Izvor: Nezavisne Novine, 29.Mar.2017, 10:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vule Trivunović za "Nezavisne": Nisam želio da mi sin odraste bez oca

Bio sam na pragu transfera u CSKA Moskvu 2008, ali sam u isto vrijeme veoma zadovoljan igračkom karijerom. Za ranu penziju sam se odlučio jer nisam želio da mi sin odraste bez oca kao što sam ja, rekao je Vule Trivunović, trener FK Borac, pod čijom palicom Banjalučani još nisu primili pogodak u Prvoj ligi RS.

U bogatoj karijeri igrao je u šest zemalja i u svakom klubu je važio za jednog od najboljih defanzivaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << Najdublji trag ostavio je u dva bh. kluba: Borcu i Sarajevu, te ruskom Himkiju, i u sva tri kluba je nosio kapitensku traku. Uspješnu karijeru popraćenu usponima i padovima je okončao osvajanjem Kupa BiH u dresu Sarajeva. Igrao je u šest zemalja, ali period u Rusiji izdvaja kao najbolji u karijeri, a u zenitu karijere 2008. godine bio je na pragu velikog transfera koji mu je na kraju izmakao. Kraj igračke karijere je "odsvirao" u 32. godini i sada skoro tri godine poslije sa dosta uspjeha vodi voljeni klub sa klupe i, po svemu sudeći, najavljuje bogatu trenersku karijeru.

"Vrlo mlad sam znao da ću poslije karijere da budem trener. Fudbal mi je puno dao i osjećam veliki dug. Mislim da mogu dosta znanja i iskustva da prenesem na mlade igrače. Očekujem da ću biti bolji nego što sam trenutno i za to mi treba dosta rada. Međutim, nikad se ne zna šta sutra može da donese", izjavio je Trivunović.

NN: U nešto više od 10 godina karijere igrali ste u šest zemalja. Iza sebe imate zavidnu igračku karijeru, ali koliko ste Vi zadovoljni svim što ste postigli?

Trivunović: Prezadovoljan sam. Kako sam počeo i kroz šta sam sve prošao u ratu - prezadovoljan sam. Uz podršku majke, brata, sestre i supruge sam napravio sve. Igrao sam u BiH, Srbiji, Njemačkoj, Rusiji, Poljskoj i Kazahstanu  i na pet mjesta sam bio kapiten, a to nije mala stvar. Možda sam mogao više. Bilo je dosta krupnih priča i nekoliko velikih transfera mi je ispalo iz ruku. Trebalo je da pređem u CSKA 2008, bio sam u pregovorima, čak me zvao i sin trenera Valerija Gazajeva. Ali, tada je došlo do smjene i transfer je propao. Bio sam kapiten mlade reprezentacije BiH, igrao za seniorsku. Bio sam kapiten Borca, Sarajeva, omladinaca Obilića, Himkija... Radio sam sa Slavoljubom Muslinom, Miodragom Božovićem, Husrefom Musemićem... Kako da ne budem zadovoljan!

NN: Mladi ste završili karijeru, da li Vam s ove tačke gledišta nedostaje fudbal?

Trivunović: Karijeru sam završio iz dva razloga... Rano sam ostao bez oca, a kada sam dobio prvog sina poslije nekoliko dana sam otišao u Poljsku, poslije u Kazahstan, pa u Sarajevo. Na kraju više nisam mogao bez porodice, klinca. Nikad nisam mogao da prebolim što sam ostao rano bez oca i odlučio sam da tako ne bude mom Jovanu. Želio sam kraj karijere u Borcu, ali nisam uspio, nego sam to uradio u drugoj kući - Sarajevu. Nisam više mogao da podnesem udaljenost od supruge i sina. Drugi razlog je povreda, rekao sam 'dosta je' i upisao trenersku školu. Ne nedostaju mi igrački dani. Nisam bio nervozan kao mnogi koji se muče kako i šta dalje. Za dvije i po godine sam odigrao jedan meč i to za veterane iako sam još daleko od njih (smijeh). Sada imam plan da upišem profi licencu i želim da ostavim trag u ovom poslu.

