Izvor: Vesti-online.com, 05.Mar.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otstoim Ukrainu!

Poslednji događaji u Ukrajini podsetili su me na dirljivo jednostavan plakat iz novembra 1941. Borac Crvene armije u herojskoj pozi kakvu su ljudi spremni da prihvate istinitom samo u vremena masovnih pokolja i reči: "Otstoim Moskvu" (Odbranićemo Moskvu).

Igor Kozarski

Ne znam kako su >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << definisani ciljevi sadašnje ruske intervencije ni šta su zamislili. Samo me raduje što su akcije izveli bez krvi i to je ključna činjenica celog događaja, uprkos iskazanoj spremnosti da idu do kraja ako je potrebno. Ali i čep u ustima onima koji su ove događaje spremni da uporede sa intervencijama Sovjetskog Saveza ili NATO-a.

Uostalom, nije ovo tekst u kom ću da izigravam analitičara i geostratega. Nego, imam čudan hobi, volim prašnjave, debele i dosadne knjige. Pravi štreber, priznajem. I stoga ne mogu da prihvatim nametljivu praznoglavost zvaničnog stava Zapada i ubeđenost u ideološku i moralnu nadmoć zapadnoevropske civilizacije koju podržava većina srpskih medija i svakakve malograđanske nevladine ale i akrepi.

Jer, to je priča koja se ponavlja iz veka u vek, ne mareći što su se kolonijalne i druge zapadne imperije udavile u ubeđenosti u svoju superiornost. Menjale su se ideološke potke, ali su uvek bile usmerene i na ovladavanje njima nedostižnim srcem slovenskog prostranstva.

U 16. veku Evropljani su Rusiju doživljavali kao mračnu i zaleđenu zemlju kojom tumaraju vukovi. I ruski susedi Poljaci to su koristili da bi zadobili podršku katoličke Evrope da drže Ukrajinu kao zemlju ljudi niže rase. Zvuči poznato? A onda su poželeli i Rusiju i sukobili se sa neslućenom voljom i njima nepoznatom kategorijom kakva je bila moć despotske monarhije. Koliko god da su prezirali Ivana Groznog i njegov narod, toliko je Ivan Vasiljevič bio uspešniji vladar. Za manje od četiri decenije ostavio je za sobom dva puta veću teritoriju i 30 odsto uvećano stanovništvo. Pri tom, ruski kmet je bio slobodniji i više zaštićen od zapadnoevropskog, pa je rado išao u vojsku i malo mario ako car baćuška svojevoljnog bojarina baci medvedima. Citiraću samo rečenicu iz pisma engleskog ambasadora kraljici Elizabeti: "Ruski car ima više zlata i vojske od svih knezova Svetog rimskog carstva." I gle, Elizabeta se čak verila sa Ivanom Groznim. Čemu superiornost bez zlata?

U narednim vekovima stav prema slovenskom istoku nije se menjao. Tako je Korzikanac takođe bio uveren da je buržoaski liberalizam koji je uvodio u Evropu na talasu ratova i minirevolucija nadmoćan spram slovenskog istoka. Izračunao je i da se pobeda u ratu sastoji od 75 odsto duha i 25 odsto materije. Sa tim uverenjem Napoleon je 1812. pošao u Rusiju siguran da je njegova vojska novog evropskog modela da porazi carsku armiju sastavljenu od oficira plemića i seljaka kmetova. A onda se ispostavilo da je pravilno izračunao i da su duh kmetova, volja ruskog plemstva i moć cara snažniji od novouspostavljenih evropskih vrednosti i dva i po puta veće armije. Jer, ako ruski kmetovi vojnici nečim nisu bili zadovoljni, ipak su na Borodinu noć pred bitku sa pola Evrope obukli čiste košulje, odbili sledovanje votke i pomolili se za spas Matuške Rosije.

Čak i u vreme raspada imperije 1917. taj narod je uspeo da se odbrani od nadmene Evrope, odnosno intervencije Antante i japanskog iskrcavanja u Vladivostok usred revolucije.

Hitler je u svojoj nakaznoj ideologiji više rase samo koncentrisao vekovima nakupljenu uverenost u superiornost zapadnoevropske civilizacije nad slovenskim istokom. Smešno, bio je ubeđen da je narod u Sovjetskom Savezu toliko nesrećan da će da se preda ili čak završi posao za Nemce. A desilo se da je devet miliona boraca Crvene armije i 18 miliona stanovnika bilo spremno da umre za tu zemlju.

Sa drugom ideologijom, istim uverenjem u sopstvenu superiornost i istim prezirom prema civilizaciji slovenskog istoka, ofucane sile zapadnoevropske civilizacije pošle su da upropaste Ukrajinu. I naišli su na isti duh, volju i moć. A još Evropa voli zlato, naftu, gas...

Nastavak na Vesti-online.com...