Izvor: Vostok.rs, 03.Nov.2010, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radio na ruskom kod svakog je poseban
03.11.2010. - Interesovanje za ruski jezik na Balkanu je vrlo veliko
Radiokompanija Glas Rusije i Međunarodno udruženje ruskofonskih emitera održava u Moskvi Drugi Međunarodni festival ruskofonskih radiostanica. U ruskoj prestonici okupili su se predtavnici preko sto radiostanica iz 31 zemlje sveta. Objedinjuje ih jedno – razgovaraju sa svojim slušaocima na ruskom jeziku.
Predstavnik Srbije Igor Gojković ispričao je da je poslednjih godina interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za ruski na Balkanu vrlo veliko. Upostavljaju se ekonomski odnosi. Rusija je pokrenula veliki projekat postavljanja gasovoda Južni tok i u Srbiju je krenuo talas ruskih biznismena i stručnjaka. Srpska omladina koja danas živi u totalnom okruženju engleskog, takođe sve više želi da nauči srodni ruski jezik. Tako su u Srbiji počele da se pojavljuju radiostanice na ruskom, i tu se pojavio problem – malo je novninara koji govore na čistom ruskom, ističe Igor Gojković.
Što se tiče Srbije, imamo glavni problem – nedostatak spikera koji mogu da čitaju i govore na ruskom, takođe nema dovoljno kvalitetnih programa. Nadamo se da ćemo zahvaljujući razmeni emisija rešiti sve naše probleme. Imamo takvo zakonodavstvo da srpske radiostanice mogu do 30% svog etra da emituju na stranom jeziku.
Za kanadsku radiostanicu Radio Plus koja emituje u provinciji Ontario, glavni problem se sastoji u tome što su informacije o Rusiji koje stižu preko okeana vrlo oskudne, kaže predstavnik Kanade Kiril Širokov.
Zanima nas mogućnost dobijanja operativnih informacija i vesti iz Rusije. Ne nekakvih unapred pripremljenih emisija, već nesporedno tekućih događaja. Zato što su informacije koje dolaze kod nas vrlo oskudne. Osvetljava se ako se desilo nešto veliko: zadimljenje Moskve ili ostavka Luškova. A tekuće novosti iz kulturnog i javnog života se ostetljavaju, naravno, nedovoljno.
Posebno akutno osećaju deficit programa na ruskom slušaoci na postsovjetskom prostoru. Predstavnik radija Sofija iz ukrajinskog Hersona Aleksandar Mironjenko ističe da prema zakonodavstvu radiostanice u Ukrajini imaju pravo do 25% svog etra da posvete programu na stranom jeziku. U tu kategoriju, nažalost, spada i ruski, kaže Aleksandar Mironjenko.
Herson je grad u kojem je vrlo jaka ruska kultura. Osnovao ga je knez Potemkin kao južnu presonicu Ruske imperije. Zato u gradu živi mnogo ljudi koji govore na ruskom i cene ruske tradicije u kulturu. Ali u poslednje vreme kod nas u Ukrajini dešavali su se procesi koji su ometali da se sazna nešto novo o Rusiji. Naravno, učešće naših radiostanica u ruskofonskom udruženju pruža mogućnost da saznamo kako živi ruski svet, i utiče na to da se ne zaboravi ruski jezik, pravila izgovora i pravopisa.
Naši radioslušaoci takođe bi želeli da programa na ruskom bude više, ističe Marija Parfjonova, predstavnik javnog radija Gagauzije, autonomije u stastavu Moldavije.
Živimo u državi sa tri državna jezika – to su ruski, gagauski i moldavski. Prema zakonodavstvu dužni smo da emitujemo u procentnom odnosu na tim jezicima i ruskom se poklanja svega 30%. Ali stanovništvo kod nas uglavnom govori ruski. Ljudi bi naravno želeli da čuju više programa na ruskom. Cilj mog učešća u ovom festivalu je da programa na ruskom na našem radiju bude više i da kvalitet bude na visokom nivou. A to može da pruži Glas Rusije, vodeći kanal ruske države.
Učesnici Drugog Međunarodnog festivala ruskofonskih stranica jedinstveni su u mišljenju da je partnerstvo u ruskofonsom etru potrebno razvijati. U tome može da pomogne novi internet-portal www.radiopartner.ru., napravljen naporima Glasa Rusije. Ovde je u slobodnom dostupu otvoren arhiv tematskih programa o politici, društvenom i kulturnom životu u Rusiji i zemljama članicama. Da itaknemo da danas van granica Rusije postoji oko 300 radiostanica, komercijalnih i društvenih, koje rade na ruskom.
Izvor: Golos Rossii, © foto: «Golos Rossii»
