Izvor: Politika, 06.Jan.2015, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nesloga oko sankcija Rusiji

Francuska i Nemačka za reviziju ekonomskih pritisaka na Moskvu, sa čime se ne slažu neke zemlje EU predvođene Velikom Britanijom

Izjava francuskog predsednika Fransoa Olanda da bi Rusiji trebalo ukinuti sankcije ukoliko dođe do napretka u rešavanju ukrajinske krize, uprkos velikom publicitetu, pre izgleda kao nastavak već viđene politike unutar EU nego kao revolucionarni korak. Među članicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evropske „dvadesetosmorice” od prvog talasa kaznenih mera ne postoji konsenzus oko načina sprovođenja pritisaka na Moskvu. Jedan blok zemalja u kojem se ističu baltičke zemlje, Poljska i Velika Britanija zalaže se za oštre ekonomske sankcije bez obzira na posledice, dok drugi tabor kojem pripadaju Nemačka, Francuska i Italija pokušava da težište prebaci sa ekonomskih na politička ograničenja.

„Mislim da sankcije sada treba ukinuti. One moraju da budu obustavljene ukoliko dođe do progresa. Ako ne bude napretka, sankcije će ostati na snazi”, rekao je Oland u intervjuu Francuskom radiju.

Pomirljivi ton predsednika nije moguće tumačiti bez uzimanja u obzir slučaja dva francuska nosača helikoptera tipa „mistral” koji treba da budu isporučeni Rusiji. „Mistrali” su postali simbol francusko-ruskih odnosa od izbijanja krize u Ukrajini, a rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da će zahtevati striktno poštovanje ugovora po kojem je francuska strana obavezna da plati 1,2 milijarde evra ako ne isporuči nosače. Prvi je trebalo da bude dostavljen još u novembru prošle godine, ali je francuska vlada do daljeg obustavila transport uslovivši ga prekidom ruske podrške separatistima na istoku Ukrajine.

Na sličnom fonu je i nemački odnos prema sankcijama Rusiji, pa je doslovce dan uoči Olandovog istupa nešto slično poručio i nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel.

„Cilj nikad nije bio da se Rusija politički i ekonomski gurne u haos, već da se Moskva vrati za pregovarački sto”, rekao je Gabrijel u intervjuu za list „Bild am zontag”. On je istakao da neki u Evropi i SAD žele da vide svog starog rivala Rusiju na kolenima, ali da „to nije u interesu Nemačke ili Evrope”. O štetnosti slabljenja ruske ekonomije po ekonomiju evropskog kontinenta pre nekoliko dana govorio je i bivši italijanski premijer Romano Prodi.

„Obaranje cena nafte i gasa u kombinaciji sa sankcijama smanjivaće ruski bruto domaći proizvod (BDP) za pet odsto godišnje, što će dovesti do pada italijanskog izvoza i do 50 odsto”, ocenjuje Prodi.

Grupa zemalja spremnih na kompromise sa Rusijom ne ostaje međutim dužna onim članicama EU koje im spočitavaju preveliku popustljivost prema Moskvi. Pre svega ističu neiskrenost Velike Britanije koja zagovara tvrd pristup prema Rusiji dok u isto vreme ne pokazuje gadljivost prema novcu ruskih oligarha. Procenjuje se da bi se politički establišment u Moskvi uzdrmao u velikoj meri kada bi samo britanske vlasti pročešljale poreklo novca koje ruski bogataši drže u njenim bankama ili njime kupuju ekskluzivne nekretnine u Londonu. Ovako međutim izgleda da u sankcije Rusiji veruju samo onoliko koliko ne mogu da naškode njihovim interesima, dok isti takav pristup zameraju Francuskoj ili Nemačkoj.

Ekonomski analitičari smatraju da će pored velikog udara na rusku privredu najveće posledice sankcija trpeti upravo EU dok ih SAD gotovo neće ni osetiti. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je za francuske medije izjavio da je na početku sankcija Rusija potcenila američki uticaj na EU.

Nakon ruske aneksije Krima Vašington i Brisel su Moskvi uveli nekoliko rundi sankcija. Najpre su u martu stupile na snagu zabrane putovanja i zamrzavanje imovine pojedinih ruskih i ukrajinskih zvaničnika i kompanija. Usledile su diplomatske sankcije pa je, umesto samita najrazvijenijih ekonomija G-8 koji je trebalo da se održi u Sočiju, sastanak G-7 početkom juna održan u Briselu. 

Zapad je krajem jula Rusiji uveo još žešće sankcije, na koje je ovog puta ona odgovorila i u avgustu proglasila jednogodišnju zabranu uvoza određenih proizvoda iz Australije, Kanade, EU, SAD i Norveške. Nove kaznene mere uvedene su u septembru, nedugo pošto je u Minsku postignut sporazum o primirju u istočnoj Ukrajini.

D. Vukotić

objavljeno: 06.01.2015.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Politika...