Izvor: B92, 02.Mar.2012, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olga Slavnikova u "Arhipelagu"
Čitaoce koji su se već sreli sa putem njenog romana " 2017" u ediciji "Sto slovenskih romana" koju za Srbiju objavljuje "Arhipelag" obradoviće vest da je isti BEogradski izdavača "Arhipelag” je 1. marta predstavio nnajnoviji roman rusko književnice Olge Slavnikove "Laka glava" u elitnoj ediciji "Zlatno runo".
Roman se u Rusiji pojavio pre samo nekoliko meseci, a zasluga da je tako brzo stigao do naših čitalaca pripada publicisti, novinaru i prevodiocu LJubinki Milinčić, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja godinama živi u Moskvi i pomno prati rusku kulturnu i političku scenu.
Slavnikovoj je "2017" donela prestižnu nagradu "Ruski Buker" i ona danas važi za jednog od najčitanijih i najprevođenijih ruskih pisaca i i srpko izdanje "Lake glave" je jedno od prvih u svetu.
Za razliku od ljubavnog, avanturističkog i političkog romana "2017" u kome autorka govori o novoj revoluciji na stogodišnjicu Oktobarske, i koja je u znaku istih ideologija i u identičnim uniformama koje su korišćene 1917. godine , sada je radnju smestila u aktuelnu Rusiju, pre svega Moskvu.
Maksim T. Jermakov, junak u novom romanu, suočava se s moćnom službom bezbednosti koja od njega zahteva da u ime viših interesa izvrši samoubistvo. Tako se ovaj stručnjak za marketing, koji veruje da su mu poznati svi oblici modernih manipulacija, susreće s kafkijanskim košmarom u savremenoj Moskvi, sažeo je potku romana Božović i objasnio da na njoj Slavnikova gradi sliku zemlje i naroda koji nastoje da uklope ono što donosi novo vreme sa tradicijom prethodnih.
Njen junak bira da se bori s pretnjama i iskušenjima, što ga dovodi u dramatične situacije, uzbudljive preokrete i prilike u kojima se sreće sa novom vrstom političara i tajkunimma, tajnim agentima i tajnim operacijama, avanturama na internetu i na ljubavnom planu a vrhunac je teroristički napad u stanici metroa koji potresa Moskvu.
Roman je izazvao burne polemike u ruskoj javnosti, ali svi se slažu da je ovo prvi slucaj u ruskoj literaturi da je pisac izabrao da se junak suprotstavlja tajnim službama i državnoj bezbednosti, a nije samo njihova žrtva.
Slavnikova (55) koja je nakon diplomiranja na Uralskom univerzitetu izvesno vreme radila kao naučni saradnik a potom kao urednik književnih listova i časopisa da bi se posle uspeha pet romana i zbirke pripovedaka posvetila samo književnom radu.
