Izvor: Večernje novosti, 06.Sep.2014, 00:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Minsk: Učinjen korak prema miru

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA NA jugoistoku Ukrajine, gde se žestoko ratuje poslednja tri meseca, danas u 18 sati po lokalnom vremenu, trebalo je da otpočne primirje kojim bi se napravio prvi korak ka trajnom miru. To je dogovoreno na pregovorima u Minsku koji su trajali više od dva sata. Po podne potpisan je i dokument o primirju koji je nazvan „protokol“ i sadrži 14 >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tačaka koji preciziraju kontrolu primirja, ali i razmenu zarobljenika. Ukrajinu je u Minsku predstavljao bivši predsednik Leonid Kučma, a pobunjenike Donjecke narodne republike Aleksandar Zaharčenko i premijer Luganske narodne republike Igor Plotnicki. Pored njih u pregovorima su učestvovali predstavnica OEBS-a Hajdi Taljavini kao i ruski ambasador u Kijevu Mihail Zurabov. Predsednik Porošenko je pred početak pregovora u Minsku rekao da će, ako se potpiše protokol, on narediti Generalštabu da se obustavi vatra. I predstavnici pobunjenika su kazali da su za primirje. Oni su insistirali da se stvori zona bezbednosti podeljena na pet sektora gde će biti posmatrači OEBS-a. Tražili su i da se nad tom zonom zabrani letenje ukrajinskoj vojnoj avijaciji.KREMLj POZDRAVLjA Kremlj pozdravlja današnji sporazum o prekidu vatre između Kijeva i proruskih aktivista i apeluje na sve strane da ga se doslovno pridržavaju, saopštile su danas ruske novinske agencije, a Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, navodi kako je sporazum usledio na inicijativu Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Uoči pregovora u Minsku svi su bili za potpisivanje dogovora o primirju ali su imali neke svoje uslove. Upravo zbog toga mnogi sumnjaju da će se i pored potpisa, neprijateljstva brzo obustaviti i da će se dogovor zaista poštovati na obe strane. Da bi stimulisala Rusiju i pobunjenike da se potpiše dogovor o primirju, EU je saopštila da je spremna, u slučaju uspešnog okončanja razgovora, da odloži uvođenje novih sankcija RF. A u slučaju da ne dođe do pravog primirja, EU je rešena da uvede nove sankcije koje bi trebalo da osete ruski naftaši, konkretno „Rosneft“, „Gasprom-neft“ i „Transneft“. Tim kompanijama će biti onemogućeno uzimanje evropskih kredita. Posle samita NATO-a u Velsu Porošenko je izjavio kako je dobio obećanje od članica alijanse da će od njih dobiti „leteće i neleteće oružje uključujući i ono visokoprecizno“. Ali ono što je za sada konkretno Porošenko dobio jeste pomoć od 15 miliona evra, što je u ovakvoj situaciji kad se ratuje, kap u moru. Porošenko je rekao da će se on zalagati za ulazak Ukrajine u NATO, ali će o tome odlučiti narod kad se za to stvore uslovi. On je svestan da za sada Ukrajina ne ispunjava uslove za ulazak u tu vojnu alijansu. Moskovski vojni eksperti tvrde da Porošenko diže sebi rejting pred izbore kad kaže da će dobiti od NATO visokoprecizno oružje. Glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko kaže da ukrajinski predsednik blefira da bi prikrio poslednje poraze svoje armije.AMBASADOR Novi američki ambasador Džon F. Teft stigao je danas u Moskvu. Američki predsednik Barak Obama je 11. jula imenovao Tefta za ambasadora u Rusiji, čije ministarstvo spoljnih poslova je potom dalo agreman. Teft je karijerni diplomata, a prethodno je bio američki ambasador u Litvaniji, Gruziji i Ukrajini. Mesto američkog ambasadora u Moskvi je upražnjeno od februara kad je tadašnji ambasador Majkl