Izvor: Danas, 23.Mar.2015, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivanje tajne umetničkog pevanja
Beograd - Klavir i stolice na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta, koje su prošlog petka očekivale kandidate za opersku radionicu čuvenog ruskog soprana Ljubov Jurjevne Kazarnovskaje, nisu ni nagovestili kakav trosatni muzički provod očekuje mlade pevače na bini i one koji su sedeli u publici - čista energija i emocija. Tokom svoje prve posete Srbiji, i to u okviru gostovanja ruskih operskih i estradnih umetnika i pedagoga sa Univerziteta za savremenu umetnost iz Moskve, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je organizovao Ruski centar za nauku i kulturu, Ljubov Kazarnovskaja je krajem prošle nedelje održala majstorske radionice u Beogradu i Novom Sadu.
- Uživala sam u glasovima ovih mladih pevača, koji imaju veliki potencijal da naprave karijere. Naravno, moraće jako puno da rade na pevačkoj tehnici, stilu, interpretaciji, ali ovde sam čula zaista glasove divnih boja, osetila da odmah reaguju na svaku moju sugestiju i da je istog momenta sprovode u delo. Ja tu vidim za sebe polje potencijalnog rada sa ovim divnim mladim pevačima sa kojima ću ostati u kontaktu - rekla je u kraćem razgovoru za Danas Ljubov Kazarnovskaja posle radionice u Beogradu.
Na Scenu "Raša Plaović" ušla je u pratnji v. d. upravnika NP Dejana Savića, v. d. direktora Opere Ane Zorane Brajević i soprana Suzane Šuvaković Savić, vokalnog pedagoga Operskog studija "Borislav Popović" za sezonu 2014/2015. Kratko se predstavila i narednih nekoliko sati u potpunosti posvetila mladim pevačima - članovima Operskog studija NP i studentima solo pevanja, čiji se broj tokom "časa" udvostručio. Bilo je upornog ispravljanja tehnike disanja, intonacije, postavljanja glasa, držanja i izražajnosti, pa i ruskog jezika u arijama iz opera ruskih kompozitora, ali i aplauza. Sve po "mustri" njenih učitelja i koncert majstora iz Studija Stanislavski i uz isticanje da je "ljudski glas najlepši muzički instrument dat od Boga" i da "gluma u operi mora da prati radnju i muziku".
- Moji učitelji uvek su mi govorili da tajne umetničkog pevanja ne treba zadržati samo za sebe, već da treba podeliti to iskustvo. U potpunosti se slažem sa njima. Najbolje što mogu da učinim jeste da sa mlađima podelim ono što sam naučila i učim od kolega, učitelja, od života, mog operskog iskustva na međunarodnoj operskoj sceni. Naš posao je često "maglovit" - pevač traga sve dok ne pronađu to nešto zbog čega odjednom shvata i otvara celu priču. Imala sam sreće da radim sa pevačicama kao što su Renata Skoto, Mirela Freni, Elena Obrascova, Irina Arhipova... koje su mi otkrile "ključ" pomoću kog se uloge prave na najbolji način. Moja dužnost je da to podelim sa mladima - objašnjava gošća iz Rusije.
Ona ističe da se u ruskoj operskoj školi izuzetna važnost pridaje glumi i da je tu Konstantin Stanislavski "zakon".
- Na njega se pozivaju i svi veliki američki glumci poput Meril Strip i Džeka Nikolsona, priznajući da su sve naučili od njega. Tako je i u operi, gde su važna unutrašnja osećanja i motivacija - šta i kako uraditi, kakav je lik koji se tumači. Nije samo - stani i pevaj - to ostavlja loš utisak. Morate da osetite lik - da budete on. Zato je tu Stanislavski, koji nam otvara novi svet interpretacije. Reditelj Džejms Livaj mi je, kad smo radili "Onjegina" u Metropolitenu, govorio: "Ljubov, ti osećaš Čajkovskog i poeziju, ne znam ruski, ali osetio sam sve u intonaciji". Objasnila sam mu da je to zbog Stanislavskog, jer je on protumačio dinamiku cele partiture, objasnio svaki piano, forte, krešendo i kakvu motivaciju nosi u sebi - kaže Ljubov Kazarnovskaja, govoreći o iskustvima i tradiciji ruske vokalne škole.
Ova Moskovljanka školovana na Moskovskoj muzičkoj državnoj akademiji i Konzervatorjumu, sa prestižnom ruskom i svetskom karijerom lirskog soprana nalazi se među najznačajnijim muzičarima 20. veka sa britanske Kembridž liste. Na Moskovskom konzervatorijumu debitovala je sa ulogom Tatjane u "Evgeniju Onjeginu", koja je postala u neku ruku njen zaštitni znak i na svetskoj operskoj sceni. Bila je vodeći sopran u Boljšoj i Marinski teatru do 1989, kada je posle audicije za Verdijev "Rekvijem" u Salcburgu, a na poziv Herberta fon Karajana, započela međunarodnu karijeru.
Pevala je na svim velikim svetskim operskim scenama, radila sa najpoznatijim dirigentima i pevačima. Mnogi je pamte po evropskoj premijeri opere "Kockar" Sergeja Prokofjeva u milanskoj Skali, a za sada je prva i jedina ruska operska umetnica koja peva Salomu Riharda Štrausa. Na repertoaru ima više od 50 opera, ne zapostavlja ni solo pesmu i kamernu muziku, snimala je za Filips, Dojč Gramofon, Naksos record, a na ruskoj televiziji i radiju ima svoje muzičke emisije.
Glas i violina
Ljubov Jurjevna Kazarnovskaja vodi i svoju Akademiju za mlade muzičare "Glas i violina", koja radi u više muzičkih prestonica širom sveta - od Rima i Barselone, preko Moskve i Petrograda do Tel Aviva. Prema njenim rečima, namenjena je mladim operskim pevačima i violinistima, koji zajedno sa pijanistom formiraju male orkestre i svi zajedno prave produkcije poput "Boema", Devete Betovenove simfonije, Verdijevog "Rekvijema", "Figarove ženidbe" i "Seviljskog berberina".
Saveti i saradnja
Na majstorskoj radionici u Beogradu najjači utisak na gošću iz Rusije ostavila je mecosopran Višnja Radosav, član Operskog studija NP. Mlada pevačica izjavila je za Danas da je na opersku radionicu kod Kazarnovskaje došla "vođena biografijom ove svetski poznate pevačice, jer je bila sigurna da će dobiti mudre savete, što se i potvrdilo". "Nadam se da će sve teći po planu koji smo upravo napravili i da će biti lepe saradnje već ove godine", kaže Višnja Radosav, koja je u Beogradskoj operi debitovala u februaru 2014. ulogom Fenene u operi "Nabuko", a potom pevala i Suzuki u "Madam Baterflaj".
Pogledaj vesti o: Moskva
