Izvor: RuskaRec.ru, 12.Jul.2017, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zauvek izgubljena: Tajna biblioteke Ivana Groznog

Pojedinci veruju da je car Ivan sakrio kolekciju negde u Moskvi ili u nekom drugom ruskom gradu./Portret Ivana Groznog, slikar Viktor Vasnecov,1897. Izvor: Tretjakovska galerija
Sve je počelo pre mnogo vekova, kada su Turci u 15. stoleću zauzeli Konstantinopolj i srušili moćno Vizantijsko carstvo. Mnogi Grci pravoslavne vere su pobegli, a među njima i Toma Paleolog, brat poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI. On je našao utočište u Rimu, ali je prethodno (ako se može >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << verovati legendi) spakovao i poneo sa sobom biblioteku vizantijskih imperatora koju je svaki od njih dopunjavao.
Ta biblioteka je sadržala oko 800 knjiga, uključujući jedinstvena remek-dela grčke i rimske književnosti. Nasledila ju je Tomina ćerka Sofija Paleolog koja je radi Rusije ostavila Rim i udala se za velikog moskovskog kneza Ivana III. Ona je donela pomenutu biblioteku u Rusiju, ali je kolekcija postala poznata kao „biblioteka Ivana Groznog“.
Riznica surovog monarha Sofijin unuk Ivan IV, koji je stekao reputaciju brutalnog cara i nadimak Grozni, nasledio je biblioteku (u Rusiji poznatu i pod nazivom „Libereja“, od reči „liber“, što na latinskom znači „knjiga“), a i sam ju je dopunio tako što je slao ljude po celoj Evropi da prikupljaju retke knjige i rukopise. Mnogi veruju da je car Ivan sakrio knjige negde u Moskvi, ili u nekom drugom ruskom gradu. Posle careve smrti 1584. godine biblioteka je nestala bez traga.
Tajna Ćilibarske odaje, koju su oteli nacisti
Tako glasi legenda. Kristofer fon Dabelov, istoričar 19. veka rodom iz Dorpata (danas Tartu, Estonija), tvrdio je da je video spisak knjiga izgubljene kolekcije. Sudeći po toj tvrdnji, pronalazak biblioteke bi bio ravan pronalasku Svetog grala. Na spisku su, navodno, bile 142 knjige „Istorije Rima” Tita Livija (sada je istoričarima poznato samo 35 knjiga), integralna verzija Ciceronove „Države“ (u zapadnim bibliotekama se čuvaju samo njeni fragmenti) i nepoznata Virgilijeva poema... To su samo neki od mnogih rukopisa koje je Libereja, navodno,sadržala.
Nema čvrstih dokaza Sa druge strane, mnogi stručnjaci su i dalje skeptični po pitanju postojanja biblioteke. Aleksandar Filjuškin, vanredni profesor ruske istorije na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu objasnio je za list „Komsomolьskaя pravda“ zašto on sumnja u ovu legendu.
5 legendarnih skrivenih blaga u Rusiji
Prvo, malo je verovatno, po njegovim rečima, da porodica Tome Paleologa u Rimu nije prodala bar deo Libereje, kako bi obezbedila sredstva za život. Drugo, on kaže da se nijednom izvoru vezanom za biblioteku ne može bezrezervno verovati. Na primer, Fon Dabelov, koji se hvalio da je našao spisak, nije nikome pokazao taj dokument.
U pojedinim evropskim hronikama 16-18. veka pominje se legendarna biblioteka, ali to uvek više zvuči kao mit bez čvrstih dokaza, uveren je Filjuškin.
Neumorni tragači Čak i ako je biblioteka Ivana Groznog postojala mogla je biti lako uništena, pretpostavljaju stručnjaci. Moskva je preživela tri velika požara u 16. i 17. veku (1547, 1571. i 1626) u kojima je skrivena biblioteka mogla potpuno izgoreti. Druga, manje verovatna teorija glasi da su biblioteku uništili Poljaci za vreme invazije na Rusiju početkom 17. veka, kada su pod opsadom ostali u Kremlju bez hrane. Tada su, navodno, pojeli kožu kojom su knjige bile ukoričene, a ono što je ostalo su uništili.
Skepticizam, međutim, nije zaustavio entuzijaste u njihovoj težnji da prekopaju glavni grad Rusije ne bi li slučajno naišli na carevu riznicu knjiga. Uzalud se tragalo i izvan Moskve, na primer u Vologdi – omiljenom gradu Ivana Groznog (465 km severno od Moskve), i u Aleksandrovskom kremlju (121 km severoistočno od Moskve), gde je car živeo od 1565. do 1584. godine.
I naravno, mnogi pretpostavljaju da se Libereja krije u Moskovskom kremlju.
Godinama su arheolozi i avanturisti istraživali mnoge lokalitete. Imperatori 19. veka, pa čak i Josif Staljin, pustili su naučnike u Kremlj u nadi da će pronaći neprocenjive vizantijske knjige, ali sve je bilo uzalud.
Sedam podataka o Ivanu Groznom – prvom ruskom caru
„Ako bi neko pronašao biblioteku, postao bi poznat kao Jurij Gagarin“, veruje Filjuškin. I pored toga što postojanje Libereje ne deluje verodostojno, ovaj mit je i dalje veoma popularan. Moskovski arheolog Aleksandar Veksler je u jednom intervjuu rekao u šali: „Biblioteka Ivana Groznog svakako postoji. Kako može da ne postoji kada toliko dugo daje novinarima materijal za pisanje?“
Ovaj tekst je deo serije tekstova pod nazivom „Russia X-Files” koju „Ruska reč” posvećuje zagonetkama, tajnama i anomalijama vezanim za Rusiju.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na RuskaRec.ru...