Izvor: Vostok.rs, 21.Sep.2012, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgonetka globalnog otopljenja - metan
21.09.2012. -
Ruski naučnici iz dalekoistočnog odelenja Akademije nauka otkrili su preko 200 mesta emitovanja metana na Arktiku, u severnom delu mora Laptevih. Prečnik dva polja je veći od jednog kilometra, saopštio je šef ekspedicije na brodu „Viktor Bujnicki“ Igor Semiletov. Po rečima istraživača, ovo otkriće će pomoći da se bolje shvati globalno otopljenje na planeti.
Mnogi stručnjaci tvrde da se emitovanje metana u arktičkim širinama moglo zapaziti i ranije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Po rečima šefa katedre za ekologiju biološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta, Dmitrija Zamolodčikova, ovaj fenomen se objašnjava prirodnim procesima:
- Ovo može dovesti do katastrofalnih posledica u najskorijoj budućnosti, zato što će se procesi emitovanja metana povećavati, a metan je moćan gas s efektom staklene bašte. To će stimulisati otopljenje i krenuće se po principu geometrijske progresije, odnosno proces će se odvijati sve brže i brže. Usled toga planeti preti opasnost od bezbroj nevolja i loših posledica.
Po mišljenju drugih istraživača, pošto je to prirodan proces, postoje pozitivne povratne veze, koje jačaju emisiju metana, i negativne, koje dovode do jačanja apsorpcije metana. Među bakterijama ima onih koje stvaraju metan i menatotrofnih koje metan mogu da koriste u procesu svoje životne delatnosti. One ga zaista troše, jer se prilikom oksidacije metana dobija energija. U prirodnim ekosistemima prisutne su i jedne i druge bakterije. One koje jedu metan žive tamo gde ima dovoljno kiseonika, one koje proizvode metan žive tamo gde ima malo kiseonika. Teško je pitanje na koji način će se poremetiti bilans između sinteze metana i potrošnje metana. Otopljenje u tundrama može dovesti do smanjenja vlažnosti tundre, a to će aktivirati metanotrofiju. Odnosno, postoje procesi koji dovode do jačanja stvaranja metana i do povećanje potrošnje metana. Moguće je da u budućnosti dobijemo relativnu ravnotežu između proizvodnje metana i njegove potrošnje.
Ipak, drugi naučnici insistiraju na tome da ovaj proces može dovesti do mnogo težih posledica. Kurs-direktor katedre za ekološku održivost i „zelene tehnologije“ Kiljskog univerziteta Šaron Džordž smatra da će velike količine emitovanja metana dovesti do efekta „snežne lavine“, zbog čega klimatske promene mogu postati nepovratne:
- S metanom živimo odavno. Sad njegov nivo raste, između ostalog, zbog poljoprivredne delatnosti. To zabrinjava stručnjake koji se bave klimatskim promenama. Osim toga, jedna od karakteristika metana sastoji se u tome što se on dugo zadržava u atmosferi. Promene izazvane čovekovom delatnošću utiču na klimu. Istorija čovečanstva je prekratka da bi se pravila poređenja. Ipak, imamo odličan primer klimatskih promena koje su otišle vrlo daleko – to je planeta Venera. Ljudi ne mogu da zamisle da posledice globalnog otopljavanja mogu biti toliko tragične. Mislim da se upravo zbog toga malo govori o emitovanju metana.
Mnogima je svojstven prekomerni optimizam, zato što se ovaj efekat ne vidi neposredno. Ukoliko ljudi budu shvatili da se proces zaista odvija menjajući našu atmosferu i ukoliko postanu svesni opasnosti koju metan donosi, pretnja će za njih postati realnija. Ljudi su uvek vrlo skeptički raspoloženi prema onom delu naučnog znanja koje nije precizno dokazano, kad naučnicima ne polazi za rukom da sve izmere.
Otkriće ruskih naučnika već izaziva polemiku u svetu nauke. Međutim, istraživači se slažu u tome da će ono pomoći boljem shvatanju mehanizma klimatskih promena i ponovo će privući pažnju široke javnosti za problem globalnog otopljenja.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Truthout.org/cc-by-nc-sa 3.0
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
