Izvor: Politika, 14.Sep.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na istok, mladiću, na istok
Kada bi ruski imperator Petar Veliki danas vaskrsnuo, i kada bi kao pre tri veka ponovo odlučivao na koju stranu zemlje da premesti prestonicu, koja se i tada nalazila u Moskvi, ne bi gledao na zapad, ka Sankt Peterburgu, već na istok – ka Vladivostoku.
Ovakav stav dobio je svoju potvrdu na prošlonedeljnom samitu država članica Organizacije za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEK), održanom u dalekoistočnom gradu, nekadašnjoj ratnoj bazi ruske mornarice, udaljenom čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedam časovnih zona od Moskve.
Tokom foruma kojem su prisustvovali predstavnici 21 zemlje, među njima i lideri vodećih država u regionu – Rusije, Kine, SAD, Japana... – potpisano je mnogo dokumenata koji će definitivno odrediti budućnost ne samo država učesnica, već i sveta uopšte, preneli su izveštači.
Reč je pre svega o borbi protiv korupcije, jačanju finansijskog sistema, izbegavanju većih kolebanja cena na svetskom tržištu, smanjenju potrošnje energije...
U mnoštvu predloženih ideja, našla se i ona o stvaranju neke vrste alternative Međunarodnom monetarnom fondu, kako bi se izbegle protivrečnosti koje se trenutno javljaju u funkcionisanju ove organizacije u odnosima sa Evropskom unijom.
Na kraju je izdato zajedničko saopštenje koje u naslovu jasno ukazuje šta predlažu svetske glave: „Integracijama do rasta, inovacijama do prosperiteta”.
Da Rusija svoju budućnost umnogome vezuje za oživljavanje istočne obale, koja je direktno suočena američkoj, potvrđuje i podatak da je za rekonstrukciju Vladivostoka, kao i njegovu pripremu za ugošćavanje učesnika Foruma utrošena čak 21 milijarda dolara.
Interesantno je da je, usled problema vezanih za kvalitetno upravljanjem gradom toliko udaljenim od Moskve, ruska vlada u jednom trenutku razmatrala mogućnost iznajmljivanja Vladivostoka i celog primorskog kraja Kini, na duži period. Ipak, od toga se odustalo.
U Moskvi sada ne žale za potrošenim. Očekuju da će se grad od 600.000 ljudi pretvoriti u centar u kojem će se zaključivati veliki poslovi, prodavati, kupovati, gde će dolaziti i oni koji su se u tome već ogledali i oni koji u tu igru tek stupaju.
Onu 21 milijardu dolara treba nekako vratiti, višestruko uvećano. Ne odmah, ali svakako u godinama koje će uslediti.
Finansijska nestabilnost u Evropi, pa i na Zapadu šire, samo je potencirala potrebu da se Rusija više okrene onima sa kojima sarađuje u nekim drugim delovima sveta.
Kao najveća država na azijskom kontinentu, prirodno se usmerila ka istoku. Tamo su neke od najdinamičnijih ekonomija današnjice, pre svih Kina, Malezija, Tajland, Južna Koreja, Indonezija... Zemlje koje se javljaju kao potencijalno jaki poslovni partneri, bilo da je reč o trgovini energentima, gotovim proizvodima, ili vrhunskoj tehnologiji.
„Rusija je suviše dugo zanemarivala svoje istočne susede, pre svih Kinu. A pri tome je i stvorena upravo kako bi bila most između Evrope i Azije”, napisao je Pjer Avril iz francuskog „Figaroa”.
Leonid Ivašov, predsednik ruske Akademije geopolitičkih problema, dodaje: „Kriza u Evropi, to je, pre svega kriza Zapada, kriza takve civilizacije koja je htela svoj model da nametne celom svetu. Rusija je sposobna da zainteresovanima predloži sasvim drugačiji put”.
Vladimir Putin je predloženi put već nazvao – Evroazijski savez.
Stručnjaci ipak nisu u potpunosti ubeđeni u moguće domete takve politike. Ruski daleki istok je u proteklih deset godina ostao bez dva miliona žitelja.
Moskva bi da Kini i Japanu prodaje više nafte i gasa, ali na izgradnju energetskih prerađivačkih postrojenja na pacifičkoj obali, ili cevovoda kojima bi energenti stizali iz delova Rusje gde se crpu, moraće da se sačeka.
Istovremeno, kako navodi Avril, ruska elita isuviše je evropska da bi napravila tako oštar zaokret i preko noći se usmerila ka istoku. Taj proces će da potraje.
Ali i svet se promenio: Rusija je trenutno na prvom mestu liste proizvođača nafte sa 10,360 miliona barela dnevno. Kontroliše najveća svetska izvorišta prirodnog gasa, čiji je tradicionalno glavni potrošač – Evropa. Sada strateški partneri najveće države na svetu postaju zemlje Azije. Ne samo trgovinski, već i u svim drugim oblastima međunarodnog delovanja.
Centar sveta, polako ali sigurno, premešta se u Aziju, stav je vodećih stručnjaka i političara. Rusija u tom procesu ne samo da je jak igrač, već opravdano stremi i ka ulozi njegovog lidera.
Polovinom 19. veka, ukazujući gde je budućnost tada mlade američke države, novinar Horas Grili skovao je čuveni poklič: „Na zapad, mladiću, na zapad”!
Danas, predsednik Putin kao da uzvikuje – „Na istok, mladiću, na istok!”
Slobodan Samardžija
objavljeno: 15.09.2012.
