Izvor: Glas javnosti, 30.Jul.2009, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema više majke Rusije
MOSKVA - Litvaniju, Estoniju i Letoniju, „simbole pobede“ nad „lošim Sovjetima“, SAD i Evropa su dugo zalivale raznim donacijama i kreditima i otvarale im sva vrata međunarodnih organizacija. Ove tri zemlje trebalo je da budu „primerni đaci“ - dokaz da je sve „fantastično“ kad se slušaju „roditelji“. Na Rusiju se u Vilnjusu, Talinu i Rigi od devedesetih gledalo sa visine, maltene sa gađenjem. Euforija izazvana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << osećanjem ekonomske nadmoći dostigla je vrhunac na prelazu vekova, kad je Rusija prolazila kroz tešku ekonomsku i društvenu krizu. Međutim...
Jesen narodnog besa
Premijer Letonije Vladis Dombrovskis izjavio je pre nedelju dana da Riga neće prihvatiti zahtev MMF da drastično smanji penzije, kako bi dobila 200-milionsku tranšu 7,5 milijardi evra teškog „stabilizacionog kredita“. Dambrovskis, uhvaćen između dve vatre (socijalni nemiri odmah, ukoliko se odluči za smanjivanje penzija ili socijalni nemiri kasnije, ukoliko se ne dobije „pomoć“ od MMF), odlučio se za ovu drugu varijantu.
Očekuje se da će BNP Letonije u 2009 pasti za najmanje 15 odsto, a da će stopa nezaposlenosti biti 15 odsto. MMF od Letonije traži da budžetski deficit ograniči na 3,6 odsto od BNP, a najbolje što Riga može da ponudi je 10 odsto. Dalje, Unija traži od Letonije da pola zajma potroši na pomoć bankama (uglavnom u vlasništvu Šveđana), što se nimalo ne sviđa Letoncima. Zbog svega ovog, mnogi analitičari predviđaju da će ova jesen u Letoniji biti „jesen narodnog besa“.
Zatvorena slavina
Euforija nije dugo trajala. Ispod fasade divne „liberalno-demokratske kuće“ koju su gradili sa svojim zapadnim partnerima, ispod poplave „uspešnih“ malih i srednjih preduzeća koja su hvaljena po evropskim ekonomskim forumima, počeli su da se ukazuju trulež dugovanja, nedostatak strateških sirovina i nepostojanje jake industrijske baze. Baltički „tigrovi“, čiju je ekonomiju nekad održavala sovjetska centralizovana planska privreda, zamenili su jednog „sponzora“ drugim, bogatijim. I niko se, osim par ekonomista koji su momentalno proglašavani „ljudima prošlosti“, nije usuđivao da se zapita „a šta kad Zapad prestane da upumpava pare?“ Na žalost tri nacije, otrežnjenje je došlo prebrzo: pojava svetske ekonomske krize označila je i početak kraja „ekonomskog čuda na Baltiku“. To jest, „ekonomsko čudo“ i dalje postoji, ali sada je to već „čudo“ u onom negativnom smislu te reči. „Države sa najvećim ekonomskim rastom 2004-2006“ odjednom su ostale bez tržišta za plasman svojih proizvoda, bez svežih kredita, a sa nagomilanim dugovima, surovim zahtevima MMF i rastućim socijalnim problemima.
Slobodan pad
Ekonomija Litvanije potonula je u drugom kvartalu ove godine za neverovatnih 22,4 odsto, prenosi internet sajt „Blumberg“. Ovaj podatak, uz pad od 13,3 odsto u prvom kvartalu, znači da je država u najgoroj recesiji od proglašenja nezavisnosti 1990. godine i zemlja najgore pogođena krizom u EU (doduše, Estonija i Letonija tek treba da objave podatke za drugi kvartal). Industrijska proizvodnja u ovom periodu je doživela katastrofalan pad (20,4 odsto), a stvari stoje još gore sa maloprodajom (pad od 27,7 odsto).
Devalvacija
Švedske banke SEB AB i Svedbank AB, najveće u Litvaniji, Letoniji i Estoniji, zabeležile su u proteklih par meseci rekordne gubitke, zbog sve slabije naplate rata kredita. Para nema u privredi, pa ni građani nemaju otkud da vraćaju dugove. Ekonomisti sada spekulišu o tome da će biti neophodno da tri zemlje devalviraju svoje valute:
- Niko nije očekivao da će njihov bruto nacionalni proizvod (BNP) nestajati ovakvom brzinom - kaže Žolt Pap, analitičar KBC grupe. - Ovo će pokrenuti pitanje devalvacije u celom regionu. Baltičke zemlje moraju ozbiljno da preispitaju svoje devizne režime.
Litvanija je, poput Letonije i Estonije, članica proevro valutnog mehanizma, što znači da je njena valuta, litas, vezana za evro. Međutim, ceo mehanizam je uslovljen pravilom da zemlje-članice moraju držati budžetski deficit u granici od tri odsto od BNP.
