Izvor: Politika, 08.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva nikad nije ni razmatrala vojnu intervenciju u Ukrajini
Rusija nije menjala i neće menjati svoj stav o pitanju Kosova. Potpuno podržavamo Srbiju, kako je to apsolutno nepromenjivo bilo i pre
Kriza u Ukrajini, koja traje već mesecima a ovih dana je „začinjena“ odlukom vlasti u Autonomnoj Oblasti Krim da održi referendum o odvajanju od Ukrajine i prisajedinjenju Ruskoj Federaciji, u punoj napetosti drži celu Evropu. Šta iz svega može da se izrodi, za „Politiku“ govori ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Čepurin.
Da li je moguća vojna intervencija u Ukrajini i kakve bi to posledice izazvalo?
Bilo kakva vojna intervencija nikada nije razmatrana i ne razmatra se. Nije potrebno objašnjavati šta Ukrajina znači za Rusiju. Ono o čemu vi govorite jeste pružanje od strane ruskog Saveta Federacije prava na upotrebu oružanih snaga u slučaju stvarne pretnje za život i zdravlje miliona Rusa, koji žive tamo, naših sunarodnika. Sve to je imalo samo jednu svrhu – da se, bukvalno, ohlade usijane glave. Da se smire. A zašto je to bilo potrebno? U Kijevu se dogodio oružani državni udar i nasilno osvajanje vlasti. Na Majdan nisu dolazili ljudi iz Rusije. Tamo su trčali kao miševi sasvim drugi ljudi, pozivajući da bude smenjena zakonita vlast u Ukrajini.
To je provociralo državni udar.
Poslednji argument koji su iskoristili urotnici jako me podseća na Irak i neko tajno hemijsko oružje koje je on navodno imao. Gde je ono? A u Kijevu su govorili o snajperistima. Postalo je jasno da su snajperisti angažovani sa sasvim druge strane. Gde je istraga?
Rekao bih nekoliko važnih stvari o događajima u Ukrajini.
Prva, to je bezakonje. Ono o čemu govorimo jeste ultranacionalizam, i to nisu samo reči, postoji hiljadu primera.
Drugo šta smo videli jeste – iživljavanje. Ja ne govorim o onim mladim ljudima iz specijalnih jedinica „Berkut”, koji su stajali nekoliko meseci pod vatrenim hicima. Njih su tukli. I ko ih je tukao? To su fašisti koji su i u Čečeniji ubijali Ruse. Oni su oteli gubernatora Volinske oblasti, vezali ga lisicama, po hladnoći su ga polivali vodom. To je ludo. O tome na Zapadu ćute.
A onda naredna stvar: kakve su akcije preduzimane posle državnog udara?
Prva njihova odluka bila je da ukinu ruski jezik. Koji je maternji jezik za skoro polovinu zemlje. Da li je to demokratski?
Govorim o imenovanju novih gubernatora. Ko su oni i ko je imenovan na ta mesta. Tajkuni koji su sve pare Ukrajinaca izneli iz zemlje. Upravo je to ono čime je nezadovoljno stanovništvo. Dobar rezultat demokratske revolucije.
Sada su stavili na glasanje i odluku o ukidanju ćirilice nakon hiljadu godina njenog postojanja – „divna odluka“.
Juče se pojavila aktivna grupa koja se zalaže za uspostavljanje baza NATO u Ukrajini. U situaciji u kojoj se sada nalazi zemlja – ekonomskim problemima, suprotstavljanjima unutar zemlje. Kako može Rusija na to da gleda?
Tokom dve nedelje u Rusiji je iz Ukrajine zatražilo azil 143.000 ljudi. I to je tek početak. Pogledajte koliko je u Srbiji izbeglica. A to je problem za zemlju. Sve krize koje su u raznim državama nametnute na ovakav način nikada se nisu završavale dobro. I vi to znate. I u Jugoslaviji 1999. godine – hiljade ubijenih, srušena privreda, osiromašeni uranijum, ekološka katastrofa – i Račak, kao povod za uništavanje zemlje! Šta sad hoćemo? Da se u centru Evrope, u zemlji sa 45 miliona stanovnika, koja je naš najbliži prijatelj, zapali bratoubilački rat. Zbog nekog nepogrešivog sudije koji ne može da savlada svoje živce.
