Izvor: RTS, 22.Mar.2011, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusko-srpska arhivska građa
Predstavljena rusko-srpska arhivska građa u Arhivu Srbije, koja se odnosi na period od 16. do 21. veka. Patrijarh srpski Irinej ocenio da je projekat zajedničkog objavljivanja arhivske građe izuzetno značajan za istoriju srpskog naroda i rekonstrukciju bitnih istorijskih zbivanja.
U Arhivu Srbije predstavljen je drugi tom knjige "Moskva - Srbija, Beograd - Rusija, Društvene i političke veze 1804-1878", koja je zajedničko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izdanje Arhiva Srbije i Glavne arhivske uprave grada Moskve.
Direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić, kao domaćin, pozdravio je mnogobrojne učesnike promocije i posebno patrijarha Irineja, pošto je on prvi srpski patrijarh koji je došao u posetu Arhivu.
Patrijarh srpski Irinej je ocenio da je projekat zajedničkog objavljivanja arhivske građe, koja se odnosi na srpsko-ruske odnose od 16. do 21. veka, izuzetno značajan za istoriju srpskog naroda, jer nam čini dostupnim dokumente na osnovu kojih može da se rekonstruišu mnoga bitna istorijska zbivanja.
Patrijarh se obratio ministru kulture Predragu Markoviću sa apelom da Srbija pomogne Srpskoj pravoslavnoj crkvi da njen arhiv ne ostane u neadekvatnim prostorijama u crkvi Svetog Marka, jer je dragocen ne samo za SPC, već za celokupnu istoriju naroda i zemlje.
"Molim da se arhivu SPC posveti dužna pažnja da bi se omogućilo njegovo koršćenje za istraživanja", rekao je patrijarh Irinej.
Ministar Marković je rekao da je upoznat sa problemom arhiva SPC i da će se svakako njime pozabaviti i konstatovao da treba puno da se uradi po Srbiji umesto da se samo priča.
Marković: Usponi i padovi
Marković je podsetio da odnose Srbije sa drugim zemljama i narodima prate mnogi mitovi i bajke, pa i kada je reč o odnosima sa Rusijom i zatao je značajno štampanje arhivske građe jer to je put da se oslobodimo mitova.
Pošto se u drugom tomu donose dokumenti koji se odnose na period od 1804. do Berlinskog kongresa 1878. ministar je ukazao da se radi o periodu kada se srpski narod odlučio da se sa onima koji su ga vodili, osamostali, i uključi u Evropu, a na tom putu je od samog početka tražio i pomoć carske Rusije o cemu svedoči prva diplomatske misija prote Mateje Nenadovića odmah nakon podizanja ustanka.
I 1878. godina je bila bitna za srpsko-ruske odnose, naglasio je Marković, "pošto je Srbija prihvatila ulogu Pijemonta, da zastupa interese, ne samo kneževine i njenih institucija već i srpskog naroda u okruženju".
Između te dve sudbonosne istorijske prekretnice razvijali su se srpsko-ruski odnosi o čemu svedoče objavljeni dokumenti koji mogu da pruže o njima pravu sliku, naglasio je Marković.
"U ovim knjigama su činjenice iz kojih se mogu pratiti usponi i padovi odnosa između Srbije i Rusije jer odnosi između male Srbije i velike Rusije treba da se baziraju na činjenicama i mogućnostima, ali međusobni nivo uvažavanja mora da bude uvek isti", podvukao je ministar.
On je najavio da će odmah nakon završetka posete ruskog premijera Vladimira Putina održati sastanak sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Konuzinom oko predstavljanja srpske kulture u Rusiji.
Konuzin: Objektivno sagledavanje saradnje
Ambasador Konuzin je izrazio zahvalnost srpsko-ruskom timu koji je priredio prva dva toma arhivske građe koja je važna za objektivno sagledavanje svih vidova saradnje dve zemlje.
On je istakao da se iz dokumenata objavljenih u drugom tomu može sagledati zajednička borba koju su vodili za nezavisnost Srbije i koja je bila osnova za rusofilska osećanja koja su prisutna do danas.
Konuzin je pozvao Ministrastvo kulture i Skupštinu Beograda da se uključe u Dane slovenske kulture koju organizuju ambasade slovenskih zemalja u Srbiji poslednje dekade maja u slavu prosvetitelja svetih Ćirila i Metodija.
Ruski ambasador je pozvao stručnjake da sarađuju i na pripremanju građe vezane za Prvi svetski rat, jer za nešto više od tri godine biće u svetu obeležen vek od njegovog početka.
Tim povodom, Konuzin je direktoru Arhiva Srbije uručio dokument o upućivanju ruske pomoći u oružju u oktobru 1914. godine Srbiji.
Savetnik predsednika Srbije Trivo Inđić je detaljno predstavio sadržaj i koncept drugog toma "Moskva-Srbija, Beograd-Rusija", a prof. dr Miroslav Jovanović je predstavio ceo projekat koji bi trebalo da ima pet tomova, a cilj mu je da predstavi celinu srpsko-ruskih odnosa.
