Izvor: Blic, 11.Okt.2011, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nema zaštitu od još teže krize u evrozoni
Srbiji ne preti opasnost od kreditnog sloma, ali oprez nije naodmet. Sa sastanka Međunarodnog monetarnog fonda u Moskvi poslata je poruka da tranzicionu Evropu može da zadesi ovaj najgori scenario. Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, poručuje da centralna banka pažljivo prati kretanja i da ima mere koje može da aktivira u slučaju da primeti bilo kakvu vrstu ili naznaku nestabilnosti.
Zemlje istočne Evrope >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su u opasnosti da širenje dužničke krize u evrozoni nanese ozbiljan udarac njihovim ekonomijama, zaključak je sastanka MMF u Moskvi. Upućen je savet državama regiona da preduzmu odlučne mere zaštite.
Odliv kapitala se može objasniti činjenicom da zapadne banke, strahujući od mogućeg bankrota Grčke, povlače sredstva iz svojih istočnoevropskih podružnica.
A koji su koraci koji prethode kreditnom slomu? Prvi je da zapadnoevropske banke smanje poslovanje sa sopstvenim filijalama u tranzicionim zemljama, kako bi bili što likvidniji na matičnom tržištu. Filijale potom ostaju bez finansijskih injekcija i smanjuju kreditnu aktivnost. Sledi prekid finansiranja, što dovodi do kreditnog sloma.
Guverner Šoškić ističe da su banke u Srbiji posebna pravna lica i sve promene koje se mogu dešavati kod matičnih banaka u inostranstvu ne utiču direktno na rast obaveza domaćih pravnih lica, odnosno banaka. - U poslednje tri godine u Srbiji je znatno poraslo učešće štednje u izvorima finansiranja banaka, pa je tako oslonac domaćih banaka pomeren u pravcu domaćih izvora. Druga dobra vest je što je unutar inostranih izvora oslonac finansiranja pomeren ka dugoročnim izvorima - kaže Šoškić.
Ekonomisti, međutim, pozivaju na oprez. Izloženost Srbije je velika, pre svega zbog zavisnosti od stranih kredita.
- MMF posebno upozorava na rast nenaplativnih potraživanja, gde je Srbija među vodećim zemljama. Takozvana Bečka inicijativa, kada su na početku 2009. strane banke preuzele obavezu da ne smanjuju kreditnu izloženost u Srbiji, privremeno je pomogla konsolidaciji bankarskog sistema. U međuvremenu su se stvari pogoršale, povećana su nenaplativa potraživanja i zaista ukoliko bi se strane banke suočile s ozbiljnim problemima kod kuće, finansijska kriza u Srbiji bi bila neizbežna. Što ne znači da do nje ne može doći i nezavisno od toga - kaže za „Blic” Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Konkretno, ističe Gligorov, potrebno je ubrzati proces prodaje gubitničkih korporacija i privatizaciju javnog sektora, ali je neophodna i temeljna reforma javnih finansija. Uprkos zabrinutosti, u ovom trenutku ne preti nam najgori scenario. Kako kaže dr Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, sasvim sigurno je da ćemo se suočiti sa sporijim rastom.
- Srbija spada u grupu malih visokootvorenih ekonomija. Ove zemlje su po definiciji osetljive na eksterne šokove. To znači da pogoršanje situacije u EU, koja pored regiona predstavlja najznačajnijeg partnera Srbije, neće ostati bez negativnih posledica. Evropa je svesna svih problema i ulaže znatne napore da se oni ublaže. Situaciju bi mogao da pogorša bankrot neke velike ekonomije, ali mislim da do njega neće doći. Razloga za zabrinutost ima, jer nam i dalje sleduje usporen ekonomski rast, porast broja nezaposlenih, prelivanje šokova iz inostranstva i zaoštravanje problema nelikvidnosti - upozorava Fabris.
Povezane vesti: Portugal priprema nova budžetska kresanja Potonuće akcija "Deksije" posle spasavanja te banke MMF: Grčka mora da sprovede dublje reforme Merkelova: Banke treba da traže novac u privatnom sektoru Nemačka i Francuska podeljene po pitanju pomoći bankama
Srbija nema zaštitu od još teže krize u evrozoni
Izvor: Krediti.rs, 11.Okt.2011
Srbiji ne preti opasnost od kreditnog sloma, ali oprez nije naodmet. Sa sastanka Međunarodnog monetarnog fonda u Moskvi poslata je poruka da tranzicionu Evropu može da zadesi ovaj najgori scenario.
.jpg)
