Izvor: Blic, 15.Jun.2016, 06:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STALJINOV NEOSTVARENI SAN Najviša zgrada na svetu trebalo je da bude u Moskvi
Napad nacističkog Trećeg Rajha na SSSR 1941. godine zaustavio je gradnju "Palate Sovjeta" monumentalne zgrade koju je Josif Visarionovič Staljin video kao svojevrsni hram svog carstva. Zgrada je trebalo da ima 100 spratova, a na vrhu je trebalo da se nalazi kip Vladimira Iljiča Lenjina. Tako je zajedno sa antenom i visinom od 495 metara trebalo da bude najviša građevina na svetu.
Kako bi se u Moskvi oslobodio teren za gradnju, 5. decembra 1931. čak su minirali Crkvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hrista spasitelja, koja je podignuta u slavu pobede nad Napoleonom, a ruševine su raščišćavali cele godine. Sve je počelo u decembru 1922., kada je partijski vođa iz Azerbejdžana Sergej Kirov na proglašenju SSSR-a predložio izgradnju kongresnog centra na mestu koje je dotad pripadalo "bankarima, zemljoposednicima i carevima".
Međunarodni konkurs za izradu projekta SSSR je raspisao 1931, a najistaknutiji član u komisiji, kako je u to vreme pisao Time, bio je sam Staljin. Le Korbusijer, Valter Gropius, Albert Kahn, praktično svaki arhitektonski genije tog vremena poslao je svoje ideje, da bi izbor na kraju pao na neoklasični projekat Borisa Iofana.
To je ozlojedilo Le Korbusijera koji je računao da će se sovetski vrh držati zacrtanih modernističkih smernica. Osim gneva u Francuskoj, ništa mu drugo nije preostalo, te je konkurs 1935. službeno završen. Rad na palati započeo je tri godine posle, uz promene koje je Iofan uneo nakon poseta Menhetnu, koji mu je bio impresivan, ali i izrazito depresivan.
SSSR je samo na početak gradnje potrošio tada astronomskih 18,9 miliona dolara. Uopšte, projekat se do tada pretvorio u pravi faraonski zahvat. Umalo doslovno. Zgrada je postala piramidalna, sastavljena od sedam koncentričnih cilindara koji su se sužavali prema vrhu. Svaki cilindar trebalo je da krasi jedan veliki spomenik kakvog sovjetskog junaka.
Zgrada je planirana da ima 148 liftova, biblioteku od pola miliona knjiga, neizbežni centralni kongresni centar za Vrhovni sovjet, a ostalo bi bili muzeji, kancelarije, restorani i slično. Zgradu su planirali da podignu od čelika, stakla i kavkaskog krečnjaka, i da je oblože mermerom i granitom. Arhitekte su izračunale da bi se kip Lenjina video samo 90 dana godišnje, jer bi ostatak godine, zbog visine, bio sakriven u oblacima.
Ali, tri godine posle Hitler je Staljinu zabio nož u leđa, napao ga je uprkos paktu koji su potpisali, a u koji je Staljin kratkovido verovao do poslednjeg trenutka, pa je čelični okvir koji je već bio postavljen, iskorišćen za ratnu industriju. Ni Drugi svetski rat Staljinu nije bio dovoljan da zaboravi na megalomanske projekte, pa je već 1945. naredio nastavak gradnje.
Tek 1957, nakon Staljinove smrti, SSSR je odustao od gradnje. Na mestu temelja izgrađen je veliki Moskovski bazen, a nekada razoreni pravoslavni hram iz temelja je rekonstrusan 1995.
.jpg)