NN: Borac Vam je četvrti klub u trenerskoj karijeri, da li imate nekog idola čiji uspjeh želite da stignete?

Trivunović: Nemam idola, kao što ga nisam imao ni kao igrač. Kao igrač sam volio da gledam Dejana Savićevića, ali mi nije idol. Ja sam igrao štopera, a on je bio Genije. Volim holandsku školu fudbala. Veoma sam ponosan na to što mi Boris Raspudić kaže: "Imam 35 godina i prvi put dolazim srećan na trening. Sada me niko nije ubijao i gazio na pripremama". Tome težim, a ne suvom trčanju. Sve mora da se stekne igrom.

NN: Koji trener je na Vas ostavio najbolji utisak?

Trivunović: Mogu da izdvojim tri trenera: Musemića, koji je po karakteru sličan meni, imao je veliku karijeru, dalje - Muslin je precizan, što pokazuju i njegovi rezultati, a Božović je fantastičan stručnjak. Oni su ostavili najviše traga na mene. Ne smijem zaboraviti Vladu Jagodića i Zorana Marića, ali ako moram nekog izdvojiti onda su to njih trojica.

NN: Bilo je tu dosta i kvalitetnih saigrača, da li se neko može izdvojiti?

Trivunović: Volio bih da sam više igrao sa Sergejem Barbarezom. Žao mi je što sam malo igrao za reprezentaciju BiH. Neki selektori me nisu zvali. Odmah da kažem nemam nikakvu zamjerku. Samo mi je žao što nisam igrao duže. Imao sam priliku da godinu dana igram s Andrejom Tikhonovim, jednim od najboljih ruskih fudbalera od raspada SSSR. Igrao sam sa Sergejom Titovim. To su dvije legende Spartaka sa kojima mi je bila čast da igram. Oni su bili "robovi" Spartaka. Što se tiče naših prostora, to je Vladan Grujić. Imao je vrhunsku karijeru i on mi je prijatelj dok sam živ.

NN: Borac pod Vašom palicom igra sjajno i u devet kola koliko ste vodili ekipu do sada niste primili pogodak i blizu ste obaranja rekorda u BiH (serija traje 1.021 minut). Šta je najzaslužnije za to?

Trivunović: Kvalitetan rad i odnos u svlačionici. Uvijek sam iskren prema igračima. Tokom zime smo promijenili dosta fudbalera i nastavili u istom ritmu. U našem poslu su potrebni vrijeme i kontinuitet da bi sve došlo do izražaja. Ovo nije ni približno igrama koje smo pružali na pripremama. Mogu slobodno da kažem da smo u igračkoj krizi, ne u rezultatskoj. Sigurno je da bi bilo lijepo da oborimo rekord, ali ne želim da se opterećujemo time. Naš cilj je povratak u Premijer ligu BiH i na dobrom smo putu. Imamo opipljivu prednost i, iako je u fudbalu sve moguće, teško da neko do kraja prvenstva može da nas stigne.

NN: Mnogi su prije početka sezone kazali da će se Borac prošetati kroz Prvu ligu RS. Šta Vi mislite o tome?

Trivunović: Tvrdili su da ćemo se prošetati, a ja sam već treći trener ove sezone. Borcu je mjesto u Premijer ligi i zbog toga su bile te priče. Međutim, to nama stvara dodatni pritisak. Doveli smo kvalitetne igrače i jači smo nego jesenas. Moramo se uigrati jer imena ništa ne znače. Doveli smo igrače za koje smatramo da mogu dosta da nam pomognu u Premijer ligi. Kako vrijeme bude odmicalo siguran sam da ćemo biti sve bolji i bolji.

NN: Da li ste odlučili u kom klubu želite da odradite staž za profi licencu?

Trivunović: Još ne znam. Volio bih da to bude u Rusiji i po mogućnosti jedan od klubova u Moskvi. Dugo sam bio tamo i znam jezik. Bilo bi mi lako pričati s trenerom, a ne samo da gledam trening. Više nego išta bih volio Spartak. Volim Moskvu i period proveden u Rusiji je najbolji dio moje karijere. Daće bog da tamo nastavim i trenersku karijeru.

Nastavak na Nezavisne Novine...