Mekfol najavio povratak u SAD. Čak i kad bi Amerikanci hteli da daju svoje krilate rakete ili precizne bombe, Ukrajina nema avione sa kojih bi mogla da ih upotrebi. Eksperti objašnjavaju da američku visokopreciznu bombu ne može da baci ukrajinski SU-25. Obe zaraćene strane u petak su saopštavale o svojim ratnim uspesima i velikom broju poginulih i ranjenih protivničkih vojnika. Pobunjenici tvrde da su pobili oko 50 ukrajinskih vojnika, a vojska lojalna Kijevu se hvali da je pobila dvostruko više ruskih vojnika. Glavne borbe danas su vođene oko grada metalurga Mariupolja. Pobunjenici su artiljerijom uništili prvu liniju ukrajinske odbrane ali se nacionalna garda ukopala na rezervnim pozicijama. U Mariupolju su organizovali dobrovoljačke odrede za zaštitu grada. To je potvrđeno u gradskoj upravi lojalnoj vlastima u Kijevu. Kao instruktori za obuku dobrovoljaca angažuju se penzionisani oficiri. Ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da se u Luganskoj i Donjeckoj oblasti nalazi šest hiljada vojnika i oficira regularne ruske armije.BAROZO PRIZNAO Pres-sekretar evrokomesara Žozea Baroza potvrdio je da su u Kremlju u pravu kad tvrde da je Putinova rečenica o tome kako ruska armija može da zauzme Kijev za dve nedelje - izvađena iz konteksta! Barozo je u Briselu svoje kolege informisao u Savetu Evrope o telefonskom razgovor sa Putinom, posle čega je neko predao italijanskom novinaru deo razgovora. Barozo je morao da demantuje tekst o sadržaju razgovora sa Putinom koji se pojavio u italijanskoj štampi da bi sačuvao svoj obraz jer je predsednička administracija u Kremlju bila spremna da objavi stenogram, ali i tonski snimak razgovora Putin-Barozo. U Kijevu takođe kažu kako je u bitkama u Donbasu već poginulo više od dve hiljade ruskih vojnika. Taj podatak je novinarima saopštila ukrajinska vojna obaveštajna služba. Na drugoj strani Ministarstvo odbrane Rusije je više puta negiralo informacije iz Kijeva kako ruska regularna vojska ratuje na istoku te zemlje. Ali o tome da dobrovoljci iz Rusije idu i ratuju na strani pobunjenika, u Moskvi ne skrivaju. I predsednica Saveta federacije (senata) Rusije Valentina Matvijenko je danas izjavila da se u redove dobrovoljaca u Donbasu prijavljuje sve više građana Rusije. POGREŠNO Severnoatlantski savez (NATO) bi trebalo da rasporedi 4.000 pripadnika snaga za brzo reagovanje ne u Poljskoj, protiv Rusije, već u Iraku koji je delimično zauzela grupa Islamska država, izjavio je predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume (donjeg doma parlamenta) Aleksej Puškov. - NATO se bavi pogrešnim stvarima - naveo je Puškov na njegovom nalogu na društvenoj mreži „Tviter“. OBAMA ISTOVREMENO I OPTIMISTA I SKEPTIK PO PITANjU PRIMIRJA Američki predsednik Barak Obama rekao je da je istovremeno i optimista i skeptičan kad je reč o dogovorenom primirju i pozvao svoje evropske saveznike da se dogovore o novim sankcijama protiv Rusije, koje bi mogle da budu povučene u slučaju da mirovni plan opstane. "Uz poštovanje dogovora o prekidu vatre, mi smo, naravno, optimisti, ali s obzirom na prethodno iskustvo, i skeptični da li će ga separatisti poštovati, a Rusi prekinuti da narušavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. To tek treba da se proveri", rekao je Obama. Američki predsednik je rekao da je na samitu NATO-a u Velsu poslata jasna poruka Rusiji da će njene akcije imati posledice i da su SAD i Evropa odredile mere kojima bi produbili i proširili sankcije u ruskim sektorima finansija, energetike i odbrane.

Nastavak na Večernje novosti...