Izvor: Danas, 05.Jan.2015, 22:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapad i Rusija 2015.

Relativno pomirljiva izjava francuskog predsednika Olanda - ukinuti sankcije Rusiji ako dođe do pomaka u ukrajinskoj krizi - još jedno je u nizu svedočanstava da embargo i zatezanje odnosa sa Moskvom ne odgovara državama Evropske unije, ali i potvrda nejedinstva unutar EU.

Oland >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se nešto umerenije nadovezao na opasku nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela od prethodnog dana, a prema kojoj nikom ne bi trebalo da bude u interesu haos u Rusiji, niti da se ta zemlja nađe "na kolenima".

Ukrajinska kriza i diplomatsko-politička konfrontacija Zapada predvođenog Sjedinjenim Državama sa Moskvom bila je, očekivano, jedna od centralnih novogodišnjih tema svetske javnosti. Šta će biti u 2015 - nastavak pomenute konfrontacije, popuštanje ili eskalacija? Iako za sada nema razloga za preveliki optimizam, čini se da preteruju oni koji prognoziraju apokalipsu, to jest širenje sukoba, sa neprijatnim reminiscencijama.

Takva očekivanja su, dakle, podstaknuta, pored ostalog, i nalaženjem sličnosti sa atmosferom koja je u Evropi vladala uoči Prvog svetskog rata, aktuelizovanog njegovom stogodišnjicom. Jesu li sadašnji vladari sveta nalik mesečarima (prema u Srbiji omraženom istoričaru Kristoferu Klarku) od pre sto godina, pitanje je koje se uporno postavlja.

Imali smo poslednjih godina primere izuzetne globalne neodgovornosti - veštački izazvanu ekonomsku krizu, krvavu intervenciju u Libiji, puč u Egiptu, tolerisanje bezobzirnog ubijanja civila u mnogim delovima sveta... Najzad, što se tiče Ukrajine, čak i autoritativni stručnjaci u Americi ističu da nema sumnje da je Vašington odigrao ključnu ulogu u raspirivanju sukoba. Treba li sumnjati na koju stranu odgovornost za krizu preteže kada čak i Mihail Gorbačov hvali Putina i podržava ujedinjenje Krima sa Rusijom?

Bilo je, međutim, i pozitivnih primera. Uprkos još jednoj prognoziranoj apokalipsi - u Siriji - ono najgore, što će reći intervencija sa nesagledivim posledicama, nije se dogodilo. Ne samo zbog protivljenja Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN, već i zbog svesti Zapada do čega bi takva intervencija mogla da dovede (a i bez nje dobili smo Islamsku državu kao delimičnu posledicu rata u Siriji). Zatim, ko bi se mogao nadati da će posle više od 30 godina razgovarati predsednici SAD i Irana? Uoči 2015. stiglo je još jedno iznenađenje iz Bele kuće: dobra volja prema Kubi i rešenost predsednika Obame da raskrsti sa neprijateljskim odnosima prema toj zemlji kao poslednjem (uz NATO) reliktu Hladnog rata.

Nastavak na Danas...