Izvor: Vostok.rs, 07.Mar.2014, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina: nelegitimni Kijev i samoopredeljenje Krima
07.03.2014. -
Savet Federacije Rusije podržaće odluku parlamenta Krima o sprovođenju referenduma. Šef Saveta Federacije Valetnina Matvijenko izjavila je o tome krimskim parlamentarncima koji su u petak posetili Moskvu. Dan ranije krimski poslanici su glasali za početak procedure ulaska Krima u satav Rusije i zakazali za 16. mart referendum o pitanju budućeg statusa poluostrva.
Rejting Vladimira Putina popeo se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << do rekordnih pokazatelja – delatnost lidera podržava 67% ruskih građana. Prema podacima Saveznog centra za ispitivanje javnog mnjenja, tome je doprineo stav Kremlja na razrešenju ukrajinske krize. Ruski predsednik ove nedelje razjasnio je dejstva Moksve u intervjuu novinarima. Prema Putinovim rečima, u Ukrajini se desio antiustavni prevrat i oružano zauzimanje vlasti. Rusija ne planira da uvodi u susednu zemlju trupe i da na silu pripaja Krim. A dozvola Saveta Federacije da se koristi armija na teritoriji strane države neophodna je kako bi se zaštitio život i interesi ruskofonskih građana Ukrajine u slučaju ekstremne situacije. Ovakve situacije su sasvim moguće, uzimajući u obzir metode kojima su došli na vlast aktualni lideri u Kijevu, istakao je Vladimir Putin.
- Parlament je delimično legitiman. Ostali ne. I ne može se govoriti o legitimnosti vršioca dužnosti predsednika. Njega nema. Postoji jedan pravno legitiman predsednik – Viktor Janukovič, mada on nema realnu vlast. Postoje tri zakonita načina da on bude odstranjen – smrt, lična izjava o odustajanju od vlasti i impičment. To je ustavna norma, dugotrajna procedura. I ona nije bila sprovedena. Verovatno i zato što je između ostalog bila doneta odluka o raspuštanju Ustavnog suda, što se ne uklapa u zakonodavne okvire same Ukrajine, kao ni Evrope. Šta više, protiv sudija je bilo pokrenuto krivično delo. Šta je to? Nonsens.
Prema rečima ruskog predsednika, revolucionarna situacija u Ukrajini je formirana godinama zbog nezadovoljstva njenih građana vlašću, raslojavanjem društva i kolosalnom korupcijom. Ipak želja promena ne znači neophodnost da se one postignu nezakonitim, antiustavnim metodama. Uporedo sa tim Putin je istakao da se sa razumevanjem odnosi prema ljudima na majdanu koji do sada traže ne kozmetički remont vlasti, već radikalne promene.
Stanje u istočnim oblastima Ukrajine u međuvremenu postaje još napetije. Borba između pristalica i protivnika majdana ne prestaje, administrativne zgrade prelaze iz ruke u ruku. U Donjecku po ukazu kijevskih vlasti SBU je uhapsio „narodnog gubernatora“ Pavla Gubareva. Kada se utvrdilo da su Gubareva odvezli iz Donjecka u Kijev, njegove pristalice su opkolile zdanje SBU, tražeći oslobađanje svog lidera. Akcije su nastavljene i u petak u toku dana. Prema poslednjim podacima, borci specijalnog odreda milicije Ukrajine Berkut koji se nalaze u bazi nedaleko od Donjecka, odbili su da izvrše naredbe vlasti iz Kijeva o hapšenju demonstranata.
Nije mirnije ni u susednom Harkovu i Dnjepropetrovsku. Na deseteine hiljada ljudi istupilo je protiv gubernatora koje je imenovao Kijev (obojica su oligarsi koji se nalaze među sto najbogatijih ljudi Ukrajine po verziji lista Forbs). Demonstranti su izjavili da imaju pravo sami da biraju regionalne vlasti i zahtevaju da se održi reerendum o statusu njihovi oblasti – po primeru krimskog.
A Krim, može se reći, već se opredelio. Odluka Vrhovnog Saveta autonomije da se održi referendum 16. marta podržana je i u Sevastopolju. On ima poseban status – grad od državnog značaja. I građani Sevastopolja su rešili da održe plebiscit zajedno sa krimskim.
Predsednik SAD Barak Obama i državni sekretar Keri razmatraju dejstva Moskve i insistiraju na formiranju misije međunarodnih posrednika za razrešenje situacije – i početku pregovora Kremlja sa Kijevom. Ali ruska vlast na kontakte sa kijevskim liderima se neće odlučiti, uveren je zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Igor Šiškin.
Razlozi zbog kojih na sličnim pregovorima insistiraju SAD su očigledni. Njima je neophodna legalizacija vlasti koja je sada u Kijevu marionetska, zavisi od SAD. Sada ni za koga nije tajna da su iza prevrata stajale SAD, da se sve odluke donose prvo u američkoj ambasadi, a zatim ih objavljuju takozvani ministri, vršioci dužnosti predsednika i premijera. Zapad se uključio u tu igru: EU je priznala kijevske vlasti. Ipak bez priznanja Rusije to ostaje da lebdi u vazduhu. Ako se odlučimo na pregovore, priznaćemo pučiste za zakonitu vlast.
Ipak na Zapadu ima i drugih raspoloženja. Predsednik Rusije Vladimir Putin ponovo je kandidovan za Nobelovu nagradu za mir. Ovo je saopštio direktor Norveškog Nobelovog instituta Gejr Lundestad. U komitetu su istakli da prilikom donošenja odluke o dodeli nagrade uzeće u obzir nedavne događaje u svetu – između ostalog konflikt Rusije sa Ukrajinom i zapadnim zemljama zbog Krima.
Igor Silecki,
Izvor: Glas Rusije
