Izvor: Politika, 07.Dec.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zima ruskog proleća
Protesti građana na ulicama dva najveća ruska grada ne ukazuju na jasnu zajedničku ideju vodilju: više građanski nego stranački pokret
Kamioni puni vojnika, helikopteri, policajci opremljeni pendrecima, vodeni topovi, bubnjevi, zaglušujuće pištanje iz zvučnika.
Sve to je u igri ovih dana u Rusiji, posebno u Moskvi i Sankt Peterburgu. Nešto od pomenutog viđeno je na ulicama, o ostalom se vesti prenose putem društvenih mreža „Fejsbuk”, „Tviter”… >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – preko kojih se građani pozivaju da ne prihvate zvanično objavljene rezultate parlamentarnih izbora.
Izvestan nemir uvukao se u rusku svakodnevicu. Posle nedeljnih izbora na kojima je pobedila vladajuća partija Jedinstvena Rusija (JR), opozicija je izašla na ulice i trgove tražeći njihovo poništavanje.
Da li najava novih protesta posle arapskog najavljuje još jedno „revolucionarno proleće”? Koliko je realna mogućnost dramatičnih promena u evroazijskoj državi, pitanje je koje postavljaju analitičari i mediji širom planete.
Obični ruski građani različito posmatraju delovanje vladajuće partije sa jedne strane i premijera Vladimira Putina, s druge. Ma koliko bili sumnjičavi u izborni uspeh JR, ne dovode u sumnju autoritet premijera.
Razlog za ovakav stav treba tražiti u činjenici da je narod rukovodstvo JR odavno „okitio” epitetima kao što su „lopovi” i „lažovi”. Stav prema Putinu je drugačiji.
Posle odlaska sa vlasti Borisa Jeljcina, Rusija je krenula naglo napred. Uspela je da smiri situaciju na Kavkazu, izbori se sa terorizmom, povrati se ekonomski i politički, a na međunarodnom planu ponovo postane jedan od ključnih igrača.
Za sve pomenute uspehe Rusi vezuju ime aktuelnog premijera. Drugi političari, koji možda nameravaju da se na predsedničkim izborima marta 2012. suprotstave Putinu, nemaju njegovo iskustvo.
Kako za „Politiku” kaže Genadij Sisojev, ugledni novinar moskovskog dnevnika „Komersant”, aktuelne proteste na ulicama Moskve i Sankt Peterburga ne bi trebalo porediti sa dešavanjima u arapskim zemljama iz više razloga.
Prvi je činjenica da višednevni protesti nisu jasno organizovani. Ljudi se okupljaju na ulicama i trgovima zahvaljujući pozivima koje razmenjuju preko društvenih mreža. Ne može se tvrditi da iza svega već sada stoji neka ozbiljnija organizacija.
Životni standard Rusa, pre svega zahvaljujući visokoj ceni nafte i drugih energenata kojima Rusija raspolaže i trguje na svetskoj pijaci, daleko je iznad onoga u arapskim državama. Time se mogućnost socijalnih nemira umanjuje. Činjenica je takođe da u poslednje vreme u Rusiji nije zabeležen pad standarda običnih građana.
Oni na ulice ne izlaze kao sledbenici ove ili one partije, već kao glasači koji su uvereni da su pokradeni. Na Internetu mogu da pronađu mnoštvo dokaza da izborna procedura nije ispoštovana u skladu sa zakonom. Dakle, u pitanju je isključivo građanski revolt.
Ovo po Sisojevu neće uticati na Putinovu kandidaturu za predsedničku funkciju koja je juče ozvaničena. Da li je to Putinov odgovor na postizborna dešavanja? Postoje nijanse koje treba imati u vidu.
Moguće je da će se premijer vremenom distancirati od vladajuće stranke kako ne bi bio povezan sa događajima kojima smo sada svedoci. Njemu sigurno neće ići u prilog da se čvrsto vezuje za stranku čiji je rejting pao za čitavih 15 procenata i čiji je izborni postupak izazvao gnev građana.
Srđa Popović, bivši pripadnik organizacije „Otpor” i učesnik više takozvanih obojenih revolucija, takođe je mišljenja da je prerano za davanje konačnog suda o dešavanjima u Rusiji.
„U globalnom kontekstu 2011. svi dosadašnji protesti Arapskog proleća, Mediteranskog leta i Američke jeseni, razvijali su se po jednom od tri scenarija:
Prvo ignorisanjem zahteva opozicije, uz produženi sukob između režima i demonstranata koji je vodio, bilo do moguće eskalacije nasilja, ili, eventualne, smene režima (Tunis, Egipat, i donekle Jemen i Sirija).
Drugo „prilagođavanjem” režima i izlaskom u susret nekim zahtevima opozicije uz neke koncesije (Maroko, Jordan i, na opšte iznenađenje. Mjanmar (Burma).
Treće „kooptiranjem” zahteva demonstranata etabliranih političkih struktura i njihovim uvođenjem u zonu „mejnstrim” politike uz gubljenje momentuma pokreta (Izrael, neke evropske zemlje i američki „Okupiraj Volstrit”).
U skladu sa tim, biće indikativno na koji način će ruski državni organi tretirati primedbe na izborne rezultate, da li će opozicione grupe pokazati znatniji stepen jedinstva, planiranja i nenasilne discipline, odnosno da li će obe strane pokušati da spor reše dijalogom ili insistiranjem na sopstvenim stavovima po svaku cenu.
Sačekajmo da vidimo šta će reći ulice i trgovi Moskve i Sankt Peterburga.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 08.12.2011.
Pogledaj vesti o: Facebook
