Izvor: Vostok.rs, 01.Jan.2013, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomozi delom: sa Srbima i 2013. godine
01.01.2013. -
Oni, koji nisu ravnodušni, i dalje pomažu Srbima sa Kosova i Metohije. I to ne samo na rečima. Gost našeg programa je autor projekta Pomozi delom istoričar umetnosti Olga Serebrovska.
U jednom od naših programa smo pričali o delatnosti g-đe Serebrovske i njenih istomišljenika: oni su omogućili srpskim ženama sa Kosova da prodaju svoje rukotvorine na sajmovima u Moskvi, našli novac da plate >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << majstorima, koji su renovirali kuću porodice sa više dece, redovno prikupljaju novac da bi kosovska deca mogla da putuju da bi bar kratko vreme bila van izolacije. Danas razgovaramo s Olgom Serebrovskom o rezultatima 2012. godine.
Poslednje putovanje vaših štićenika sa Kosova 2012. godine je bilo u Republiku Srpsku. Ispričajte, molim, o njemu.
- Svake godine po pravilu dva puta organizujemo takva putovanja, uglavnom u centralnu Srbiju, naprimer, u Sremske Karlovce. Ovog puta su oni išli u Republiku Srpsku, u Doboj, gde su kosovski učenici i studenti pogledali manastir Svetre Matrone, koji se gradi. Primio ih je mesni vladika Vasilije. Prvo su deci pružili mini-hotel, međutim, Srbi, koji žive u Doboju, ispoljili su gostoljubivost na takav način, što su ih sve pozvali u svoje porodice. Svi su bili oduševljeni putovanjem. Moram da kažem da smo platili samo put. Sve drugo je obezbedila srpska strana.
Zanimljivo je, ko i na koji način pruža novac za projekat Pomozi delom?
- Ranije, kada nisu postojali internet-novčanici, slali su poštom – često bih pošla na poštu da bi dobila taj novac. Sada je mnogo bolje, ali često ne znam, ko šalje. Recimo, dobili smo 5 hiljada rubalja (120 evra), to je veliki prilog, jer obično šalju 1500-2000 rubalja (50 evra). Ne znam, kome da se zahvalim. Šalju obični ljudi, koji prate našu delatnost.
Šta je glavno, što je ostvario 2012. godine vaš projekat?
- Najozbiljnije dostignuće je dolazak kosovske dece u Rusiju. To je složeno sa materijalnog gledišta. Mada Aeroflot i JAT nam pružaju popuste, avionske karte su skupe. Pored togu su tu i troškovi za prevoz, ishranu. Pomažu nam dva sponzora, moskovski biznismen Nebojša Janković i preduzimatelj iz Peterburga Andrej Grišin. Rusiju su posetila deca iz Orahovca i Velike Hoče. Oni tamo žive veoma zatvoreno, odande je mnogo teže izaći, nego iz Kosovske Mitrovice. O svom trošku oni nikada ne bi mogli da dođu u Rusiju.
Ove godine je vaš projekat izašao iz okvira Kosova i Metohije. Ispričajte, molim, o beogradskom dečaku Viktoru, kome je bila potrebna hirurška operacija na očima…
- Tu se ogleda uloga Interneta, zahvaljujući njemu sam pratila tok događaja. U Beogradu su deca organizovala koncerte u korist Viktora, jer mu je bila potrebna operacija u Rusiji, u klinici Fjodorov. Pregledali su ga u filijali te klinike u Novom Sadu, a zatim su on i njegova mama došli u Rusiju. Prirodno je da je to sve skupo koštalo. Dečak Viktor ima 3 i po godine. Kada sam pročitala, koliko njegovi mali prijetelji žele da mu pomognu, kako ga vole u obdaništu, koliko je vitalno to dete, koje obožavaju u porodici, napisala sam onima, koji prate naše projekte i pozvala da pomognu. Mnogi su učestvovali u tome, prikupili smo nekoliko stotina evra. Nije to mnogo, ali je za Viktorovu majku i to bilo važno. Danas on se bolje oseća, ali mora svakih šest meseci da ima terapiju, koja isto traži novac. Međutim, otac nema posao, u porodici ima i starije dete. Međutim, oni se bore, imam žarku želju da im pomognem.
Ispričajte, molim, o vašem projektu, povezanom s tastaturama na ćirilici.
- Postoji projekat Rusi na Balkanu, njegovi učesnici se druže sa Valjevom, gde oni, koji uče ruski jezik, saopštili su nam da je složeno razvijati znanje ruskog, pisati na njemu, jer nema ruskih tastatura, odnosno, nema simbola na ćirilici. Poslali smo tastature našim prijateljima u Kosovskoj Kamenici i Osojanama, oni su bili veoma zadovoljni. U Osojanama već u toku 20 godina živi jedna ruska žena, ona se svojevremeno udala za Srbina. Dakle, ona je bila oduševljena, kada je dobila rusku tastaturu. Svakako, to nije najozbiljnija, ni skupa pomoć, ali je ona pomogla ljudima, koji žele da se dopisuju na ruskom.
Kada je reč o planovima za 2013. godinu, radi li se o organizaciji novog putovanja kosovske dece u Rusiju?
- Sami nećemo moći da organizujemo takvo putovanje. To zavisi od naših dobrotvora, ako oni pristanu. U tom ćemo slučaju sa zadovoljstvom organizovati takvo putovanje. Imamo veze, decu su spremni da prihvate u starim ruskim gradovima Pereslavlju i Sergijevom Posadu. I u Moskvi, u centru grada, ima divno mesto, gde ih možemo da smestimo čak i besplatno – to je pravoslavni klub, koji prihvata grupe iz unutrašnjosti Rusije. Mi bi hteli da dovedemo decu u septembru.
Sada pomažemo bolnicama na Kosovu. Zbog nečeg srpske vlasti ne dodeljuju im dovoljnu pažnju: ne plate na vreme zarade, saznali smo da se za lekove izdvaja nedovoljno sredstava. Recimo, mladi laborant iz Lapljeg Sela blizu Gračanice napisao nam je da nema lekova, ima problema sa grejanjem. Hirurške operacije se ne vrše, jer je veoma hladno. Kupili smo fizički rastvor, glikozu – oni su bili veoma zzadovoljni, što se njihovim problemima bave Rusi, zamolili su nas da platimo dizelno gorivo. Svakako, oni nekako neadekvatno procenjuju mogućnosti naše grupe: 13 hiljada evra ne možemo da prikupimo. Možda ćemo prikupiti deo tog iznosa. U Osojanama u ambulanti takođe nema nijoda, ni zavoja, međutim, to je centar, gde iz svih sela traže pomoć.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
