Izvor: Vostok.rs, 08.Jul.2012, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Svi" za odlazak Bašara Asada
08.07.2012. -
Moskva pregovore o pružanju azila predsedniku Sirije Bašaru Asadu u Rusiji shvata kao šalu. To je nedvosmisleno objasnio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je u četvrtak učestvovao na pres konferenciji u Moskvi. U isto vreme Lavrov je prisutnima dao do znanja da ni za Asada bekstvo u inostranstvo, po svemu sudeći, ne dolazi u obzir.
U razgovoru sa novinarima po završetku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pregovora sa kolegom iz Nemačke Gidom Vesterveleom Lavrov je otkrio neke važne detalje razgovora između predsednika Rusije Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel koji se održao pre mesec dana u Berlinu: „Naše nemačke kolege su rekle da bi, prema njihovom mišljenju, bilo dobro da Rusija da azil Asadu. Naša strana je to shvatila kao šalu, pa je zato odgovoreno jednom drugom šalom: ‘Bolje vi, Nemci, uzmite gospodina Asada ako bude hteo da ode bilo gde’.“
Jasno je da Moskva nema nameru da se pridruži kampanji čiji je cilj vršenje psihološkog pritiska na sirijsku administraciju. Zvanični stav Kremlja je maksimalno jasan: Sirijci su oni koji treba da reše svoje unutrašnjepolitičke probleme u skladu sa fundamentalnim načelom nemešanja u unutrašnje poslove suverenih država. Da se promeni taj stav značilo bi da se ponište sve spoljnopolitičke smernice iz poslednjih godina.
Sudeći prema Lavrovljevim izjavama ni sirijski predsednik nema nameru da napusti zemlju. Nije moguće da se Asad ne seća sudbine Sadama Husejna, koji je pogubljen. Tu je i predsednik Egipta Hosni Mubarak, koji je posle pobede opozicije osuđen na doživotnu kaznu. I pukovnik Gadafi, koji je linčovan od strane libijskih pobunjenika.
Postoji i presedan predsednika Jemena Alija Abdule Saleha, koji je posle atentata napustio svoju funkciju i zemlju. To je nešto što se predstavlja kao alternativa o kojoj se navodno pregovara sa Moskvom. „Ili se tu radi o zlonamernom pokušaju da se dovedu u zabludu ozbiljni ljudi koji se bave spoljnom politikom ili je u pitanju neshvatanje fizičke strane predmeta i stava Rusije po tom pitanju“, komentariše Lavrov.
S druge strane, sirijski predsednik je svoju rigidnost objasnio u intervjuu turskom listu Džumhurijet: „Da nemam sirijski narod iza sebe, ne bih ni ja istrajao. Sirija već 15 meseci proživljava najteži period, svi su govorili da neću izdržati dugo. Ali se te prognoze nisu obistinile.“
Lavrov precizira da „jedan veliki deo sirijskog stanovništva svoju bezbednost vezuje za aktuelnog predsednika Sirije“. Sirijski unutrašnji konflikt prerasta u civilni rat gde su strane podeljene po osnovu konfesija: suniti protiv alavita, šiitskih muslimana na koje se oslanja režim. U isto vreme isporuke oružja opoziciji vrše se sa velikom nepažnjom: iskustvo stečeno u Libiji poikazuje da ono često završi u rukama ekstremista. U ovim uslovima Asad u najmanju ruku nije na gubitku.
Ne može se steći utisak da ga plaše pretnje o mogućoj intervenciji. U četvrtak u Londonu šef NATO-a Andres Fog Rasmusen rekao je da NATO ne planira da se meša u sukob u Siriji. Istakao je suštinsku razliku između situacije u Libiji, gde je vojna intervencija NATO snaga omogućila svrgavanje režima Muamera Gadafija, i sukoba u Siriji. U slučaju sa Libijom UN i zemlje regiona su NATO-u pružile jasnu i jaku podršku. Ovog puta UN i međunarodna zajednica nisu pozvale NATO da interveniše. Osim toga u Siriji ne postoji jedinstvena opozicija, a jedan deo opozicionih grupa ne prihvata intervenisanje stranih snaga, rekao je Rasmusen.
Postoje i drugi argumenti. SAD su se namerno povukle, još za vreme libijske kampanje, i nisu učestvovale u neposrednim vojnim operacijama u Libiji. U periodu pred izbore Baraku Obami najmanje treba još jedan rat na Bliskom istoku sa nepredvidivim rezultatom i dodatnim troškovima. Osim toga čak i manja eskalacija vojne tenzije u regionu bila bi dovoljna da se destabilizuju cene nafte, a samim tim i benzina za američke potrošače. Pred izbore ni ta okolnost nije zanemarljiva.
Zbog tih razloga najpopularnije su metode informacijsko-psihološkog rata i diplomatskog pritiska na režim Bašara Asada. U tom znaku seodržava i sastanak „Prijatelja Sirije“ u Parizu. Zahtev da Asad podnese ostavku je jedino nešto što ujedinjuje opoziciju. Ali ne može se ignorisati ni to da, u slučaju promene režima u Siriji, na vlast bi mogle doći pristalice političkog islama kao što se to događa u Egiptu, pa bi „arapsko proleće“ postajalo sve zelenije.
Asad ne odlazi i niko ne može da predvidi šta će se desiti ako ode.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Angela Merkel, Sirija
