Покушао је поново да концертира по Европи, али то ни издалека није било оно што је као дечак доживео. Дуже време борави у Италији, где учи композицију, али се ипак враћа у Салцбург као зрео уметник. После неког времена схватио је да је Салцбург за њега премален и да се његова схватања умногоме разликују од схватања те средине. Затим одлази у Беч, где остаје до краја живота.

Моцарт је први од музичара који је одбио да проведе живот у служби великаша, живот уобичајен за музичаре оног времена. Одлучио је да у Бечу води живот слободног уметника са свим новчаним ризицима које такав живот носи. Његов боравак онде у почетку је био сасвим подношљив. Материјално је добро стајао. Давао је приватне часове и имао доста наруџби за компоновање. Године 1782. оженио се Констанцом Вебер, прилично лакомисленом женом, и отада почиње да се увлачи беда у Моцартову кућу. Поклоне које је добио као дете оставио је у залагаоници. Ученика је било све мање, као и наруџби за компоновање. Почиње да живи у беди. Међутим, у овом тешком периоду настала су ремек-дела као што су опере "Фигарова женидба" или "Дон Ђовани", или његових последњих 12 концерата за клавир. Међу осталим важним делима која је Моцарт оставио "Чаробна фрула" је опера која велича његов идеал братства међу људима. Компоновао је, такође, симфоније, мисе, бројне квартете, серенаде (између осталих чувену "Малу ноћну музику"). Моцарт је, преморен, умро 5. децембра 1791, остављајући свој познати "Реквијем" недовршен. Сахрањен је у заједничкој гробници бескућника и сиромаха.