Imatri-četiri predloga kako bi se mogla regulisati kriza.
Prvo, ako samoproglašene vlasti Kijeva stvarno žele dobro svojoj zemlji, neophodno je da se dogovore sa svim političkim snagama. Postoji sporazum od 21. februara, kojem su svedočili predstavnici Nemačke, Francuske i Poljske. Treba formirati vladu nacionalnog jedinstva, koja bi uključivala sve, a ne samo predstavnike zapadne Ukrajine.
Drugo, potrebno je normalizovati situaciju u zemlji. Sprečiti bezakonje i održati izbore. Slobodne i demokratske.
Treće, potrebno je na referendumu usvojiti novi ustav u kojem bi bili uzeti u obzir interesi svih političkih snaga i svih regiona Ukrajine. Sa moje tačke gledišta, to je jasna i demokratska pozicija.
U čemu je sličnost a u čemu razlika između onoga što se dešava na Kosovu i ovoga što se danas dešava na Krimu?
Svi su primetili, a posebno u Srbiji, nedavnu izjavu Vladimira Putina. Odmah se vidi da on govori o dvostrukim aršinima. Direktno ću vam reći: Rusija nije menjala i neće menjati svoj stav o pitanju Kosova. Potpuno podržavamo Srbiju, kako je to apsolutno nepromenljivo bilo i pre.
Mi u ambasadi dobijamo neverovatno mnogo obraćanja u vezi sa podrškom za naše stavove o Ukrajini. Veoma cenimo odnos srpskog naroda i rukovodstva Srbije prema nama. I mislim da je sada trenutak kada je potrebno razmisliti o situaciji u Evropi. Jer za šta je zainteresovana Evropa? Ona je, pre svega, zainteresovana za mir. A drugo, zainteresovana je za razvoj.
Dakle, zainteresovani smo da nađemo to što bi u našim zemljama podsticalo želju da se prevazilaze razmimoilaženja. I sada imamo prostor da pronađemo epilog koji bi kontinent učinio mirnim.
Šta mora da uradi EU da bi pomogla smirivanju situacije, i da li to uopšte želi?
Evo da pogledamo koje su zemlje potvrdile i na svoj način garantovale sporazum od 21. februara. To su sve evropske zemlje, posebno Nemačka i Francuska. Pre nekoliko sedmica oni su došli do zaključka da je to realan izlaz. Zašto da ne?
Mi Sloveni imamo vrlo dobru vrlinu – žudnju za pravednošću. I kada se borimo za pravdu, nikada se ne zaustavljamo. Idemo do kraja. A u Rusiji postoji poslovica: da nije Bog u snazi nego u istini. Potrebno je učiniti sve da se ljudi u Ukrajini, i na Zapadu i na Istoku, ne bi se osećali pobeđenim.
Mnogo je ružnih optužbi izrečeno ovih dana na račun predsednika Vladimira Putina. Izrekli su ih Hilari Klinton, Džon Mekejn, Karl Bilt... Putin se nije upleo u raspravu takvog tipa, kako to objašnjavate?
A ko su ti ljudi? Srbi dobro poznaju i Hilari Klinton i one slične njoj. Vladimir Putin je na sva postavljena pitanja o ukrajinskoj drami dao odgovor. Potrebno je bez korišćenja dvostrukih standarda reći – da li želimo rat ili želimo mir? Da li želimo demokratiju ili da pobednik dobije sve? Da li želimo da svi imaju svoja prava, ili ne?
I dobro bi bilo ako bi pravdu osetili sami Ukrajinci. Jer kada pogledate na sadašnju nelegitimnu ukrajinsku vladu, ona traži legitimitet. Ali na pogrešnom mestu. Traži legitimitet na Zapadu, a trebalo bi da ga traži od sopstvenog naroda.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 08.03.2014.
Pogledaj vesti o: Moskva, Rat u Ukrajini
.jpg)
