Izvor: Večernje novosti, 15.Avg.2016, 09:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lukašenka brine "cveće"

Belorusija usvojila novu vojnu doktrinu, čak petu u poslednjih 20 godina. Poseban oprez prema pritiscima da se izazovu neredi MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA Glavna opasnost Belorusiji ne preti od napada NATO već od "cvetnih revolucija" i "hibridnih ratova". To je glavna procena nove vojne doktrine koju je potpisao predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. Razlog obnavljanja vojne doktrine je nova vojnopolitička >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << situacija u Evropi i svetu. Iz teksta doktrine se vidi da su u Minsku svesni da će Zapad i dalje pomagati raznim nevladinim organizacijama kojima je cilj da svrgnu legitimno izabrano rukovodstvo. Kad se govori o "hibridnim" ratovima, onda u Minsku misle pre svega na razne informativne pritiske i provokacije da se izazovu neredi. Predsednik Lukašenko je više puta isticao da vojna doktrina Belorusije ima isključivo odbrambeni karakter, jer ta zemlja nikoga ne namerava da napada, ali je spremna da brani granice i suverenitet. Belorusko rukovodstvo ističe da nijednu državu ne smatra neprijateljem i pridržava se principa rešavanja sporova mirnim putem.STRANI OBAVEŠTAJCI MINISTAR odbrane Andrej Ravkov objašnjava da nova doktrina uzima u obzir sve mogućnosti neprijateljstva prema Belorusiji uključujući i oružane konflikte isprovocirane spolja pomoću elemenata "hibridnog rata". To su razlozi zbog kojih će se budno pratiti delovanje stranih obaveštajnih službi protiv Belorusije. - Belorusija nema nikakvih teritorijalnih pretenzija prema susednim zemljama. Iako ne nameravamo da ratujemo, moramo imati dobro naoružanu armiju da nekome ne padne na pamet da nasrne na našu zemlju - objasnio je Lukašenko. Za vreme Lukašenkove vladavine Belorusija je više puta menjala vojnu doktrinu kao i koncepciju nacionalne odbrane. Prvi put je to bilo 1995, pa 2001, 2010, 2011. i 2014. godine. Moćne države ne samo što šire uticaj, nego se "mešaju u unutrašnje stvari manjih država" i "jačaju ekstremizam i separatizam". Iako u beloruskoj koncepciji ne piše konkretno koje zemlje pomažu ekstremistima i separatističkim pokretima nije teško pogoditi odakle ide najviše novca nevladinim organizacijama. U dokumentu se ističe da će Belorusija i dalje jačati odnose u saveznoj državi sa Rusijom, kao i u organizaciji Dogovora kolektivne bezbednosti u koji ulaze pored Rusije, Belorusije, Kazahstana još i Jermenija, Kirgizija i Tadžikistan. Ranije su članovi tog dogovora bili i Uzbekistan, Azerbejdžan i Gruzija. Što se tiče odnosa sa EU, rukovodstvo u Minsku ih vidi kao "dobrosusedske i uzajamno korisne".
Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na Večernje novosti...