Izvor: RTS, 28.Mar.2014, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sankcije Moskvi podelile EU
Zbog ekonomskih i energetskih interesa, Evropska unija sve više podeljena oko uvođenja novih sankcija Moskvi. Nemačka nastavlja privrednu saradnju s Rusijom. Sličnog stava su i Italija, Mađarska i Češka. U Briselu je sve izraženija dilema - hoće li u pozicioniranju prema Rusiji prevagnuti politički ili ekonomski interesi.
Iako ni ranije nije bilo jedinstvenog stava u Evropskoj uniji o svim spoljnopolitičkim, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kriznim žarištima, ukrajinska kriza dovela je pred ozbiljno iskušenje 28-člani blok. Najjača evropska privreda - Nemačka, čiji je glas u mnogim odlukama presudan, nema dilemu. Sa Rusijom ima razmenu vrednu 76 milijardi evra, trista hiljada radnih mesta u Nemačkoj zavisi od odnosa dve zemlje.
"Smatram da je prethodnih dana i nedelja Nemačka mudro postupala u vezi sa krizom u Ukrajini. Rasprava koja će se održati naredne nedelje u Savetu NATO neće biti otvorena za javnost. Ne želimo da se bavimo optužbama pre sastanka", kaže Frank Valter Štajnmajer, ministar spoljnih poslova Nemačke.
I Budimpešta je protiv ekonomskih sankcija Moskvi, kaže mađarski premijer Viktor Orban. Rusija pokriva 80 odsto potreba Mađarske za prirodnim gasom. Moskva i Budimpešta nedavno su potpisale i ugovor vredan 10 milijardi evra, o proširenju mađarske nuklearne elektrane Paks.
Andraš Deak sa Instituta za međunarodne odnose u Budimpešti kaže da bi sankcije Moskvi mnogo više bi pogodile istočnoevropske zemlje, uključujući Mađarsku, nego Nemačku i zapadnu Evropu.
"To bi bio ogroman izazov, ne samo za nas nego i za Evropsku komisiju, koja bi kažnjavanjem Rusije dovela u pitanje energetsku stabilnost svojih članica", kaže Deak.
Proteklih dana mogle su se čuti poruke zvaničnika desetak članica Unije, uglavnom bivših komunističkih zemalja, koje su nagovestile da će se usprotiviti pokušajima uvođenja novog kruga sankcija.
Pol Ivan iz Centra za evropsku politiku kaže da sada postoje razlike među članicama Evropske unije, ali Evropski savet je uspeo da postigne zajednički stav o sankcijama u tri faze.
"Ostaje da se vidi da li će vlade 28 zemalja naći zajednički imenitelj. To je takođe deo diplomatske igre, povećanja uloga i stavljanja svojih interesa na sto. Ako velike zemlje unutar Unije, koje imaju veću odgovornost, podrže sankcije, očekujem da će ih slediti i druge članice", kaže Pol Ivan.
Brisel zabrinjava i nestabilna situacija u Kijevu. Više od hiljadu i po ukrajinskih ultradesničara pokušalo je noćas na silu da upadne u zgradu parlamenta, pošto je policija početkom nedelje ubila jednog od njihovih lidera. Kijev optužuje desničare za destabilzaciju zemle.
"To je put koji vodi u katastrofu i protiv je interesa naše države", rekao je Oleksandar Turčinov, privremeni predsednik Ukrajine.
Iz Rusije se oglasio smenjeni predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, porukom da svaki od ukrajinskih regiona treba da održi referendum po ugledu na krimski.
Situaciju u Ukrajini ne treba porediti sa onom u Bosni i Hercegovini, smatra šef britanske diplomatije Vilijam Hejg. Navodeći da nema nijednog osnova za poređenje Republike Srpske i Krima, Hejg je u Sarajevu poručio da više ne može biti iscrtavanja granica na Balkanu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
