Izvor: Politika, 21.Apr.2014, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski ekonomski pohod na Istok

Moskva povećala izvoz nafte u Kinu, sprema zonu slobodne trgovine sa Vijetnamom, ali ne otkazuje vredne investicije sa evropskim partnerima i pored pretnji sankcijama SAD i EU

Od našeg izveštača

Moskva – Ukoliko stupi na snagu treći paket sankcija kojim Zapad preti Rusiji – najviše će profitirati Kina. Zvanično, „azijski tigar” od samog početka ukrajinske krize mudro ćuti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali kineski biznismeni uveliko trljaju ruke.

Nedavna izjava Vladimira Čižova, ruskog predstavnika u Evropskoj Uniji, potvrđuje da se projekti saradnje sa Kinom nesmetano obavljaju i, po svemu sudeći, intenziviraju. Ruski diplomata je istakao da se izgradnja gasovoda „Snaga Sibira” koji kreće iz sibirskog nalazišta Čajandin, preko Habarovska i Vladivostoka, normalno nastavlja. Zanimljivo je da će gasovodom teći gas koji predstavlja nus-proizvod prilikom proizvodnje nafte i koji se još uvek, spaljuje, nanoseći veliku i ekonomsku i ekološku štetu. Prema planu „Rosnjefta”, eksploatacija ovog gasovoda, koji ima propusnu moć od 60 milijardi kubnih metara, počeće 2016. godine, a u Kinu će ići 38 milijardi godišnje. Očekuje se da već parafirani ugovor sa Kinom bude potpisan u maju, kada će u Peking otputovati ruski predsednik Vladimir Putin, na čelu brojne delegacije biznismena. Tada će biti potpisan još niz ugovora, među kojima i ugovor o isporuci tri miliona tona tečnog gasa godišnje iz projekta „Jamal SPG” Kineskoj nacionalnoj naftnoj korporaciji koja ima 20 posto akcija u navedenom projektu. Fabrika za pretvaranje u tečni gas, koju zajedničkim sredstvima grade Rusija i Kina, imaće kapacitet od 16,5 miliona tona godišnje.

Pregovori o ruskom izvozu gasa trajali su nekoliko godina pre svega zato što se partneri nisu mogli dogovoriti o ceni gasa. Ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je ovih dana da je formula cene dogovorena, a ruski mediji pišu da će Kina kupovati gas po evropskim cenama.

Kina je prošle godine povećala uvoz ruske nafte na 10 miliona tona godišnje – što iznosi 100 miliona tona za deset godina na koliko je potpisan ugovor, a Putinova poseta, doneće sasvim sigurno i nove ugovore.

U svom intervjuu „Observeru”, Čižov pominje i izgradnju dubokovodne luke na Krimu „u okviru novog transportnog puta iz Azije u Evropu” ili „ekonomskog pojasa velikog puta svile”, koju će zajedno graditi Rusija i Kina. Reč je o planovima koje je još prošle godine sa Kinom pravio ukrajinski predsednik Viktor Janukovič i prema kojima je bilo predviđeno da Kina investira sredstva u izgradnju luke sa podvodnom akvatorijom od 25 metara. Tada su memorandum o saradnji potpisali Kompanije „Kijevhidroinvest” (Ukrajina) i BICIM (Kina).

S obzirom na izmenjenu situaciju u Ukrajini, projekat „obnove puta svile”, umesto Ukrajine, sa Kinom će realizovati Rusija.

Okretanje Rusije Istoku može se videti i iz planova za osnivanje zone slobodne trgovine sa Vijetnamom, o čemu je ovih dana razgovarano u Moskvi. Predviđa se pojačana saradnja dve zemlje koja u ovom trenutku nije prevelika – Rusija Vijetnamu, uglavnom, prodaje oružje, a Vijetnam Rusiji – odeću. Nova slobodna ekonomska zona će početi da funkcioniše do kraja godine.

U Evropskoj uniji su, očigledno, svesni da sankcijama guraju Rusiju „u zagrljaj” Kini , o čemu svedoči i činjenica koju navodi Čižov, da je Brisel „u zatvorenim kovertama” obavestio zemlje članice EU o mogućim posledicama sankcija RF, ukoliko se pojača saradnja Rusije sa Kinom. EU i SAD sve češće nazivaju najboljim stručnjacima za akupunkturu – zbog toga što su, u nameri da uvedu sankcije Rusiji, u stanju samo da tu i tamo povremeno bocnu. I ma koliko izjave zapadnih zvaničnika zvučale sve oštrije i oštrije, u praksi to izgleda sasvim drugačije – saradnja se ne prekida, a u nekim oblastima se i intenzivira. Tako su ovih dana u svet krenuli tankeri sa novog nalazišta nafte Prirazlomno. Novu sortu nafte – čitavu količinu, kupila je jedna od najvećih evropskih kompanija, čije se ime iz razumljivih razloga ne navodi (mediji pišu da je nemačka). Rezerve nalazišta koje se po sadašnjoj tehnologiji mogu izvući, iznose 71,96 miliona tona, a predviđeno je proizvodnja šest miliona tona godišnje.

Još jedan (od mnogih) primer „neposlušnosti” evropskih kompanija je upravo potpisani ugovor između koncerna „Be-Em-Ve” i ruske kompanije „Avtotor” o izgradnji fabrike za proizvodnju automobila u Kalinjingradu. Dve kompanije će investirati po 50 odsto sredstava u izgradnju, a ukupna cena projekta je milijardu i po evra. Prvi automobil će krenuti sa trake 2016. godine

Ljubinka Milinčić

objavljeno: 21.04.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...