Izvor: Politika, 06.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjen pisac Aleksandar Solženjicin
Celu noć studenti Duhovne akademije služili su opelo, a za kratko vreme mala crkva bila je prepuna i dvorište zatrpano cvećem
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 6. avgusta – Na starom groblju Donskog manastira u Moskvi danas je sahranjen ruski nobelovac, pisac, Aleksandar Solženjicin. Na poslednji put čoveka koji je nazivan savešću nacije ispratile su hiljade ljudi; među njima i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je da bi prisustvovao sahrani morao da prekine svoj jednonedeljni odmor, brojni prijatelji, poznanici, književnici, ali i mnogi koji ga nikad nisu sreli ali su, upravo zahvaljujući njemu, nekad davno videli primer slobodnog čoveka u totalitarnoj državi.
Iako je danas bio najhladniji dan ovog leta, živa se popela tek do dvanaestog podeljka, izgledalo je kao da je cela Moskva krenula da oda poštu velikom sugrađaninu.
Posmrtni ostaci Aleksandra Solženjicina preneti su sinoć u Donski manastir iz Ruske akademije nauka, gde su bili izloženi čitav dan i gde su hiljade ljudi došle da se oproste s njim. Celu noć studenti Duhovne akademije služili su opelo, a danas su od ranog jutra počeli da dolaze ljudi. Za kratko vreme mala crkva bila je prepuna, a dvorište zatrpano cvećem.
U devet sati počela je liturgija koju je uz blagoslov patrijarha Aleksija Drugog služio arhiepiskop Orehovo-Zujeva Aleksij. On je pročitao i patrijarhovu poruku u kojoj se podseća kako se Solženjicin, pre pet godina, pismeno obratio rukovodstvu Ruske pravoslavne crkve s molbom da mu u Donskoj nekropoli odredi parcelu na kojoj će biti sahranjen.
Ni juče u Akademiji nauka, ni danas na sahrani, niko nije govorio – bila je to želja velikog pisca. Sahrana je obavljena uz vojne počasti. U trenutku kada je telo spušteno u raku odjeknula su tri rafala, a predsednik Medvedev je bacio šaku zemlje... Dmitrij Medvedev potpisao je danas Ukaz u kome se preporučuje moskovskim gradskim vlastima da jednoj ulici daju ime Solženjicina, a vlastima Stavropoljskog kraja u kome je pisac rođen da tamo otvore muzej. Država će najboljim studentima davati stipendije koje će nositi Solženjicinovo ime.
Panihida Aleksandru Solženjicinu služena je i u Vašingtonu u hramu Jovana Krstitelja, a rimski Koloseum je po odluci gradonačelnika bio cele prošle noći osvetljen belim, umesto žutog svetla, u znak žalosti za velikim piscem.
Aleksandar Solženjicin umro je 4. avgusta u devedesetoj godini, a sahranjen 6. avgusta nekoliko minuta pre 13 časova u centralnom delu starog groblja Donskog manastira iza oltara hrama Jovana Lestvičnika, pored velikog ruskog istoričara Vasilija Ključevskog. Na groblju Donskog manastira sahranjeni su posmrtni ostaci najistaknutijih ruskih građana koji su, kako je svojevremeno Solženjicin napisao u svom pismu patrijarhu, „služili Rusiji”. Tamo su nedavno preneti iz inostranstva posmrtni ostaci ruskih emigranata – pisca Ivana Šmeljova, filozofa Ivana Iljina, generala Antona Denikina i Vladimira Kapelja.
LJ. Milinčić
-----------------------------------------------------------
Parastos u Sabornoj crkvi
Parastos ruskom piscu, nobelovcu Aleksandru Solženjicinu služen je juče u beogradskoj Sabornoj crkvi u prisustvu predstavnika kulturnog i javnog života, gradskih vlasti i mnogobrojnih poštovalaca. Parastos sa sveštenstvom Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služio je episkop hvostanski Atanasije, po blagoslovu patrijarha Pavla. Podsetivši na podršku koju je Solženjicin pružao Srbiji i srpskom narodu u vreme NATO bombardovanja i podršku odbrani Kosova, episkop Atanasije je rekao da je Ordenom Svetog Save Prvog reda SPC Solženjicinu izrazila duboku ljubav i poštovanje za njegovo svedočenje istine i pravde. „Njegovo žitije je potvrda da je istina jača od laži i da je dobro jače od zla”, rekao je akademik Matija Bećković, govoreći o najvećem Rusu 20. veka koji je razumeo Srbiju, uvrstivši je među stradalna ostrva „Arhipelaga Gulag”. Bećković je podsetio na poruke Solženjicina Srbiji koju je smatrao nemoćnom žrtvom na čijem je primeru zgažena povelja Ujedinjenih nacija, a potom i na njegov stav o Haškom sudu, koji je smatrao mestom osvete, a ne pravde.
Tanjug
[objavljeno: 07/08/2008]
